Мислионик

Поштовани читаоци у нади да ћемо сви заједно успети да помогнемо људима у невољи објављујем вам следећи апел: '' Поштовани, Обраћаћамо Вам се са молбом да нам у складу са могућностима Ваше фирме финансијски помогнете у лечењу нашег малолетног детета Илије Милановића рођеног 02.08.2017.г. Илија је рођен са неуролошким дефектом неуралне цеви, његова дијагноза је Спина Бифида (Myelomcningocele). Оперисан је у првом дану по рођењу и све време у протекле две године и три месеца Илија иде на терапије код физијатра др. Татјане Кнежевић, неурохирурга прим. др. Мирјане Раичевић, уролога проф. др. Зорана Радојичића, ортопеда др. Душана Абрамовића, пулмолога проф. др. Бранимира Несторовића, др. Татјане Пузић, академик проф. др. Темњикова и проф. др. Душана Марића. Уз сву њихову досадашњу помоћ, између осталог, Илији је предложена од стране ортопеда и дечјег хирурга проф. др. Душана Марића и Џихана Абазовића неопходна операција матичним ћелијама која је последња нада за његово изл...

Никада се лепше није живело у Србији. Грађани ове државе схватили су поенту песме '' Стрепња '' од Десанке Максимовић. Не оне десанке, не лупајте ко максими... Мислим на праву песникињу... Ми вазда живимо у стрепњи као и насловница песме. Али уз Вучића смо сигурни јер је он стабилност региона. Ми се нећемо тући за наше светиње у Србији, тућемо се у другој држави. Генијално! Мир у нашој кући ал код комшије има да се пегламо за оно наше. Комшија! Ниси ми вратио цркву што си ономад позајмио, ред би био да је врнеш. Кад бре? То стоји код мене у дворишту још од мог ђеда Радована, нем'о да једеш говна комшија. Докажи да је твоја? Е јесте, е није... Бољи живот у Србији никада неће доћи. Не зато што народ то не жели већ што живот посматра кроз Десанку. Не, немој ми прићи! Хоћу издалека да волим и желим ока твоја два. Јер срећа је лепа само док се чека док од себе само наговештај да.  Ево председник Вучић скоро деценију даје наговештаје да ће се повећати пл...

Неки дан ухватим себе како покушавам да се сетим када сам задњи пут имао прилику да поседим са неким и причам о добром филму, музици, хобијима, занимацијама и сл. Не сећам се ма колико се трудио да ископам из протеклог времена тај податак. Људи су затровани актуелним темама па кад се седне имаш оне који не дају светиње у Црној Гори и паламуде како је то Српско а када им почнеш износити чињенично стање ко је Исус Христос и да је заправо све то направљено због њега а не због црквене администрације одма се бежи од теме. И тако је заправо у свим тим актуелним причама. Нико не жели да слуша чињенице... Но, вратимо се нормалним темама којих заправо и нема. Ево бавим се фотографијом а честито немам са ким да причам о томе а и ако поменем пред онима који не познају ту професију они су пуни прича и све знају а никад се са тим нису бавили. И наједном они помињу Руске фотоапарате који су били врхунски на моје запрепашћење. И фотографију сведу на јебену политику. А када им поменеш Јапанске Нико...

Примичу се избори у Србији и како дани пролазе можемо видети да је политика у нашој држави једна обична депонија и ништа више. Ничу разна уједињења, најављују се изненађења, праве се рециклаже од истрошених политичара који само промене паковање. Стаматовић окупља '' Здраву Србију '' а заправо спашава сопствену гузицу на позицији и ништа више. То вам је онај чувени лик који нам годинама прича све и свашта о СНС-у па наједном заћута. Сви се питаше шта би Стамату? Ал' појави се једна фотографија на интернет порталу '' Глас Пријепоља '' ( ЛИНК ) . Стамат и Селаковић дернече. Можда су гледали филм '' Врхови Зеленгоре '' који је остао још од кампа где су неки ликови учили клинце из Србије да буду клинци по узору на Путинову омладину. Сећете се оног кампа на Златибору под покровитељством Стаматовића. И тад се дигла фрка јер је власт прекинула ту комедију ''Партизани Златиборци маде ин Русија ''. Можда камп не би гасил...

