Збогом дивни човече :(
Срео сам те у осмеху и врцавом хумору. Било је то једном негде када је Бог имао на уму да ти кажем где анђели путују. Од првог дана био је то пут ка твом крају. Нисам слутио да је то мој задатак. Да ти причам о покајању, о посту о искреној молитви и спремам те за далеки пут. Бог је и од мене сакрио свој наум. Дуго смо причали о свему, била си жедна речи о духовном животу. Често сам себе питао одакле ми ове речи које ти дајем? Али, ко сам ја да питам и доводим у питање Његов наум... Увек си у шали причала да си мој ученик. Знала си да ми је то било непријатно а теби невероватно симпатично. Боже, колико је у тој жени било живота на граници смрти. Колики је она била јунак. Цедим речи у нади да ћу имати снаге да довршим ове последње које никад ниси чула од мене. Дивио сам ти се јер си била једна тако добра душа она искрена и неискварена. Зашто баш тебе Бог узима када су нам потребни такви људи у овом сивилу живота? Питаћу се све време мог живота. Сазнаћу кад се и ја једног дана придружим н...