Мислионик

Јутро... Крећем на посао... Поред рампе или тачније индустријске пруге лежи ђубре у зараслом каналу. Нико га није дирао целе године, ко да се не ваља очистити. Али добро, хладнији су дани сада па неће се осећати у ваздуху. Људи кренули на посао, до душе не као некад да видиш море људи, то је сад нека шака јада. Поред такси станице стоје машине, ради се део асфалта. Стоје машине као уздање власти да ће им то дићи рејтинг али џаба, коме је сада до јебеног асфалтног пута? Погледи су нам упрти у празне буђеларе. Сиромаштво као епидемија шири се становништвом. Али кога је то брига? Што брине се премијер, брине се локална власт? Не будимо смешни... Причам јуче са једним младим човеком који се интересује за бокс 4 који му нуди ОПЕН ТВ, фиксни, мобилни и интернет. АЛи мучи га један страх, да ли ће имати сталне приходе за то? Ипак сачекаће неко време јер није сигуран у посао. Нешто што би требало да буде нормално сада почиње да бива оптерећујуће. Све поскупљава, све расте само плате, пензије см...

Нисам могао претпоставити да ћу на Мислионику писати тужну причу и опроштај од једног човека са којим сам дуго година проводио доста времена. Упознали смо се као голубари. Ја сам био клињар који је дошао као мали да ми он да голубове. И сад се сећам мојих дечачких пуних очију посматрајући онолико јато голубова. Временом сам одрастао и преко голубарења сам започео једно дивно пријатељство... Мој пријатељ Мирољуб Јанковић Мирза је јуче отишао са овог света. Једноставно је отишао и нема га више... Скупила се нека кнедла у грлу па ме боли, можда бих хтео сад да викнем и да се чује до неба '' враћај се '' али знам да нема повратка... Ми смо били пријатељи који би знали да имамо неслагање мишљења, знали смо и да се споречкамо али после 15 минута све би то превазишли уз сатирични хумор. Сарађивали смо као голубари, подарио ми је његове најбоље летаче које чувам и чуваћу. Сарађивали смо и у политици. Доста је утицао да поштујем ДСС, често је посредовао да неке ствари не објавим...

Ако мислите да ће ово бити прича о политичарима онда се варате... Желим да вам причам неке ствари из сопственог искуства... Као млад човек који је почео да се бави Кунг Фу борилачком вештином званом Винг Чун, сусретао сам на стотине младих људи жељних знања. Прва декада мог рада а то су деведесете године прошлог века имале су генерације младих жељних да науче и вољних да поднесу напоре учења. Било је ту разних личности. Долазила су ми деца са лепим кућним васпитањима онако стидљива и затворена у себи. Долазили су ми и локални дрипци који су желели да буду главне дасе. Све сам их пригрлио и методологијом тренинга довео у ред. Оне који су били затворени у себе полако су стицали самопоуздање и почели су да се отварају. Они који су били склони насиљу полако су прихватали око себе ове стидљиве и прихватали су их у један исти тим звани Кунг Фу школа. Сви су ме тада звали сенсеи... Винг Чун су наставили да раде они који су имали тај код а већина њих је одлазила али као други људи. Они који су...

Јутрос сам угледао маглу, одавно ме јутри дочекује онако сива и непроходна... Радно време од 07 часова. ''  Ногу пред ногу тихо ја по магли ходам''  и певушем ове стихове од Парног Ваљка до душе по некој мојој верзији. Зима напољу негде око минус 2 степена по брату Целзијусу. Још увек идем на посао вољан и заљубљен у свој посао. Увек смишљам коју ћу прву песму да пустим у програму. Некад се то деси како водитељка нешто каже па мени сине идеја или стих, а некад ето понесем неки утисак док ходам до радија... Кораци до посла се у поседње време некако успоравају, као да желим успорити време. Свестан да над главом стоји гашење Радио Косјерића којег смо донели давне 1993.г. Шта све нисмо поднели само да би он преживео разне друштвене прилике и неприлике. Сада је ушао у процес приватизације. Можда га купи неки млекар, пекар, апотекар али пре ће бити да ће идуће године негде пред лето заувек зашуштати добра стара фреквенција на 88,9 Мегахерца... Зато ми свако јутро бива сентиме...

