Мислионик

  Низ душу лије туга, капље онако споро и тихо. Свака кап упртила на леђа све дане самоће. Нигде више никог нема да подели јаде ове, дошло неко чудно време спаковано у четири зида. Ево пролеће одлеће док се лето упутило оним сокацима где смо често пролазили. Нема вас више осим у мислима. Нема вас више осим на сликама. Гробови вам ћуте, без и једне речи и знака крије ли се неки живот горе изнад облака? Птице цвркућу са оближњег дрвећа, ветар се поиграва пламеном свећа... Соба ваша ко ноћ без звезда, као дан без сунца. Кревети леже као експонати у музеју сведочећи ваше време. Псалми Давидови леже на полици а вири папирић из листова. Ниси их Брко мој до краја прочитао. А твоје сестро оне патофне стоје у једном ћошку као да ће сваког трена да одшетају. Кандило вам редовно палим. Сија пламичак у ноћи док се иза њега назире икона Христа. А ја вам кроз шапат пошаљем поздрав молећи Бога да га пренесе... Нигде никог више нема драги моји. Дошла времена окретања леђа. Можда је тако и боље. Је...

  Формирала  се власт у Косјерићу, она стара проверено лоша која се изјашњава да је успешна. О тој коалицији све се зна само се о опозицији више ништа не зна... Ђе несташе силни опозициони активисти што узаврише за време кампање по друштвеним мрежама? Ниђе их нема ко да су у СНС пропали. И заиста све је онако како сам и писао да ће бити. Нова Србија слави задржавање канцеларије и једног одборника. Стаматови домаћини били на екскурзији по Златибору, водао их професор Стаматовић без шешира. ПОКС и ДСС угазили у СНС а по народном обичају то је берићет. Чисти људи настављају утопију и већ је то постала бајата прича која више нема снаге јер након избора све је стало. И по свему судећи Нова Србија је једина остварила свој циљ у изборној борби, задржала је канцеларију! Узданица распале опозиције је бот баба Рада са јефтиним хумором који засмејава само одређену групу људи док они који нису упућени појма немају шта је ту смешно. И бот баба Рада је заправо разонода одређеном кружоку људ...

И формира се нова - стара власт у општини Косјерић. Стара власт ко нова. А и председник стари је као нов. Пише у биографији да је рођен 2081.г. Дошао је из будућности да смени овог из садашњости. Сад као нов председник нема обавезу да испуњава обећања што је давао онај стари. Председник се више не зове Жарко него ХХ 2.1 андроид из фабрике робота СНС Пријепоље. Ту се сад праве роботи и летећи аутомобили. Пошто је председник робот из будућности послат да влада у садашњости зли језици тврде да је то само нека крнтија склепана од делова из Кине. Не ради на батерије него се навија. И кад видите председника он ради као навијен. Ово је штедљива варијанта политичара. Воли да се подмазује, рикта и навија за самог себе. Не каже се џабе '' ради ко подмазан '' али не уљем него парама. Не мислим на паре, ради на пару, то је додатни погон ако закаже опруга за навијање. А пошто је робот председник од метала и ако слабо ради знајте да је мало зарђао. Оће метал да поједе рђа али ту је W...

  Јеси чуо шта Вучић каже? Нисам а и не желим да чујем ни од тебе. Једноставно не желим да се трујем глупостима. Довољно је да видим ову сурову стварност која ме окружује. Свако јутро будим се са проблемима које треба решити али су они компликовани јер живим у таквој држави. Ни сам више не знам да ли се осећам као грађанин Србије. Почео сам да је презирем, постала ми је гадљива и сваки дан проведен у њој ми делује као робија. Ето такав се осећај створио у мени као грађанину ове државе... Презир према једном систему који се претворио у скотовски. Власт чине скотови, скотови гласају власт. Да, то је жива истина другови и другарице, браћо и сестре. Само скотови могу подржати ово легло зла. Само скотови могу гласати легло криминала, корупције и проституције. Само скотови данас смеју се на информације шта се дешава у Јагодини и само скотови могу бранити такве скотове. А скотова на све стране... Скотови су драги моји заузели бусије у институцијама које бране законе, моралне вредности, пр...

Све се мање сећам људи који су испуњавали моје детињство. Време их је односило а ми клинци нисмо то озбиљно могли да разумемо шта значи кад неко умре. Нама је игра била смисао живота. Деца ко деца што би рекли. Данас када се осврнем горе и доле, лево и десно, не могу некад да угледам човека на улици. Преко пута мене нема више Тома а ни Мице. Упамтио сам их као добре људе. Сећам се играрија на плацу који је био утабан до те мере од наше игре да ни трава није могла да расте. Колико се само ту играло фудбала. Граја клинаца сваки дан сатима. Победе и порази нису нам били битни, важна је игра. А онда мајке крену са виком. То је било као да су пустили преко разгласа сирене за опасност. У нашим случајевима то је био знак за ручак. Касније се ту на нашем малом игралишту изградила кућа покојног милиционера Вилотија. А одмах поред моје куће мој покојни теча Владан вазда је био у нирвани седећи на својој клупици. Седео је тако сатима, гледао наше несташлуке и по навици чупкао длаке из носа. У том...

  Враћамо се неким трендовима левичара, поносно машемо идеологијом која је сатрла све наше корене под паролом правде. Нисмо научили ништа па би да поновимо грешку која нас кошта и данас дању. Немам ништа против да неко буде и комуниста али исто тако било би добро да и тај комуниста поштује оног ко верује у нешто друго. Тај комунизам је крваво уништавао демократију једног друштва. Отимало се и онима који јесу били помагачи фашизма али руку на срце и онима који то нису радили. Комунистичка идеологија је злоупотребљена и цео систем Југославије почивао је на отимачини и убиствима преко ноћи. Све '' у име народа ''! Метак у чело, пар жврљотина у свеску евиденције за ликвидацију непријатеља државе и ето појединима лепих кућа, имања и згртања богатства. То је био комунизам у Југославији. Временом се то потиснуло кроз један кратак период благостања који се на крају крваво завршио... Поново подсмешљиви кикоти према онима који верују у Бога. Ти верујући су затуцане масе. Национал...

Не тражи ме тамо где сам некад био. Испарила су сећања на те дане где смо проводили време у квалитетном друштву. Нема тога више мој стари друже. Зарђале су жице на тамбурама а и ови прсти не умеју више свирати. Не упири узалуд поглед кроз сокак, нећеш ме видети како наилазим. Узалуд погледаш насмејано лице што ће ти бацити неки штос. Ако се питаш где сам немој се мучити много јер сам се вратио у прошлост далеко не би ли нашао изгубљеног себе. Негде сам се загубио давно па не знам где тачно себе да нађем, а сетио сам се много касно да ме нема... Све што више корачам у те славне дане наше младости где су вијориле песме, позоришне представе, врцаве љубави, стихови песника, цитати мудрих глава и бескрајна спортска надигравања. Чини ми се мој стари да смо се сви колективно изгубили у неком времену. Као да је оно суштинско биће рекло: '' Идите ви, стићи ћу вас ја ''. А ми се занели у соковима снаге не приметивши да нас више нема. Једног дана угледали смо свој лик у огледалу и...