Мислионик

 Повремено на неких два минута и то не сваки дан, скокнем на дневник у вечерње сате. Политика у Србији је метастазирала у канцер свести овог народа. Одмах угасим ТВ јер не желим да прљам душу фекалним догађајима српске политичке сцене... Неки дан изјаснио сам се пописивачу становништва као Југословен. Да Србин сам по националности али данашња Србија и бити Србин је уједно бити слугеран политици Путина и његових слугерана попут политичара који сасвим отворено Србију гурају у гулаг Русије. Изјаснио сам се као православац али не онај турбо што саблажњује свет око себе на улици са тетоважама, ланчугама од злата око врата, са иконама на моткама. То није православље, то је више нека секта с љубављу из Русије. Моје православље је кротко, питомо и препуно љубави Божије. Оно не сикће, оно не режи, оно пева и слави Господа кроз праштање и покајање. Моје православље никога не мрзи, никога не осуђује и никог не хушка на зло. То је моје православље саткано од подвижника и великих молитвеника а ...

Јесен у мом оку плаче златним лишћем. Јесен је када лето умире на један величанствено леп начин. Брда се позлате на косинама сунчаних зрака. И дан за даном природа умире прекривена снегом до пролећа када васкрсава уз цвеће, пчеле и хорове птица. Скувао сам кафу док у тишини собе чују се ритмична куцкања мојих прстију док пишем ову причу. У апсолутној сам тишини која ми више није као нека провалија тамна која жели да ме прогута. Иза мене су дани бескрајне туге, бола и муке. У садашњости сам на менталном исцељењу од свега. Не залазим у гужве, не посећујем друштвене мреже. Посветио сам се сасвим другом животу. Преуређујем собе размештајући по својим замислима намештај. Нигде не журим, ником не полажем рачуне осим Богу. Склонио сам се од политике одавно, проредио људе са којима ћу проводити део времена. Пишем али ништа још не објављујем на Мислионику. Стоје гомиле речи које чекају светло дана. Читам и сладим се мудростима продуховљених људи.  Време проводим запослених руку. Направио са...