Мислионик

Одисеја о Илијади или Илија у одисеји ДСС-а и СПС-а. Мада Илија-ДА је била само са стране СНС а СПС и ДСС су били за Илија-НЕ. У сваком случају Одисеја Илијаде је завршена, Дом здравља је добио новог директора. Одисеја коалиције окупљене око СНС-а је постала интересантна. Заправо стиче се утисак да ДСС коло води док остали се саплићу о исто. Но, Лео Мартин је давно певао: '' Пут до пакла и понора, пут до трона, одувек је био исти од искона ''... Одисеја коалиције навелико је испала попут босанског лонца у којег све натрпаш па скуваш, за разлику од овог врсног јела, у Косјерском политичком лонцу кувају се сплачине... Композиција Одисеје преплетенија је од оне у Илијади што је утврдио још Аристотел. Али нас су снашли јади а оно или стално виси у ваздуху. Илијади или Илијини јади у коалицији СНС-а завршили су се тако што је започела одисеја ДСС-а и СПС-а. Председник општине Косјерић лик којем се напрасито поједини жутаћи диве до имбецилности фигурира општином па ће како ...

Јеси ли икад запалио ватру да би призвао кишу? Јеси ли икад пожелео бити Црни бомбардер који је у тмини јурио авети запаљеном бакљом свести? Ако ниси кад ћеш и ако ћеш хоће ли то бити скоро? Да ли примећујеш да ти је живот пуки сплет околности а око тебе све саме неповољности. Пожелиш ли да викнеш из све снаге, пожелиш ли снагу гласа који ће сравнити све пред собом. Ко те је обесхрабрио успавани дечаче из деведесетих? Да ли су нам убили Црног бомбардера после победе? Хиљаду питања као ројеви пчела зује око главе. Да ли си ти само заборављени херој у ритама којег су убили на дан победе... Пре ће бити да си убијен у појам посматрајући из дана у дан како се све урушава око тебе. Гомила људи ходи тротоарима правом линијом коју су зацртали они које смо победили једном.  У тој нашој победи нисмо видели свој највећи пораз. Непријатељ је само преобукао униформу у свечане беле кошуље. И чује се смех и чује се плач... Црни бомбардер је убијен после свечаних проглашења новог доба. Сада ходамо као...

Гледао сам видео прилог о посети Расима Љајића у Косјерићу. Не знам да ли је било смешније или јадније посматрати стварност наше локалне политике. Ту се мотају неки људи реда ради, свако нешто каже, свако неки папир вади. Љајић нишани руком тамо негде, они му климају главом као да разумеју о чем прича. Зашто је Расим дошао у Косјерић ни он сам појма нема, те некакви пројекти, те некакве приче '' пресипање из шупљег у празно ''... Могао је и у Косјерићу да заплаче јер овде је ситуација за плакање дал' од смеха кад се појави Расим у Косјерићу или од туге кад видиш ко се врзма око њега. Тешка је то комедија са расплетом трагедије а на медијима се драми о бољем животу...  У сваком случају Расим је унео комедију у варош пошто сам читао разне коментаре  са духовитим опаскама наших мештана. Но, нису се спрдали са Расимом више је ту била комедија са онима који су били око Расима. Свако ко се учлани у странку Расима Љајића мора да се ПОБРАСИМИ. Да би се спојила једна и друга...

Данас   је Савиндан... ''Данашњи Срби нарочито одрекли су се Светога Саве, свете школе, светога судства, свете државе. Где је света породица, где то главно огњиште свакога добра, небескога добра и сваког небеског богатства у овоме свету? Шта смо ми од тековина Светога Саве сачували? Скоро ништа. Срби као беспомоћни лешеви корачају по Светосавској земљи и траже последње сужањство Светога Саве. А када деца не буду у вашим домовима васпитавана светоме животу, честитоме животу, еванђељском животу, шта ће постати Србија кроз двадесет, тридесет година? Зверињак, зверињак! А ви родитељи? Ви ћете имати главну одговорност пред Богом, јер сте их изродили да их васпитавате – ради чега? Ради Господа Христа у овоме свету, ради живота, Вечнога Живота. Ако то не будете радили са децом својом и не будете их учили томе, у ономе свету бићете криви за душе њихове.'' Ава Јустин Ћелијски 1975. године Свети Јустин је  грмео  у манастиру Ћелије на Савиндан својом беседом. Немамо више такве па...