'' Не дамо светиње '' са све транспарентом и мајицама. Не дају светиње у туђој држави а овамо у својој мирно су посматрали како потопљавају свети манастир Грачаницу код Ваљева. И док на дну језера немо лежи Ваљевска Грачаница, Срби гракћу '' Не дамо светиње '' ал' у Црној Гори. У Црној Гори Срби гракћу '' Косово је Србија '' и тако у круг... Не могу да будем равнодушан посматрајући ову опасну игру црне тројке или троугла на релацији Вучић - Ђукановић - СПЦ. Све афере прекрила су грактања '' Не дамо светиње '' а грохотом се смеју режисери целе приче. А народ је заборавио оног због којег цркве постоје, Сина Божијег. Народ је упао у замку политичких играча и не види да је у Врзином колу и да ће ђипати док се не сатре... '' Не дамо светиње '' и ако се не молимо Богу нити праштамо, нити се кајемо а нити чинимо добро. Битно је да се курчимо Србијом преко Исуса Христа којег све мање сматрамо кључним. Срби...

Отишао је велики дечак и са њим предивне маште које су осветљавале ову варош прекривену маглом.  Отишао је вечити сањар који нам је даривао бројне песме, приче и представе. Отишао је и глумац, песник, новинар, писац, режисер... Нема више Бана Вукотића, отишао је у неке друге пределе уморан од дуге битке. Такви људи препуни идеја вечито су морали гурати камен уз брдо својим рукама и ногама да би остварили велика дела.  Несхваћен од средине која није умела да препозна овај драгуљ креативности али ипак неуморан у стварању. Од како сам упознао Бана увек је био човек идеја и кад год смо се срели биле су то приче шта би могло а шта не би. Некада смо и слегали раменима на неким тмурним временима. Прошле године поклонио ми је две књиге а трећу послао по Звонцету са којим је давних година играо у представи '' Плацента превијум '' коју је и написао и режирао. И данас дању се та представа памти и препричава. Једном сам глумео у представи '' Вирус '' главну у...

Косјерић у врху загађених градова у Србији. Председник Вучић вели да је загађење веће како је стандард порастао у држави. Човек зна да искористи и најгоре ствари за сопствену пропаганду. Али на то смо већ навикли а како је кренуло има да навикнемо и да живимо са минимум кисеоника. У Косјерићу власт је већ спремна да се суочи са загађењем. Стручни тим напредњака уз консултације надзорних стручњака из Љајићеве странке решили су да направе фабрику чистог ваздуха '' Повленовача ''. Они ће да запосле двеста радника за један дан који ће са теглама да ватају чист ваздух на Повлену. Узмеш теглу мало потрчиш и онда туриш поклопац и ваздух је спреман за продају. Тегла ће коштати педесет динџи. Кафане ће имати посебну понуду тегла на екс, точени ваздух, ваздух на сламчицу. Ова генијална идеја смишљена је у табору Љајићеваца. Но, Вулиновци су одмах реаговали и запослили пет својих људи као надзорни орган који би контролисао да ли је ваздух са Повлена или је лажњак. Чобански да...

