Стари кључ...
Шетајући по природи, пентрајући се по стрмим брдима угледам са висине како две мале кућице седе на сред ливаде. Видим кровови мало укосо кренули, а растиње обгрлило зидове као да се плаше да ће негде отићи... Сиђем да видим из близа како изгледају. На кући број, унутар куће зарђали шпорет а на зиду иконе Мајке Божије и Св. Луке. Метални рамови зарђали а у њих тискане кованице новца. Видим да је ту народ свраћао и остављао, можда као прилог за опрост од грехова. Има ту новчића из старе Југославије и оне после ње и после оне треће... Изменише се имена државе а кућице стоје и пркосе времену које их неумољиво замарају... Видим врата дрвена сунцем испечена, на њима стара брава и кључ. Врата отворена па кад уђеш као да си закорачио у времеплов. Унутар старе полице, прозорчићи. Неколико шољица, тањира и других предмета. Животиње овде одавно станују. Земљани под, стари кућни мантил окачен иза врата. Као да је неко био ту и отишао по новине у варош и никад се више није вратио... Са сетом сам пр...