Не могу да будем равнодушан када доброг човека политички апетити желе да одбаце и поред тога што је способан  и што се показао као такав. Поново политика својим прљавим прстићима меша се у оно што би требало да буде светиња а то је просвета! Основна школа у Косјерићу непрестано је на мети политичара. Непрестана борба за директорско место. Школа не сме бити обојена странком без обзира ко био на власти. Школа је учитељ деце, деца морају бити поштеђена од политике! Али у Косјерићу до сада странке о томе не мисле него мисле да је то њихово парче колача. Милован Јоксимовић кога лично знам  и који је директор основне школе је прави пример доброг директора. Ако неко добро ради свој посао зашто га мењати? Али одређене политичке струје на власти роваре по школи мислећи да је то њихова прћија. ДСС - СПС имају своје рачунице да прогурају свог кандидата који заправо ту заиста нема шта да тражи. Собзиром да се све повезује а и како други причају, како то да се баш гура особа којој је крвна фамилија...

Кап по кап као дан по дан пролази живот. Не  можеш у моје ципеле, одавно су разгажене мојим табанима  и дугим корацима по стазама које ти не можеш да замислиш а ја сам их видео. Капље дан , капље ноћ и брзо се напуни животна чаша коју ће Бог једном попити вративши ову уморну душу у своја њедра.... Када се родиш ти си празна свеска коју ћеш исписати до последње стране. Нећеш знати колико си добио листова али имаћеш путоказе као заповести којих ћеш се држати или не. Све је ствар твог избора и воље. Имаћеш дар у прстима, очима, гласним жицама. Имаћеш дар да дарујеш стиховима, да упалиш ватру у мрачним срцима, да насмејеш тужна лица, да утешиш  самоћу, да заволиш свемир у нечијим очима. Кроз пет жица хармонију чини са још једим паром умножи снагу да заплови песма па ко чује чуће... Не заборави висине са којих си видео пределе и оне које си водио са собом. Старе слике су споменици украденог тренутка у датом трену. То је капница украдена из реке која протиче. Прве слике првог фотоапарата ост...

Неке чудне ствари мени пролазе кроз главу ја се често питам да ли умем, да ли сам у праву да ли видим, да ли чујем, да ли осећам и да ли, да ли верујем у људе и да ли људе добро знам И понекад као да ме чуди какви могу бити људи понекад је тешко бити истина истина понекад воли, истина понекад боли понекад је тешко бити истина Па, па, па, па па, па, параноја па, па, параноја довиђења, лепа моја Ко је лево, ко је десно ко је горе, ко је доле ко ме гледа, ко ме прати, ко је срећан, а ко пати ко ме воли, шта ме боли ко ми вели да ме жели ко ми каже да ме лаже ко ме лаже нека каже   [youtube https://www.youtube.com/watch?v=T-ZX73ZUl-0&w=560&h=315]

Да, открио сам ко је правио лажни профил и представљао се као '' Иван дебил ''. Знам и ко ми је преко тог профила претио. Поздрављам моје другаре зелене и поручујем '' Не можете ви мене више мрзети колико ја вас могу волети '' ;) Када се покренула прича о екологији био сам одушевљен и то не само ја него и доста људи које познајем. А онда уследио је први шок. Видевши ко све представља ЕПК, схватио сам да мени ту није место без обзира какав је циљ у питању овог покрета. Ма колико циљ био добар са таквим људима он се не остварује. Превише сплеткарења, политичарења је у ЕПК-у. Нема ту шта више да тумачимо све је сад јасно. Агресивна кампања коју они спроводе има превише колетералне штете. Дигли су штетнију медијску прашину него што цементара загађује општину. Они тврде да ће то поправити кад победе фабрику цемента Титан. Такво размишљање је на нивоу детета које верује у чаробни штапић. Но, имао сам времена како рекох да склапам коцкице. Направићу једну анал...