Читам како се предлаже смањење цензуса за улазак у парламент. Ја бих волео да се то деси јер би парламент у Србији личио на неку кафану у некој вукојебини где пијани ђилкоши паламуде о свему а ништа не знају, мада и сад парламент на то личи... Бојкот очигледно дрма кавез Вучићу кад је овај спреман на овакве уступке и ако би се пре рекло да омогућава смањењем цензуса стварање подобне опозиције у Српском парламенту. У сваком случају ближе нам се избори а ја коначно имам избор да не идем на изборе. Ко вас бре јебе... Мени би било интересантно да странка Расима Љајића или оног пајсера Вулина изађу самостално чисто да видимо колико су моћни и колико их стварно народ уважава. У Косјерићу би са гуштом посматрао ове две странке како се боре за целзијус. Ма све ове прилепке уз СНС. То су странчице скакавичарке које очас посла промене ћурак и пређу тамо где је власт. Познато је да ђурак заправо реч која значи '' променио нарав, мишљење ''. Расимовци у Косјерићу имају оригина...

Не могу да се отмем утиску како смо постали проклети као народ. Дал' због тога што смо се у времену доласка комунизма одрекли колективно Бога и прихватили земаљско божанство у облику Јосипа Броза Тита ком смо се клањали и носили штафету или смо једноставно постали такви током времена. Заиста не знам јер су дубоки корени нашег лутања и трагања за сопственим идентитетом... Тмина у Србији и над њом завладала у срцима народа. Ово више није држава храбрих и достојанствених, ово је држава покуњених у уплашених људи који пристају на све зарад мрвица мира. Ово је држава у којој криминал влада системом и велика лаж која се сервира грађанима како би народ што даље био од истине а ипак морамо се кад - тад суочити са њом, а то ће бити болно... У шта се претворила већина народа? У слуге партије, у идолопоклоништво лажног Тита који  пласира ту причу лукаво знајући да још увек народ верује да је то било златно доба а да ће овај '' нови '' Броз га донети у Србију. Златно доба ...

Косјерић је некада имао јако језгро интелектуалних људи који су били у стању да се супроставе режими Милошевића. На жалост временом то језгро људи је нестало и остали смо без икакве снаге да се супроставимо повампиреним деведесетим. Задњих неколико избора осетно се видело да не постоји чврсто језгро опозиције која једноставно није била у стању да се супростави најезди простаклука власти... Тих деведесетих били смо у једном тренутку сви под истим кровом дал' то био СПО или ДС итд. Оног тренутка када се назирао пад локалних социјалиста почеле су и поделе опозиције. И поред тога имали смо и даље јако језгро отпора. Петог октобра показали смо праву снагу и победили. Једноставно жеља за променом била је огромна и нико то није могао да поквари. А онда се десило оно најгоре... Опозиција после револуције једноставно није умела да се носи са изазовом промена а оне су биле нужне за спас Србије која је заглибила дубоко у блато. Како у Србији тако и у малом Косјерићу опозиција није радила...

Нисам у ТОКу догађаја али читах лични став једног чељадета које подсећа на ону травку '' Хоћу - нећу ''. Прво не знам ко више НИНА и НУНА људе који газе све само да остваре циљеве. Но, госпоја Лични Став говори истину и ту ништа није спорно али некад се човек запита да ли је истина пожељна само кад нешто лично зажуља гузицу? Знамо сви шта се дешава у локалној власти Косјерића и да су тамо другари на власти. Али исто тако смо видели госпоју Лични Ставовић како са тим мрским ликовима иде на разне догађаје и фотка се са њима. Знамо да је све чинила само да буде директор ТОК-а па по цену да седи са СНС и Љајићевцима. Није народ џаба реко '' Ко са ђаволом тикве сади саме му се обију о главу ''. Ево и ја сам садио тикве са госпојом једног пролећа и све су ми се сручиле на главу. Испао сам ко Вулин наиван када је садио парадајиз у Јованици а мангупи подметнули семе марихуане. Сећам се једног мог другара који је знао да нам увек намеће неке фазоне али кад в...

