Мислионик

У огласу објављеном у данашњем дневном листу Политика објављен је и позив за приватизацију Новинске агенције Тањуг. На продају су понуђени медији: Радио Пожаревац, Радио-телевизија Крушевац, Радио Рашка, Ивањички радио, Радио Суботица, Радио и телевизија Бачка Паланка, Јавно предузеће за информисање Ссумадија из Аранђеловца, Радио-телевизија Ссабац, Радио-телевизија Крагујевац, РТВ Пруга из Лајковца, Нишка телевизија, Реч радника из Алексинца, Радио Медвеђа, Радио-телевизија Панчево, Јавно радиодифузно и ТВ предузеће Петровац на Млави, Информативни центар Бачки Петровац, Информативни прес центар општине Владичин Хан, Телевизију Блаце, Радио Ваљево, Радио Сечањ, Јавно информативно предузеће Нови пут из Јагодине, БЦ инфо из Беле Цркве, Радио Бачка, Радио-телевизију Брус, Радио и телевизију Трстеник, градски информативни центар Аполо из Новог Сада, Радио-телевизију Индија, Јавно предузеће за информисање Нови Пазар, новосадски Дневник, Телевизију Пожега и Радио-телевизија Цариброд-Димитров...

Наставља се агонија око приватизације Радио Косјерића. Држава је наметнула ненормалне услове и термине. Завладала је конфузија око целе процедуре, а Радио Косјерић добија затворена рата помоћи од многих релевантних људи из општине. Оно што је мене изненадило је хладнокрвно одбијање Организације Синдиката општинске Управе. Знајући да су термини пробијени, знајући да се ради о шест породица које без потпуне папирологије могу да остану без икаквих средстава, добијамо одоговор председнице Синдиката госпође Марије Пантелић који је очигледно овим писанијем дала до знања да јој није стало јер ето може јој се а и није то у '' складу '' са неким правилима. Како некоме као нама да одбрусиш а да то буде писмено? Па наведеш неколико ставки пар болдираних реченица и звекнеш потпис са све печатом и мирно спаваш не размишљајући да ли ће ти људи имати од чега да живе? Да ли је то стара школа СПО-а? Или је то можда правни савет Мирољуба Косорића где је увек одоговор: '' може а и...

Борили се наши преци против турака, до последњег даха замахњиваше десницом по непријатељу отаџбине. Стали су као последњи бедем да заштите нејаку чељад и жене, мајке, баке... Косовски бој је изгубљен и од тада нас дира крвавим рукама и проклиње... Како Србија данас да дочека видовдан? Оно што смо некада бранили једноставно смо предали. Тамо где су кости наших предака остале шетају крволоци, убице под заставом демократије. По медијима више се придаје пажња шта се варује ноћ уочи Видовдана. Нема сећања на Цара Лазара, нема се времена јер битнији су догађаји у ријалити шоу '' Парови '', битнији су певачи, свирачи, фудбалери и кошаркаши и сто неких још трица и кучина...  Док се од Србије кидају делови територије, наш народ се забавља разним телевизијским шареним лажама. Док Србија посрће сва изубијана, одрпана и изгладнела, наши се свађају око Црвене звезде и Партизана. Клинци су заљубљени у себе, сваки час објављују своје фотографије које сами сликају из руке. Нарцисоиднос...

Имали смо разних владајућих коалиција у Косјерићу, у главном се по њима врзмају исти људи. Било је свега и свачега али ова садашња коалиција је оличење најгоре икада власти у нашој општини. За време Милошевића имали смо ипак власт која је пуно тога урадила за ову општину. Сменили смо је првом револуцијом, и сам сам учествовао у њој. Ипак, реално речено ти људи су иза себе оставили доста тога што је на корист грађана. Но, ја нећу анализирати претходне власти али ћу покушати да схватим бившег председника општине господина Жељка Продановића, лидера ДСС-а у Косјерићу... Био је ново лице и сјајан потез ДСС-а када су га кандидовали за председника општине. Млад и школован човек из поштене породице. Имао је два опасна противкандидата. Био сам један од челних људи за његову кампању. Даноноћно смо радили на Жељковој победи. Успели смо у томе и то је био дан када се будила заиста некаква нада у боље сутра... Жељко Продановић није проневерио ништа, чинио је пуно тога за добробит општине и ако је б...