Напредњачка власт је до сада свечано уз медије отварала један семафор, пешачки прелаз и сл. Али у Лесковцу су победили када су позвали новинаре на свечано отварање септичке јаме у погон. Не знам како бих образложио тај позив новинарима. '' Поштовани, у тај и тај дан, у то и то време, председник општине, скупштне, угледни грађани ове општине пустиће у погон септичку јаму. Молимо вас да дођете и обележите овај свечани тренутак ''... Питање је како једну септичку јаму претоврити у свечаност? Некада смо памтили отварања музеја, биоскопа, ресторана... Данас су напредњаци свечаност банализивали до те мере да су од једне септичке јаме створили свечаност. -Поштовани посетиоци, новинари, господине министре... Ево пресецам ову врпцу и свечано отварам ово наше велико достигнуће где ће народ моћи да сере и пиша до миле воље! Сва говна и пишаћа свливаће се овде. Новинари фоткају председника како нишани руком у септичку јаму. Председник сав поносан на своје достигнуће усплахирано гле...

Благослови непријатеље моје, Господе... И ја их благосиљам и не кунем. Непријатељи су ме више гурнули Теби у наручје него пријатељи. Пријатељи су ме везивали за земљу, непријатељи су ме дрешили од земље, и рушили сва моја надања у земљу. Ови су ме учинили странцем у земаљским царствима и непотребним становником земље. Као што гоњена звер нађе сигурније склониште него ли негоњена, тако сам и ја, гоњен непријатељима, нашао најсигурније склониште, сакривши се под Твој шатор, где ни пријатељи ни непријатељи не могу погубити душу моју. Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем. Они су место мене исповедили грехе моје пред светом. Они су ме шибали, кад сам се ја устезао шибати самог себе. Они су ме мучили онда, кад сам ја бегао од мука. Они су ме ружили онда, кад сам ја сам себи ласкао. Они су ме пљували онда, када сам се ја гордио собом. Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем. Кад сам се ја правио мудрим, они су ме називали лудим. Кад...

Академик је владао четири године. Служили сте му верно све док нисте успели некако да га потиснете. Академик кувар био је за вас господин човек ако ћемо искрено. Био је занимљив, био је и комичан али није био злоједан човек. Ви сте некако штури, досадни, ограничени ко тераса и требали би да ћутите јер мање испадате глупи... Правио сам пародију и прогласио себе за Академика, имате сијасет текстова на Мислионику. Али неки мученици су толико ограничени да пишу како сам ја себе прогласио за Академика. Они мисле да је то било стварно. Ако је тако онда су пародије одрадиле феноменалан посао. Али ви немате ни Академика, немате ни једног лика који би могао да уђе у сатиричну причу. То је трагедија. Просто човек не може ваше глупости да преточи у комедију. Можда у трагедију али то ће касније неко писати о томе... Имате пар џафтара које имају тај стил крпеља да зајашу прилику па сисају крв до последње капи. Када се добро насисају џафтаре нађу нове прилике за ново сисање. И јако ми је интересантн...

Нема места за тебе јер ниси наш. То су речи које чујем стално и затичу ме на сваком кораку. Медији трубе о демократији, једнаким правима и законима. Први медији нису демократски и слободни већ режимски и самим тим демократије нема. Закони важе како коме. То су чињенице и нема ту шта о том више да се прича.  Нема места за тебе јер ниси на нашој страни! И то је оно што Србију данима убија. Не бирају се најбољи, не бирају се способни већ само они који одговарају политички. Они који неће рећи да нешто није добро. Бирају се климоглавци који ће аминовати све грешке, а грешке  коштају... Не познајем више Србију. Није то моја држава јер ме сврстала у оне којима места нема да раде, стварају и доприносе бољем животу. Србија није више моја отаџбина ево јавно кажем. Водим се формално као број у систему и ништа више. Одавно сам дигао руке од Бироа за незапослене јер та институција је бесмислена и жалосна. Немам ни здравствену књижицу јер која је предност имати је? Размислимо мало  какав нам је зд...

На светог Јована небо избршило десант снежним падобранцима који су окупирали сваки кров, сваку грану дрвета, сокак, улицу и ограду... Забелио снег на светог Јована као Божије светло на крштењу Христа у Јорадну.   '' Глас вапијућег у пустињи: припремите пут Господњи, поравњајте стазе његове.''  У овом новом веку наше садашњице пуно је Јована као глас вапијући у све већој пустињи која осваја из дана у дан људска срца. Све је мање ушију да чују, све је мање очију да виде. И сад похиташе фарисеји и садукеји у цркве. Препуне порте њиховог потомства и као да још грми глас Јованов: '' Породи аспидини, ко вам каза да бежите од гнева који иде? Родите, дакле, род достојан покајања.'' Двадесет и први век начет одавно и Јован  пита род људски да ли смо изродили  род покајања?'' Не! Нисмо! Ми смо ти вапијући пророче постали исти они што су уз пир, музику и клику прослављали твоју главу на послужавнику. Много смо се удаљили од суштинске вере а превише повинова...

