Много речи слаба вајда...
Изашао је за говорницу као робокап. Застао и сачекао да се учита меморијска картица. А онда је почео да говори. Да драги моји, тако сам доживео говор Александра Вучића. И даље не схватам због чега се понаша као робот? Каже да се тресе као прут због одговорности. Ја бих пре рекао да је био као хладнокрвни покераш који не одаје своје карте. Такав му је био и читав говор. Искрено речено, мрзело ме да га слушам три сата. Па ко то слуша аман заман? Три сата приче... Бла, бла, бла... Шта има ту да се прича? Лепо изађеш и кажеш: '' Драги грађани, да не тупимо много, од данас крећемо на конкретне радове и видимо се за шест месеци да вам положим рачуне и извештаје''. Молим лепо и довиђења! Али јок! Он прича три сата ко навијен. Смал да победи Фидела Кастра у говоранцији. Ко много прича тај никад ништа и не уради. Људи од акције мрзе да говоре јер њима су својствена дела, а блебетаториима су својствене речи али дела су им некако танушна. Ја сам тукао неку игрицу стратешку тај дан...