Деведесете... Клињари попут мене, Елвиса, Леке, Димчета, Душка, Софре, Маријана, Сихана, Мата и осталих, били смо у некој својој мисији живота. Спонтана дружења, здрав хумор заснован на Монти Пајтону, Мућкама, Ало ало, Радовану трећем, Алану Форду и бројним сатиричним серијама, књигама и стриповима. Моја сећања из тог времена када је око нас звецкало оружје, када су уместо бубњева свирки чули се топови и рафали аутоматског наоружања говоре искључиво о осмесима једне младости. Једни другима смо били нека несебична подршка у свему. Заједно смо туговали на прекинутим љубавним везама и помагали да се неко смува са неком :) Изгарали смо у свему. Нисмо били затуцани, нисмо били подложни трендовима, некако смо имали своја мишљења и ставове у многим животним правцима. Када смо Димче и ја почели да вежбамо свирање гитара, никада нисмо патили од доказивања. Свирали смо осећањима. Волели смо рок бендове али никада нисмо хтели да будемо Џим Морисон, Милан Младеновић и сл. Једноставно смо купили од...

Од како сам објавио задњи текст ( Моја последња прича и борба ) почели су да стижу мејлови, СМС поруке, телофон звони, људи ме срећу на улици и сви питају зашто? Искрено речено јако сам изненађен вашом реакцијом. Нисам до јуче знао да су се моји текстови штампали и делили градом. Појма нисам имао да доста њих сматра да је ово једино реално гласило општине Косјерић које пише отворено о проблемима. Највише су ме изненадиле подршке од неких људи са којима никада нисам имао заједничку сарадњу. Морате схватити да се ја нисам никога уплашио! Нико ме није подмитио! Али сам постао уморан од ове бесмислене борбе. Због чега шушкате и шапућете по радним местима, улицама о томе што пишем, кога и чега се ви плашите? Због чега кријте моје текстове које носате у џеповима? Од кога се плашите? Да ли сте свесни да сте ви ти који одлучујете о свему. Па нису ово четрдесете године па су упале у село СС дивизије па кријте партизанске поруке. Е због тих чињеница сам одлучио да се повучем. Ја сам свој део пос...

Схватио сам коначно да је беспотребно више спасавати дављенике који неће из воде. Неко им је рекао да су ајкуле безопасне, неко им је утувио у главу да чекају спасиоце и ако данима плутају у води. Један по један нестаје у залогају предатора, већ ме рука боли од пружања... Пружам руку а они ме хватају не у намери да их извучем од дављења, већ да и мене скину са чамца. Успео сам некако да руку извучем. Наредио сам крманошу да ме одведе што даље од идиота. Нека остану и нека их поједу ајкуле... Један ми је рекао да сам превише подигао свој его! Нисам сигуран да човек зна шта значи егоизам али то што држим до себе то не значи да сам егоиста! Нађу се паметњаковићи који би да испадну фаце тако што ће предамном критиковати власт  а овамо конкретно ћуте и зарађују. И тако сваки јебени дан посматрам филозофе пуних теорија без конкретних речи и јавне акције а велики су противници власти. Најгоре је то што и опозиција нема смелих речи критике. Ћуте ко заливени! Засрали су у претходном мандату, ни...

Народна Скупштина Србије. Време данас... Посланик нешто прича а онда наједном велики аплауз владајуће коалиције, сви устају... Прво ми није било јасно а онда сам се згрозио оволиком додворништву, улизивању да ми је дошло некако да се телепортујем на Тибет и напустим ову лудачку државу! Погађате, ушетао се Александар Вучић! Па то поустајали, па рукицама пљешћу ма чудо невиђено! Очекиво сам да запевају сви из петних жила: Устајте сви на земљи клети, Сви сужњи које мори глад! Неправди разум сад се свети, Тутњи већ и село и град. Нисам доживео оволико полтронство народних посланика, еј људи, они му пљешћу, машу, устају. Па да ли је нормално оволико обожавање? Усташе напредњаци али за њима и коалициони партнери. Толико обожавање лидера није здраво никако. Боже ме прости али данас сам просто остао затечен и згранут уједно сам осетио неку језу. Шта ли се нама мученицима спрема? Оволико обожавање лидера никад није донело ништа добро. [youtube https://www.youtube.com/watch?v=X2kr4gCsr6c&...