Приватизација медија, тачније мог предузећа изгледа трагично. Немаш никакву заштиту, правни савет, објашњење, све се своди на разне верзије које се чују, кажу и сл. Не постоји Синдикат који би ти пружио било какву помоћ, општина такође није заинтересована да се ангажује бар у правним саветима. Једноставно си натеран да потпишеш капитулацију. Људи са Бироа су нам дали некакве анкете да попунимо где ми је дошло да се смејем или плачем. Они нама нуде да штиклирамо одређене понуде као на пример да дођемо а они да нас посаветују, да нас едукују како да пронађемо посао и слични остали примери. Каква демагогија, какво пресипање из шупљег у празно... Чињеница је да пројекти за запошљавање немају више пара и да се све своди на формално посећивање Бироа за незапослене. Ужасавајућа је чињеница да кад узмеш бедну отпремнину више нећеш имати шансу да живиш нормално. Посла нема! Сведен си на берача малине или пребирача малине у хладњачи. То су те шансе у Косјерићу. Ако бих отворио неким чудом своју ...

Прваци смо света! Еуфорија народа... Први пут сам то равнодушно пропратио. Победа у фудбалу а пораз на све стране. Немам снаге да се радујем спортским успесима наше репрезентације када животна игра са две леве ноге. Свака част младим фудбалерима али мени лично та победа ништа не значи у држави која сваким даном све више пропада и доводи народ до сиромаштва. Хлеба и игара каже она стара, али нама је само остала игра... Еуфорична маса клицала је младим фудбалерима а док је друга маса негде тамо у гомили клицала: '' Вучићу педеру ''! Медији ће наравно ту гомилу викача окарактерисати као сељаке који злоупотребљавају дочек младе репрезентације. Док са друге стране схваташ да је та маса људи потребна ( са и без викача ) за промене у овој држави. На жалост народ се више не окупља за сопствене животе, народ не жели да учествује у борби за свој опстанак, једноставно чека неку невидљиву силу да све промени... Имамо ми ту клицу патриотизма, као што имамо и клицу светосавља али кад...

Агонија медијске приватизације се наставља, приватни лоби који има своје медије домаћински се потрудио да држава и локалне самоуправе остану без својих информативних кућа. Похлепа за новцем, подобност власти довели су да приватни медији господаре народним новцем, нечим што је народ стварао. Народ је плаћао државне медије али сада ће то пуно скупље плаћати јер више се народ неће ништа питати... Као човек који од 1993 године ради у медијима, осећам се као последње говно у овој држави. Да! Бићу прост, псоваћу и користићу жаргон данашњих медија. Ако они могу да приказују голе гузице и сисе што се ја не бих псовао? Приватни медији наметнули су омладини приземну културу чега се нормални свет стиди. Музика им се своди на пенисно - вагиналне описе са шљаштећим месом уз минимализам одевања. Хумор се свео на прђење и простаклук. То је данашња медијска слика у Србији па био би и ред да се дотуче ова заостала фина култура која је живела у локалним медијима... Радиш толике године, улажеш душу, срце...

Не треба пуно речи, слике све говоре. Ово су рупе од рампе па до маркета, ово је једна улица и једна деоница, а да се зађе по целој вароши било би још горе. Када нам овако изгледа варош како очекивати да сеоски путеви изгледају добро? Косјерић све више личи на неки заборављени сеоски атар... ВЛАСТ у Косјерићу чине СНС-ДСС - Нова Србија! Шта оно обећаше 2013.г.? Препород општине, запошљавања и сл.  Дошли су као лажови, отићи ће као лажовчине...

Премијер Вучић започео кампању да летујемо у Србији, не знам да ли да плачем или се смејем. Не знам које сам године ишао негде на летовање, сада гледам како да избегнем да одем до продавнице јер ме то скупо кошта. Како су напредњаци дошли на власт, ми смо све сиромашнији и беднији. То је жива истина, то је очигледна слика, то је сурова стварност која нас окружује и са којом живимо... Сваким даном све се више суочавамо са немоћним стањем. Ако си приватник, радиш као коњ плаћајући држави разне дажбине, проводиш на послу цео дан и на крају кад све сабереш и одузмеш схватиш да си мазга која годинама ради и тегли за друге ( државу ) а држава те сведе да се осећаш као последњи бедник. Заправо, радиш и рмбаш таман да ти остане да имаш да једеш. Ја сам човек који у последње време мирно сагледава пропаст своје фирме коју ће угасити држава. Сваким даном идем ревносно на посао, радим оно што сам и радио, а над главом ти се смеје кловн Александар Вучић све са шминком европских интеграција. Пођем о...