Баба, ја сам пронашао честицу. -Чесницу? Дјете прошо је Божић, да није неко изгубио или не дај боже турио па гато. Сва баба уплашена говори унуку. -Ма не баба, пронашао сам честицу, то је нешто што лебди у ваздуху а не види се. -Чесница лебди у ваздуху! Дјете јебем ли ти лепену ти се дорогираш. А рекла сам ја оном твом лудом оцу да се ти дружиш са оним Милојковим пробисветом. -Баба ти си глува, честица не чесница! -Радославе, Радославе, овај твој почео да се дрогира, привиђа чеснице које лете. -Шта је мајко, ђе гори? Ето ти га Радослав носи неки џак. -Овај твој се дрогира, вели да је нашо чесницу која лети у ваздуху а не види се... -Јели мали, шта си то бабу зајебаво сабајле? -Ма тата, нашао сам честицу која лебди. -Нашо си ти мој курац овне један, јел ја зато теби плаћам да идеш и учиш школу да овде буланзиш? Какве честице какви курци море марш у шталу и оно ђубре да избациш. -Тата, мени рекли да честице лебде данима једне те исте и круже над вароши ко голубови летачи. -Ко ти реко? -П...

Ајде! Мораш! Још који склек, ајде гузицо дебела!!! Ако мислите да вичем на некога и терам га да вежба варате се. Спортиста у мени и онај лењи. Овог пута спортиста се пробудио па тера самог себе да ради вежбе сваког јутра... Често се ја у задњих година доведем у форму па се запустим. Собзиром на велико искуство час дебео, час мршав, решио сам да вам изнесем своја искуства у вези дијета,  препарата и тренинга. Ми дебели смо   добили килограме седећи па сматрамо да ћемо тако и скинути килограме. Прво чега се сваки дебељуца хвата је негирање да је дебео. Без икаквих проблема када га неко пита што си се удебљао он ће рећи да је већ почео да мрша и то је само тренутна фаза. Дебељуца лаже верујте ми на реч ;) Гирицкалице типа штапићи, смоки, рибице, переци, чипс су највећи проблем свих дебељуца. Јесу укусни, крцају у устима, ма супер су за гледање филмова. Али све је то укусно а гоји  енормно. Уносимо огромне калорије које немају никакве вредности а праве нам сланину по телу. Није крив Ђура ш...

Седи Антоније  Косјер и мумла у ноћи испред Хана јер преко дана турио му неко маску. Мумла Карађорђе Вожд славни  и њему везали уста. Карађорђе би отишао са свог места али му сломили ноге давних година у транспорту па су га посадили на коцку. Антоније је већ стар и има реуму па не може да устане. Само се кикоће олимпијска чесма јер она нема главу па нема сврху да јој стављају маске.  Симболика маскараде је  намењена за дисање али прави смисао је да запушаваш уста свакоме ко ти смета. И тако је коначно кренула акција '' запуши уста сваком ко ти смета ''...   Идеално би било да се сви понашамо као она три мајмуна који седе па један је запушио уста, други уши а трећи прекрио очи. Чак се и нова песма пева '' Три мајмуна хоћу ја, нећу једног, нећу два ''... Након два дана споменици ове вароши окупили се на ванредној седници.   Антоније устаје и почиње да говори... -Ајде што тице серу по нама, гавранови поготово имају највеће говно јер су већи од осталих тичур...

Случајно сам пронашао на интернету један стари текст који описује време када је све кренуло наопако у нашој држави. Стицајем околности и ја сам био један од првих на удару. Да невоља не долази сама, сведоци смо ево већ неколико година, откако су неке владике Православне србске цркве потписале Равенски документ и биле на поклоњењу римском папи, откако нам се отима Косово, откако су неки узели себи у задатак да нас жедне преведу преко воде и “нашом вољом учлане” у римокатоличку веру, која од древне цркве одступила још пре десет векова. Љиљана Џудовић, Косјерић, 03.03.2008 У свим медијима којима је стало до истине, али који нису искључиви власници истине, како се понаша црква данас, осванули су чланци о увођењу новотарија у богослужењу и сукобу међу верницима. Тужно. Али се о томе не сме ћутати. Ми немамо право да издамо -прво своју веру Православну, своје претке који су нам све на тацни у наслеђе оставили, само да наставимо да радимо, да се боримо и сачувамо за своју децу. Нисмо ми важни...