Чињенца је да народ који није уз Вучића више не верује у полтичке странке. Чињеница је да су људи неизласком на изборе ( велики број ) дигли руке од излизане политике ДС-а ЛДП-а, СПО-а, СНС-а, СРС-а, ДСС-а, СПС-а, ПУПС-а итд. Горка је истина да Србијом влада једна групација људи који су зрели за научно посматрање. Сваким даном живе све горе и горе а они све више и више воле Вучића. Нисам стручан да дам анализу као психолог али сам довољно паметан да схватим колико је ту затуцаности. Давно смо ми као народ за такве људе нашли дефиницију а она се зове '' ЗАТУЦАНОСТ ''... Затуцани клемпају онако јефтиних патика које купују код кинеза или цигиша са оним специфичним мирисима гардеробе, облаче се и одевају задовољно као да купују најпрестижније ствари. Када купе за 2500 динара патике осећају се презадовољно што имају нешто на ногама. Види купих код кинеза џепер од 500 динара! Поносоно купац вели ко да је зајебо систем а не систем њега. Затуцани купују то јефтино ђубре јер нем...

Нижем дане... Негде назирем светло у себи од силног мрака што ми спопада душу кидишући на сваку помисао покајања. Где год да се сакријем пронађу овај мир што скупљам камен по камен градећи духовни дом. Упртим на леђа тежак камен па га носим узбрдо ридајући сузе свестан колико време измиче под ногама. Носам тако камен по камен и градим духовну цркву покајницу а преко ноћи нађу је па ми је сруше до темеља. О како је тешко наново почети градњу. Горке су сузе покајања у свету страдања. Ено га онај што збори о Богу, каменујмо га најтежим речима, звецкајмо приче по ћошковима о њему како је наопак и луд. Споља носим чисто одело а изнутра гледам ритавог и сломљеног човека који никако да се подигне. Погрбљен изнутра и натоварен теретом себе покупим тако и другима по који грам да им олакшам у нади да ћу заслужити бар дах неба. Тешко је корачати у мрачној шуми људских душа које више не виде, не чују и не желе Бога.  Кидишу из дана у дан безимена деца која су кренула на пут безнађа.  О како је туж...

Захладнело... Киша пада а зима стеже. Данима чују се моторке и циркулари... Димњаци обојили јесен... Лето као да није ни гостовало ове године а јесен да ли ће издржати пуно радно време још се не зна... Чудна је ова година, некако мучна, напета и распета. Људи су као сенке, увукли се у неке макро светове где нема приступа општег добра. Ништа нисмо научили до сада. Прихватамо једне те исте  грешке и од њих правимо све веће и веће. А зима се завукла у џепове, новчанике па цвокоће криза сваки дан. Треба преживети будуће дане... Свели смо се на повремене сусрете у кафићима одвајајући једну црвену за то једно вече па нек иде живот. Доручак смо почели да прескачемо, ако се купује онда нека то буде 100 грама неке саламе јефтине са четврт хлеба и ако може јогурт онај најмањи. Гледам како радници у Елкоку свако јутро хитају у своје погоне. Некад колос од фирме коју је народ саградио својим рукама, данас је то приватна својина. Некад поносна радничка класа проводила је радне дане у тој фирми, дан...

Господо читаоци, сва моја писања и критички осврти везани за локалну власт нису моја лична мржња према људима који је чине. Да се разумемо, то што критикујем власт не значи да лично не волим те људе. Морате схватити ви који све време покушавате да ми налепите етикету мрзитеља Милијана Стојанића, Драгана Тулимировића, Жељка Продановића и осталих који су са њима у власти да нисте управу. Не интересује мене шта ради Милијан у својој кући. Апсолутно поштујем приватан живот. За мене не постоји уплитање приватног живота и политике, са тим се баве само приземни умови. Када критикујем власт то се односи на општи интерес свих нас. Ви који шапућете мени подршку ви гласно тапшете и Милијана и остале. Знам све ко шта и како и када... Критика мора да постоји! Ако не критикујемо власт како мислите да спречимо грешке? Да ли сте свесни да лоша политика, лоше вођење једне општине утиче на све нас који овде живимо? Не ради Иван Стефановић ове текстове по нечијем налогу, не ради ни из мржње или неке љубо...