Прихватили смо живот који по неким мерилима вредности би требало да избегавамо. Тежимо ка ЕУ и њеним интеграцијама а заправо живимо животом из русих филмова из времена Стаљина. Контрадикторан смо народ. Хоћемо у ЕУ али да нам над главама пуца бич и влада доктатура. Господо, не иде то тако. Европске државе негују своју традицију, фолклор, писмо, демократију, а нама  се просто намећу правила диктатуре. Банални пример су ови неки локални избори где напредњачки бандити пребијају људе који су против њих. Све то пролази ладно и без икакве осуде. Они побеђују силом, ми губимо нашом милом. Нарцисоидни фанатик Александар Вучић каже: '' То ће бити веома тежак период, што можете видети по мом лицу''... Ми који још увек нисмо угасили разум видели смо одавно по његовом лицу да ће нас коштати достојанства, живота и будућности. И опет човек прича како нас чека тежак период. Како је дошао на власт он нам стално говори да нас чека тежак период. И све док је он на власти ми ћемо имати те...

Лепо је живети у Косјерићу, све некако цвета, привреда, економија, ври од људи, дешавају се сваки викенд представе, филмови у биоскопу, мало,мало па нека свирка. Из продавница излазе људи породично са пуним кесама намерница, играчака... Косјерић чист! 4 банке раде, имамо и телевизију, робна кућа пуна свега, а фабрике раде док радници примају повишице. Школе пуне ђака, кафићи пуни гостију, људи шетају или седе по парку. Уз кафицу људи расправљају где ће ко на море овог лета. Комшија се хвали како је купио нов намештај од повишице. Како је на власт дошао Александар Вучић људи су постали срећни и весели. Живот нам личи на бајку. У Косјерић на Чобанским данима на брду Град било 10 000 људи, Милијан Стојанић довео највеће светске кулинаре. Незапосленост у Косјерићу 1%, људи се уселили у зграду поред цркве. Италијан редовно исплаћује раднике, на аутобуској три трафике. Елкокови радници примају велике плате, имају мензу као некада... Цементра почела да прима у радни однос и грађане Косјерића....

Згужване новине ветар носи, велике наслове а приче мале. Рупчага од града редовно спава, живи у лажима угашених глава... Р У П Ч А ГА У парку празна клупа, ово је чекаоница смрти, још давно рекао Упа, ничег нема и свако се трти... Р У П Ч А Г А Сваки дан иста кореографија, све је исто као фотографија, сликана пре десет година, добро би дошла нека промена... Р У П Ч А Г А Имамо жалосно стање, све нас је мање и мање. Културни живот нам дрема, друштвениг више и нема... Р У П Ч А Г А Вашар једина манифестација, аброви редовна преокупација, смарање до даске, на лицима срећне маске... Р У П Ч А Г А ( Текст: Иван Стефановић) [youtube https://www.youtube.com/watch?v=0rSecGMiaTM&w=560&h=315]

Јуче пролазим поред пијаце видим она стара кућа срушена. Чујем да је купљена. Море нека је, сад је бар јефтино покуповати по Косјерићу све, а поред овакве куповне власти милина пословати... Како је кренуло бизнисмени ће покуповати локалне средине по Србији. А нису они криви, ми немамо пара а они имају. Нас држава дере сваки дан и смањује нам приходе а расходи никад већи. Постали смо она гологузија која је само важна за време избора, тада политичари смогну снаге некако да нам обрате пажњу. Заголицају нас обећањима, љубављу. После избора нас оставе а ми и даље патимо за тим данима када смо били важни. Више ништа није важно, чему више прича, апел, убеђивање, изношење чињеница? Коме - чему? Заиста ми је постало досадно да будем једини који говори оно што нам се дешава. Препуштам вам причу, па кад боље погледам, вама је сигурно лепо чим се не буните. А ако вам је добро онда ништа... Имам ја о чему писати, пустићу мало да дане душом ова власт. Нека се људи богате, нека имају плате веће од св...