Не могу вам описати осећај ослобођења од друштвене мреже Фејсбук.  Када сам избрисао профил као да сам са себе збацио једну тону терета. Једноставно фејс је постао досадан, превише патетике, превише једноличности. Што је најгоре клинци су у праву да је фејс постао пензионерско уточиште. Ако сам ишта мрзео су они статуси помозимо, сетите се ово, оно а заправо то је само пусти копи пејст систем. Поставим фотографију на свој фејс зид и вау то пљуште лајкови. Онда схватиш да је то чиста обмана.  Најважнија ствар је да сам цео дан препешачио по брдима и уживао у сваком тренутку околине да бих фотографисао кадар. И не може бити драгоценији лајк од саме фотографије и свих сећања како је она настала. Због тога сам фотографије преселио на сајтове од којих могу да зарадим нешто. И то је сва поента. Фејсбук замлаћивање само ти одузима време од правих креација. Зато сам му рекао збогом... Често сам избацивао неке своје мисли на статусе па су ме људи питали ко је то написао. Када има кажем...

Билмез је реч још од турака и означава незналицу или неупућеног човека. Билмези су се размножили широм државе и то су највећи стручњаци за све. Ако не знаш    нешто питај билмеза јер од скора билмез је уважена личност  у нашим срединама. Доктор билмез је у све упућен па ако направи штету он то брзо  стури на другога. др.мр.сци.билмез Петар Перић. То је човек ком сви аплаудирају али само билмези нижег ранга. Он је ипак вештији и чита по интернету разне списе у које се неразуме али до јаја их тумачи. Веома лако уз помоћ нижеразредних билмеза оспори и највеће научнике. Какав доктор Филгуд, доктор Билмез је закон! Билмез је мултипрактичан човек. Манипулише и самим собом и потпуно је заборавио ко је и шта је. Уши су му запушене аплаузима нижеразредних билмеза и на крају је и себе убедио да му је Ајнштајн испод нивоа. Билмези су дрчни и хистерични али имају што би рекле бабе валинку. Једни друге једу јер то је нека врста пирамидалног система опстанка. Билмези су чељад која су се загубила у в...

Јуче сам из пуке радозналости купио Политикин забавник. Часопис моје младости узео сам у руке, до душе некад није био у целофану али сам једва чекао да стигнем кући и да га листам. На моју радост није се променио и даље је то ризница знања, занимљивости и забаве. Хогар Страши са све Хелгом и њиховим догодовштинама. Наравно Хогар је и даље гладан и халапљив на клопу. После њега на другој страни затичем причу '' Гусари са Дунава ''. Оно што је увек у Политикином забавнику било су цртежи, карикатуре на завидном нивоу. Гушт је листати овај забавник, осећај је непобедив и никад га неће победити интернет и кликтање мишем... Изненађењима никад краја, прича рок музици о Антуну из Брејкерса. Ту је и наука о црним рупама у свемиру, новим научним достигнућима и пуно тога још... Посебно ми се свидела прича '' Птичицом на пахуљицу '' која говори о самоуком фотографу Вилсону А. Бентлију (1865 - 1931) који је успео да помоћу прастарог апарата слика макро фотографију, т...

Поштовани пријатељи обавештавам вас да сам угасио трајно фејсбук профил. Мислионик ће и даље функционисати. Разлог гашења је чисто личне природе. Искрено речено смучило ми се све. Ако будем нови направио профил он ће бити посвећен искључиво фотографији, природи и борилачким вештинама. Знам да ништа ту нисам променио али бар могу виртуелне пријатеље да склоним и да их не видим на рачунару. Превише је било пратилаца са оне стране која свим силама покушава да ме облати и претвори у чудовиште. Препуштам вам играрије око политике и око екологије. Од сада сте сами са собом. Онима који свим силама покушавају дискриминацију моје личности само могу да кажем '' срам вас било ''. Нека вам служи на част и то што сте ме вређали на личном основу и што сте ми претили. Све ће то доћи на своје кад - тад, упамтите добро шта сам вам рекао. Да ја више не бих имао додира са смрадовима  и политичким избљувотинама једноставно сам пресекао све комуникације. Слободно ви мене блатите али ћете св...