О шта се то тами у Србији светој? Толико су нам причали о мраку да смо почели да се мрачамо на њему. А сви смо некако потамнели па се размећемо тамом ко некад на сунцу... Хтеде Бог да нам осветли мрак али ми повикасмо: '' Немој Господару, боле нас очи од те чудне појаве што бљешти, врати нам мрак да поново видимо! '' Чудна ли народа још чуднијих ли вођа! Улоге су се замениле у свим сферама живота... Анђели марш на небо! Ви миротворци у пензију, ви мудри на боловање, а ви духовници мрш' у прогон! А ти Боже јеси рекао да имамо слободу избора? Јеси! Е не мешај се више... Но, добри Бог не меша се у наше изборе али дужан је да спашава оне који су мањина и који му се и даље моле. Ал' и те ће они пронаћи кад тад! Неће тај анђеоски покрет више овде моћи да ради ту неку расвету, све ћемо да погасимо! Остале су само шибице, последње прилике да се кресне пламен. Али авај, шибице су забрањене јер у овом мраку лако се деси пожар. Па куд ће господари таме ако букне ватра и ра...

Пре месец дана моје фотографије је објавила Национална Географија. Цео свет је угледао природу наше општине Косјерић. Кренуо сам са серијом фотографија од Брајковића тачније код Мионичке реке. Жеља ми је да промовишем нашу општину без обзира ко је на власти у њој. Без обзира колико сам критички настројен према њима то нема везе са нашом општином. Једноставно желим да промовишем ову варош и њену околину. [caption id="attachment_2654" align="aligncenter" width="660"] Photo by: Ivan Stefanovic[/caption] На жалост, наш сајт општине је у катастрофалном стању. Лош му је дизајн, не ажурира се а и не ради како треба. Набацане информације онако насумице... Објављују се неке ствари фушерски. Уместо да тај сајт има добру презентацију општине он заправо има супротан ефекат. Али то је до оних који упрвљају општином. Не треба да чекамо да ће неко из власти нешто покренути добро. Ми морамо ствари да узмемо у своје руке и помогнемо овој општини колико можемо. Председник ...

Их почела реконструкција путева и то неких по Косјерићу. Одма су полетели новинари да потуре под нос председнику Стојанићу диктафоне да изручи изјаву како он воли и жели. Јеб'га његови су то медији и може му се да наручује изјаве... То што се прчкају неке улице то драги моји грађани нема никаквог значаја за нас. Те су паре добили од државе, некако су искмечали. Али, поента је што они мисле да је то неки успех! А шта ми то имамо од путева? Што лакше је да сиромаштво шета новим асфалтом? Мање си гладан кад видиш нов асфалт? Лакше подносиш рачуне, дажбине, кредите кад видиш да се пегла улица! Ма дрхтим од радости, урааааа раде људи, биће нама боље! Јадна ли је ова општина кад њоме руководе људи чији је највећи домет успеха да крпе улице. То су политички путари и њихов крајњи домет је да некад асфалтирају 100 метара улице или окрпе рупе. О чијем трошку се иде по медаљу у Београд? Зна ли неко? Само питам, чисто да знам... Чему служе силни политички саветници, заменици и председници? Да ...

Јуче је Србија дочекала Путина. Народ је викао и викао: '' Путине, Путине, Путине ''... Још чујем ехо! Парадирала је и војска. Делија до делије. Понос и дика! А онда је кренула механизација. Помислио сам да је у првом налету ретро приказ јер је скоро сва била она иста на паради из 1985.г. Искрено речено на моменте сам гледао параду... Нећу да вас лажем, нисам је гледао помно. И говори Путин фино и културно а иза њега стоји наша влада Србије. Кад их гледаш онако покисле схватиш горку истину да си угасио будућност у овој држави. Народ похитао да подржи Путина а Путин похитао да подржи??? Не разумем више ништа! Само знам да немамо више ништа. Ма ми смо заправо постали једно велико ништа! Ништа их не интересује за народ. Ништа народ нема од њих и како год окренеш немаш ништа! Јуче је све било јасно, народ неће у ЕУ! Али ко пита народ? Вапили су Путину да их спасе од ових наказа морала, чојства. Викали су из свих гласних жица ПУТИНЕ! А господар Вучић стоји, кисне док му њего...