Рок за гашење локалних медија у државним оквирима се ближи. Прву јул је дан '' Д '' за све нас који смо у државним медијима. Конфузија приватизације, рокова све више говори да је држава одлучила суров обрачун са њиховим медијим из само њима познатих разлога. Већ сада је извесно да законски рок не може бити испоштован. У старту постављен као нереалан, краћи за пола године у односу на све остале привредне субјекте који тај процес треба да окончају до краја 2015. године, уведен је под притиском медијских удружења која су се залагала да рокови буду што краћи. Упркос помпезним најавама, до данас није објављен ниједан јавни позив за продају медија, који иначе мора да траје најмање 30 дана. Додатну конфузију у случај унела је и измена Закона о приватизацији која је ступила на снагу, а која предвиђа да сва правна лица, дакле и медији, морају да изврше нову процену вредности капитала. Уз периоду од неколико месеци, колико је потребно за спровођење пропратних процедура, медије ће...

Одржа се седница Скупштине у Косјерићу и после ње све је по старом. Ником ништа, ћао ђаци... На врху Дома културе види се ко је заузео трон. Како су дошли тако културе нема. Идолопоклоништво истакнуто да се види. Чега се паметан стиди будала се поноси. Напредњаци су били у једној мањој канцеларији али сада су заузели велики простор. Уместо да тај простор посвете младим и креативним људима, они засели онако бахато. С обзиром која група људи седи у СНС-у, Новој Србији и ДСС-у, не треба да ништа буде чудно што Косјерић нема више никакав културни и друштвени живот. На жалост писмени, креативни људи су побеђени. Сада коло воде типови који вазда нешто буџе, сређују, муљају... Обесмишљен је морал, виши ниво свести и не постоји. Брига о човеку је заборављена, газе се живи људи. Никада човек није био оволико усамљен у Србији. Сведен си на себе јер људи су се повукли препуштајући да се истребљујемо у осами. Све нам се своди на чуђење када се угаси банка, радио, трафика или бутик или се прекрстим...

Данас на седници Скупштине Косјерић постала је јасна истина да се Радио Косјерић гаси. Председник општине је нешто причао и причао али кад такав човек који је лако обећавао 100 радних места за један дан обећава помоћ немаш чему да се надаш. Одборници из владајуће коалиције су ћутали... Ћуте одборници као да је то ето ништа. Шест породица остаје без хлеба. Ћуте одборници и кад се заврши седница одоше насмејани са све дневницама. За 2000 динара Радио Косјерић је бачен низ воду...  Ћутали су као муле, свесни или несвесни да су пустили шест (6) породица да остану без посла. То су ти представници народа звани одборници.  Оно што је трагично је да ћутањем показују колики су то себичњаци, лицемери који не знају шта раде а надају се неком добру у будућем животу. Господо одборници, окреће се коло среће, свако од вас кад тад ће одговарати пред правдом, дал'земаљском или Божијом, у сваком случају све се врати у животу. Ја лично вам опраштам, разумем да сте кукавице, разумем и да сте прихватил...

Да је власт у Косјерићу докона и да личе на ону изреку: '' докон поп и овце крштава '' показало се колико они више не размишљају о решавању конкретних проблема везаних за општину. Зачудили се пролазници који су кренули према железничкој станици кад су видели велику белу крстачу све са таблом. Ливада покошена као да је чекала неки скуп људи... Пошто је долазио Владика у Косјерић, господин Тулимировић председник Скупштине самоиницијативно уз помоћ свог компањона из Нове Србије све са логистичком помоћи ЈКП '' Елан '' поставили су бели крст на место где они сматрају да је некада по предању била Мркшина црква. Но, локација није званично утврђена, а изгледа да су косјерски неимари сами одлучили да је ту и то је то! И рекох, долазио Владика у Косјерић али није хтео да освешта ово издање Вељових кметова јер нису добили за то благослов. Председник Скупштине забо крстачу поред пута уместо да је ко прави верник прво тражио благослов црквених великодостојника како ...