Вели један иксан да сам ја самозвани Академик. Није схватио да сам правио спрдњу и пародију због оног који је био '' Академик '' кувар и водио ову општину. Па ондаК каже да сам и самозвани новинар. Па чекајте море, јесам ли или нисам? У почетку када сте мислили да ћете ме користити за ваше потребе био сам вам јунак, новинар, поштен човек ко суза и непоколебљив. Е сад кад вам нисам по вољи ја сам и плаћеник. Дабогда имали пара ко ја и дабогда вам толико стизало сваког месеца на рачуне. Ево све паре које сам узео од цементаре поклањам вам и опет кажем, дабогда сваког месеца имали толика примања... Неко се стварно игра поштења. Да ли сам ја можда организовао '' Косјерско пролеће '' и вукао за нос опозицију скоро пред саме изборе? Ко је после тога добио функцију? Ја или неко други? Ја сам и даље незапослено лице а оно друго је удомљено од стране режима против којег се наводно борило. И ја сам издајник и плаћеник. И та особа мене карактерише као издајника и с...

Скинеш са зида гитару, прашина спава на њој. Као синула ти идеја за песму. Али ко кад упалиш свећу па дуне ветар и угаси пламен тако и и деја спласне. Свестан се да немаш више коме било какву идеју подарити и немаш са ким је остварити. Дошло је то неко време, глуво доба где немаш простор за креативност. Сваки покушај нечег уметничког сасеку тапаљи који те прогласе за будалу. Време је крештаљки, време је кича, време је неукуса и несносне буке. Не можеш очекивати од мене да ти ћутим а све време ме гураш са трпезе како би ти више јео. Не схватам оне који пристају на то. Ово је живот и сви имају једнака права на њега. Али они који се не боре и не пружају отпор морамо се запитати да ли су они људи? Несхватљиво је да људско биће нема отпор према нечем лошем. Какви смо ми то људи ако равнодушно посматрамо сопствену пропаст? Нисам више паметан ни шта рећи, ни урадити. Једноставно си сведен на пуко преживљавање. Погледајте у шта смо се претворили као друштво. Превладала нас тишина као пријатеље...

Прошло је пуно времена од првог текста на Мислионику. Нисам ни слутио да ће овај блог одјекнути широм Србије а и света. Првобитна идеја Мислионика била је да ту сачувам своје текстове које сам писао како за радијске емисије тако и за моја нека освртања за разне теме. Онда се десило то да ниси имао у Косјерићу слободни медиј. На жалост у радију нисам могао да отворено критикујем власт али идеја је синула да Мислионик постане глас јавности. Онда су се десили локални избори где је Мислионик био сам против силне машинерије власти и политичке свите. Преко хиљаду текстова служило је за буђење свести. Храбро и сулудо упуштати се у борбу против далеко јачег противника као што је свака власт. Ризиковао сам и превише. Поднео најгоре увреде и разна подметања. На крају си ми и претили смрћу што је крајње алармантно у каквом систему живимо. Застрашивање новинара и претње постале су свакодневница овог посла. Заиста није пријатно ни једном човеку који се залаже за истину да пише а да му над главом ви...

У Косјерићу Вучић и ја водимо мртву трку ко је већи демон. Мада сам ја мало у вођству као човек којег носи теорија да подржавам геноцид свог народа. Ја, ја, ферштен, партизанен бандитс!  Да сам геноцидан то је склизнуло са жуте греде не са ове Вучкове, него ове демократске. Мада сам давних година за социјалисте био црни ђаво. Оно што је био Црни Ђорђе за турке ја био за социјалисте. Но био сам и дебела свиња за напредњаке. Када сам смршао кладили су се да сам болестан. У сваком случају најновији ови шарени су ми направили фејсбук профил '' Иван дебил ''. Лепо вам рекох, Вучић и ја смо главни ликови у Косјери. Бога ми ако буду локални избори па једни туре плакат Вучића, други плакат са мојом сликом. Биће ту мртва трка ко ће више кога чврљати и цепати али и донети више гласова. Јербо сам ја ипак Хитлер који је дошао да потамани свој народ за џабе. То је мало забунило теоретичаре јер како то он ради без динара надокнаде? Покушали су да ме запосле у Титан цементару преко пр...