Србијо... Ишарала те јесен па су ти брда надахнута погледима оних што још гледају твоје природне лепоте. Дивна моја земљо Богом дата незахвалном народу који те сваки дан ружи отпацима по потоцима, шумама и ливадама. Лепото моја од домовине, земљо анђела... Изродила си земљо јунаке, песнике, писце, научнике, говорнике и вође све док једног дана нису бацили око на твој сјај и лепоту. А онда су кренули да те прљају из године у годину... Избледели су трагови корака ђедових опанака, оног што пређе Албанију и врати се жив у Србију. Нису успели да га убију ни шиптари, ни први светски рат а ни други. Али у миру убише те комунисти... Другог ђеда смакоше немци захваљујући србину који га одаде. А у миру комунисти су ти комунисти држали говоре код споменика као да си ти био партизан а заправо покупише те са њиве. Тарабе старе одавно је зуб времена појео. Чини ми се као да заједно са њима време грицка и сећања на свете претке... Где је Србија данас? Ено је на коленима. Стукнута и макнута, откинута ...

Гледам по медијима приче о синошњој утакмици у Београду. Данас читам у Куриру да је скандал што се вређао Вучић. Сад гледам министра полиције Стефановића који се згрожава што су вређали Премијера. И видим да је главна тема уцвељени премијер. А то што је застава велике Албаније летела по сред стадиона е то је ништа! Само могу да кажем да сам згрожен влашћу у Србији! [caption id="attachment_2638" align="aligncenter" width="470"] Ова се застава вијорила по стадиону...[/caption] Шта да је била експлозивна направа уместо заставе? Шта да је био неки нервни отров? Уместо министар МУП-а Стефановић да подноси данас извештај о овом тешком пропусту он се господин згрожава што су му цвељали Вучића! Још прозива РТС! Мада њих и треба мало да спрчи јер то је телевизија напредне Србије ;) То што су људи скандирали Вучићу то није нека исконструисана подвала. На жалост, стадиони су постали народни одушак где се на јавним скуповима може изразити мишљење без последица. Где м...

Академик Стефановић примио повељу захвалности за бројна добра дела која је учинио општини Косјерић. Повељу му је уручио лично председник општине Косјерић. Председник општине Косјерић рекао је за медије: '' Част ми је да овом човеку великог срца доделим ову часну повељу захвалности! Захваљујем му на великим доброчинствима па сада имамо Косјерићки метро, на брду Град Космодром, имамо и тунеле. Ја још увек памтим оне кртице које су прокопале тунел на Буковима. Уручујем му ову повељу у нади да ћемо наставити сарадњу ''... Академик Стефановић на крају је рекао: '' Хвала колега драго ми је да си се сетио. За мене је ово само степеник који мора остати иза нас јер нас чекају бројни ка врху успеха''...

У општини Косјерић тачније у општинској Управи, функционери могу да долазе и одлазе на посао и са посла кад им се навре а радницима уводе гвоздену дисциплину! Кад мученици не знају шта ће од досаде и нерада они уводе правила да би раднике удавила. И увек је радник крив без обзира што функционер нема појма о раду, дисциплини. Ја предлажем следеће мере које председник општине Косјерић треба да уведе: 1. Радник који закасни 1 секунду да му се одузме 5% од плате и те паре поделе међу функционерима. 2. Ако функционер закасни пола сата да се награди са 10% тако што ће тих истих 10% одузети неком раднику. 3. Ако функционер не дође уопште на посао да му се плати дневница ма где био и шта радио! 4. Функционер може да казни радника женског пола са 30% уколико му се не свиди њена фризура, наравно те паре да се поделе међ' функционере... 5. Радник који се разболи и оде на боловање да се казни са 50% плате јер нема право на болест. 6. Радник који иде 3 пута у ве це да му се наплати водарина јер...