Јуче сам кренуо да фотографишем леденице речице Дубница. Прошле године на исти дан ишао сам на исто место али леда није било ал' је падао снег. Ове године упутио сам се ка тој утабаној стази још од мог детињства док мраз штипа образе и уши. Микачина ливада празна, било је неких покушаја санкања али из године у годину све је мање деце која се играју на зимској чаролији. Тишину нарушавају моји кораци јер под ногама смрзунти снег шкрипа. Варош у измаглици дима, народ се грехе али дим неће да бежи од огњишта или је ветар у штрајку. Осећа се смрад ложишта на моменте. Дрвена дрљача... Наилазим на куће у којима једино дим из оџака даје знаке живота. Сеоски џукац седи на прагу а поред њега колица цепаница. Старе качаре урушавају се из дана у дан и препуштају се трулежи. Штала оронула а поред ње спава стари култиватор прекривен исцепаном церадом. Стара дрљача наслоњена на зид посматра са сетом Ридове који се једва назиру од магле. Сто метара даље двоспратница лежи смрзнута. Никог нем...

Поклали смо свиње да кркамо месо, исекли смо младо дрвеће да прислонимо уз кућу. Пуцали смо из петарди правећи буку а бадњаке заденули на бранике кола као амајлије. Уз трубаче вриштали смо док изнад глава шљашти ватромет. На крају смо рекли ваистину се роди... Христос је донео ново доба, ново учење да би раскрстили са старим идолопоклоништвом. Христовим рођењем требали смо да се отарасимо паганских обичаја али нисмо. Рођење Сина Божијег претворили смо у типично Српско славље које је типично за свадбе. Поворка за бадњак протиче уз џакање, трубаче и петарде. Да је среће певале би се песме о Христу, здушно би народ клицао Богу али ми смо вазда били корачнице слуха возвишећи више себе него самог Бога. Уз врућу ракију и три прста раширена или скупљена упали смо у прелест самохваљења и сопственог величања. Некада је у цркви сав окупљен народ певао Христу, сада је то све ситно и неприметно и надјачано кичерицом јефтиног баханлука под плаштом Божића. Селфујемо фотке и у првом плану велича...

На бадње вече док су звона звонила пред црквом светог Блажа  ти си душо стајала...  Док сам листао странице дневника тишину је прекинула песма са радија од Прљавог Казалишта. Колико смо само пута запевали ову песму, напили се уз њу не мислећи да је Католичка, да је Казалиште из Хрватске. Песма је лепа и то је то. Истина је да музика не познаје границе и да су осећања среће и туге идентична за сваког човека.  На тренутак сам се препустио машти да музика побеђује свако зло али у исто време жацнула ме чињеница да колико добро има своју публику тако и зло поседује своју. Стиже Божић по мени један од најлепших празника. Памтим га као снежног са великим пахуљама снега, неким чудесним миром. Временом Божић је постао у Србији тешка лакрдија. Унели се ватромети што је по мени више Кинески обичај. Петарде и остала шенлучења више личе на свадбу Аркана и Цеце него на рођење Христа. Онај некадашњи духовни мир Божића нарушили су разни геаци васпитани на турбо фолку, ненадјебљибом ...

Дешавања у Црној Гори око цркве некако ме жалости. Мада ме увек растуже расколи цркве која би требала да буде симбол уједињења и помирења. Не схватам ни Српску, ни Црногорску, ни Македонску цркву, могу само да схватим Христову цркву у Србији, Црној Гори, Македонији итд. Због чега та полагања на власништво цркви када су оне заправо прављене због Исуса Христа? Ко сме уопште да назове цркву Српском, Црногорском или било којом другом државом када су оне грађене због Христа спаситеља. Пођимо од саме чињенице да је Христос један и да је његово учење дато човечанству. Али авај, народ се временом поделио на правила ових и оних, на обичаје ове или оне. А заправо је све једноставно и све треба да се своди на спасење душе покајањем и праштањем. Изгубили смо интиму са Богом па смо почели да се понашамо као неки Божији кметови који би да владају парцелама цркви. Све мање се исповедамо Богу а све више стојимо у цркви на литургији без икакве свести и учествовања у молитиви. Да, слажем се да је преди...