Пклатови долазе...
Просуо бих ти речи побуне али буне су постале декор власти. Дао бих ти пароле сажетих проблема али нема ко да их носи. Пркосио бих на улици уз димове сузаваца али убила би ме промаја од шаке јада као подршка. Гомиле хијена вребају твој пад, чопор је спреман да те растргне чим склопиш очи стари мој... Татини синови хероји по наслеђу заузимају бусије брижних грађана. Гузице им меке од скупе фотеље, ратни плен из прошлих дана. Гомилају се корпорацијски слугерани, вежбају пред огледалом запаљиве говоре. Напред народе, ми смо иза вас, напред другови и другарице. Требају нам унапређења, требају нам спровођења наше драге корпорације. А они који су викали за мном проглашени су старомодним и нису по новим стандардима кукавица. Напред народе, оловке у руке, заокружуј и не окрећи се сине, далеко је сунце... Дневни извештаји преминулих нису више интересантни. У жару политичких борби пандемија губи смисао. Кога је више брига за невољнике? Пљувачка тамо, пљувачка овамо, зараза нек траје док пол...