Први човек општине треба да буде пример у свему. Наравно, то се односи на поштовање закона, људи и сл. Али наш први човек више не поштује ни полицију... Ајде сад да неко од нас смртника паркира свој аутомобил испред полиције. Да ли би нас толерисали као што морају председника општине? Верујем да они људи нису ту ништа криви. Можда би реаговали али чему све то? Када би му написали казну одма би председник окренуо пар бројева па би на крају полиција била крива. И ја их разумем што не реагују... [caption id="attachment_2627" align="aligncenter" width="660"] Председников аутомобил на паркингу полиције. Знак све говори...[/caption] Можда он има право што ту паркира ауто, не знам, нисам толико упућен али опет пре ће бити да је то бахатост. Не би мени ово сметало да други имају иста права као и председник. Човек има добру плату, сме да се паркира тамо где нико не сме, добија титуле, има све што му треба док ми бедници добијамо све на кашичицу ( из два дела). Сиг...

Данас је ДСС изабрао новог председника странке. Искрено речено без Војислава Коштунице ова странка нема будућности. Опет, са моје тачке гледишта мислио сам да ће председник постати Милош Алигрудић јер човек има одређену харизму и причу али не, ДСС је изабрао неког другог. Па вам преносим вест са званичног сајта ДСС-а [caption id="attachment_2557" align="aligncenter" width="535"] Санда Рашковић -Ивић[/caption] '' Демократска странка Србије на данашњој 12.Изборној скупштини и изабрала  је за предсеника Демократске странке Србије Санду Рашковић-Ивић. Санда Рашковић-Ивић је добила 359 гласова скупштинара Други кандидат  Милош Алигрудић добио је 174 гласова скупштинара За потпредседнике странке изабрани су Борко Илић, Милица Радовић, Миленко Јованов, Милан Лапчевић, Мирослав Петковић, Предраг Џајевић и Славиша Ристић Делегати изборне скупштине изабрали су и чланове главног одбора. '' Да не бих трошио време, само ћу рећи да су сада дефинитивно у...

Нисам стигао да гледам ни једну пројекцију документарног филма о историји рокен рола у Косјерићу. Но, захваљујући интернету јуче сам коначно одгледао филм у коме и сам учествујем. Одмах у старту да кажем да је јако похвално од екипе која се усудила да одради филм од преко два сата. Честитке Филипу и Сени Вукотић што су успели да сачувају сећања генерација које су у овом граду имале храбрости да мисле и стварају. Није лак посао радити филмску причу са једном камером без пристојних услова које имају медијске куће. Опет верујем да је ту доста помогао стари ас креативности Бане Вукотић. Мада је монтажа требала да буде мало више стрпљива у неким финесама и да се тон мало испегла у неким деловима филма али то је то! Свака част екипи и хвала им на свему... А сад о утисцима... Када се завршио филм осећао сам се пробуђено и сетно док са друге стране осетиш горчину. Толико креативних људи у малом месту званом Косјерић а нигде их нема... Протерани су незаинтересованошћу многих главоња које су бил...

Поштовани читаоци Мислионика имамо ексклузивну причу из наше општине Косјерић. Академик Стефановић после дужег одсуствовања из наших медија поново је заблистао својом несебичношћу. Пошто сви прозивају његовог колегу Академика Стојанића да ништа није урадио што је обећао, Академик Стефановић је засукао рукаве и одрадио велики пројекат на путу за брдо Град. У свом обраћењу Стефановић је рекао: '' Пошто није лепо само нападати човека који ништа није урадио а верујем да би то он урадио да зна радити на рачунару, решио сам да му дам подстрех. Ево после силних потезања веза у сусрет ми је изашао рођак Рок Фелера коме сам скоро средио код Јова са Романије да излечи шуљеве. Није се либио да поклони за овај пројекат 70 000 000 евра. '' Након пресецања траке, магистрала Косјерић - брдо Град је свечано отворена... Академик Стефановић је толико био расположен да је у шали рекао : '' Ево једним ударцем три муве, и пут за Европолис и три тунела, колега би требао да буде задов...

