Мислионик

 Данас је први дан Божићног поста. Онима који живе ревностан живот у покајању, молитви и делима њима је то дан као и сваки други. Они који не живе ревностан живот посвећен спасењу, редовним присуством Литургији нека овај пост буде почетак таквог живота. Не варајмо се да је спасење 7 дана поста и један одлазак на Литургију да би се причестили. Не варајмо себе да је суздржавање од мрсне хране 7 дана неки подвиг! Није! Твој пост није у изобиљу посне хране, није ни без молитве, није ни без сагледавања сопствене греховности. Твој пост од 7 дана без свакодневних молитава, без труда у вери и врлинама је апсолутно безначајан. Пост има смисао ако ћеш живот посветити врлинском начину живљења кроз покајање, молитве, исповести, литургијама, причешћу и делима љубави. Све ван тога је само формални приступ вери који нема циљ, нема смисао јер није почетак таквом животу већ илузија да ћу постом од 7 дана нешто учинити за своју душу.  Храном се не спашавамо, храном постижемо неки вид дисциплине...

 У чему је спасење Господе? Да ли сам ти дражи само у молитви, у редовним литургијама, причестима или постоји још нешто што је везивно ткиво, што је оно што нас чини Твојима. Шта су то дела љубави? Дуго времена сам трагао и наилазио на бројне приче духовних отаца, на речи мудрих молитвеника али увек је фалио тај коначни одговор у срцу да одјекне у мени и да ме прожме целим бићем. На путовању по Грчким светињама Господ ме је удостојио одговора кроз дело љубави. Дао ми је да конкретно будем у делу и да дело у мени да одговор од самом значају дела! На граници са Македонијом прво смо свратили до једног ресторана да се окрепимо. Тада сам угледао њу која излази полако ногу пред ногу из аутобуса. Два штапа у рукама, капица на глави слична оној на икони Св. Спиридона. Од аутобуса до ресторана имала је узбрдица и превише степеника. Стао сам и одмах понудио да јој помогнем да дође до ресторана. Први сусрет са њеним очима био је исечен погледом. Љубазно хвала али не треба, сама ћу није ме пок...

 Језиво је видети људе које си до јуче видео као породичне да због странке потпуно изобличе своје биће и људскост. Проблеми са децом не решавају се на нормалан начин већ се заташкавају преко странке која сваку услугу дебело наплати. Оно што ти СНС среди знај да је исто као да си ђаволу душу продао... Упијајући информеров демонизам човек оно божанско преокреће на ђавоље јер се храни осуђивањем, злобом, мржњом и чини лоша дела. Из дана у дан та особа све мање личи на људско биће а све више личи на гнусобу која је сва у гнојним ранама духовног пада. Свест помрачена више не види шта је исправно а шта није. Познајем те неке особе које ме мрзе зато што сам противник овог напредњачког зла. Док они мене мрзе ја сам ту где јесам у свом дому живим скромно у милости Господњој. Не тражим ни од кога ништа, немам амбиције да постанем функција или да ме странка запосли. Само желим живот у Србији где ћу да живим од својих вештина, знања и способности без страначких уцењивања и саплитања. Тренутно ...

 Шта рећи и има ли смисла више говорити? Синоћ уз трештање музике, она владајућа Србија смејала се и пркосила вриском једној уплаканој мајци чије је дете погинуло. Демонизован народ који се отворено приклонио људској гордости показао је своје право лице. А где је наш Патријарх цркве да дође и каже како то није добро чинити? Где си пастиру да станеш између као Патријарх Павле? Да будеш миротворац, да будеш глас разума? Нема те, бавиш се како да смениш Митрополита Јустина јер се успротивио овом владајућем злу.  Где сте духовни оци, пастири да неустрашиво кренете за Христом не марећи за овим земним и пропадљивим? Не мрдате из свог комфора богатећи се на онима који су животе дали за Христа. Њиховим именима, иконама и моштима згрћете себи новац. О како је лако беседити о љубави, спокојству када вас не жуља немаштина, трка за храном, страх од неплаћених дугова. Кнез света вас је поробио вашим слабостима и постали сте плод пропадљивости, злобе и грамзиво сикћете бранећи своје престиж...