Шта још треба да нам се деси у Србији да би схватили колико смо потонули и какви људи држе власт? Сећате се Фекетића где премијер спашава оно дете? Смејали смо се наивној режији бедног маркетинга нискобуџетних холивудских срања. Смејали смо се али нисмо ни слутили колико је народа тај мамац прогутао. После смо се чудили наивној већини... Касније су дошле поплаве и онај јавни састанак где Вучић ућуткује као разредни старешина ђаке на разредној настави. И ту смо се смејали а већина је то схватила: '' гле вође, гле газде, ваки нам треба!''... А онда су нам се десили педери! Пет прстенова полиције, специјалних снага чували су ту неку параду. Вучић је обилазио поплављена подручја. И наједном бум нови хит у Србији. Жандармерија пребија Вучићевог брата. Те вечери гледао сам премијера који говори да је дошло до неспоразума и да нико никог неће гонити а сутрадан? Е сутрадан почиње хајка и драма против полиције. Више се не смејемо већ пиздимо колико су досадни са вестима о пребиј...

Косјерић... Град који полако нестаје... Становништво се преполовило, улице су све празније. Полако нам господа у власти уништавају све. Ускоро остајемо и без свог локалног медија којег смо некада бранили својим телима од истих ових само што су се тада звали Радикали а сада Напредњаци. КУД '' Максим Марковић ''  као да и не постоји, не памтим када сам задњи пут чуо и видео неку њихову активност. Кошаркашки клуб '' Црнокоса '' одустао од учешћа у лиги. Заблистао је у једном моменту а онда се просто  срушио... Чујем велике проблеме има и Удружење за церебралну парализу. АРТ кампа ове године нема... Варош нам је запуштена и прљава. [caption id="attachment_2542" align="aligncenter" width="660"] Фото: Живорад Глигоријевић ( Фејсбук)[/caption] Тротоари испуцали, крпљени као и улице и раскрснице. Биоскоп немамо, позориште немамо, библиотека у сред бела дана држи џакове са песком на улазу плашећи се поновних поплава па чланови морај...

Стварно ме не занима ко је крив, да ли Вучићев брат или Жандармерија. Само знам да бато има обезбеђење а ја немам ништа. Док се по  медијима утркују ко ће више да објави аферу пребијања Вучићевог брата ја нисам примио плату и појма немам како ћу платити рачуне. Није то само случај код мене већ код многих становника државе Србија. И заболе ме она ствар за Вучића и његове кад се њему јебе за мојим животом. Ма ко те бре премијеру шљиви зашта? Довео си ме до пропасти, ти и твоја ЕУ све са овим локалним слугама. Баш ме интересује где иде Драгица супруга Николића председника Србије. Њима лепо, нафракани, пуни свега а ја некако крпим дупе и сечем уши. Знате ли колико ме интересује Ивица Дачић или нека изјава оног излизаног Вука Драшковића. Па они  лепо живе, путују, певају, зајебавају се док ја покушава да нађем нови посао јер ми Александар Вучић и ЕУ гасе постојећи. Па они би поцркали да живе мојом платом. Ма дизали би буну на власт, али немају они појма шта је то и како је живети у Србији ...

Ових дана смишљам и размишљам шта би могао да радим, који би посао радио кад идуће године останем без радног места... Сада сви траже мотивационо писмо и свашта нешто... Чиста будалаштина ал'шта се ту ,може? Шта бих могао да наведем о себи када бих конкурисао за неки посао? Од 1992.г. радим аудио инжењеринг ( то се сад тако зове), дакле радим на обради звука. Креатор сам многих радијских емисија, реклама и џинглова до шпица... Радим аудио обраду од Sound Forgea до мноштва дргих програма за аудио обраду. Нисам био лењ па сам се посветио и видео обради од монтаже видео прилога до снимања неколико документарних филмова. Баратам камером, обрађујем све могуђе видео ефекте... Собзиром да од малих ногу носам фотоапарат, бавим се фотографијом и њеном обрадом. Радим и дизајнирам разне ствари у Корелу. У принципу све ми се везује за рачунар па сам временом савладао и сервисирање хардвера и софтвера. Није се имало пара за сервисе па једноставно сам се посветио учењу да сам поправим кварове.  П...