Мислионик

Буком против диктатире у осам увече и пет минута. Први пут у вароши Косјерића чуло се пар пиштаљки. Стајао сам и слушао како тишина гута тих пар звукова као аждаја. Помислио сам о боже да ли смо толико посрнули морално и да више немамо петље? А сутрадан смо почели деловати преко друштвених мрежа и позивати људе. То вече Косјера се огласила бучно, дрчно и јако! А синоћ је била још гласнија! Нисте свесни ви који живите ниже у вароши колико се то чује на вишим деловима. Тишина је побеђена и поред страха, манипулација и уцена... Фото: Иван Стефановић На Белом Гају пиштаљке и шерпе надглашавају неколико партијских слугерана који вичу '' Срам вас било '', знам и који су јер ме нису видели. Ти слугерани су прво били одани Милошевићу а сада су Вучићу. Неки од њих су се добро удомили преко партије али они нису тема, тема је диктатура која из дана у дан стеже слободу, живот и дисање. У овој ситуацији пандемије најмање има људскости и разумевања, највише има пропаганде Ал...

Налетих на неке коментаре везане за изградњу моста код хотела у Косјерићу. Питају се људи зашто нема три де приказа будућег моста? Неки иксани рекоше да има приказ али у два де. Но, ако већ потоји план изградње ред би био да видимо како би то изгледало али не у скицама већ како то ради сав нормалан свет у 3D. Мада како је кренуло мост ће се завршити једне године а измене и уградње људских похлепа верујем да ће мењати изглед будућег моста сваки час. Тако се то радило вазда па не треба да се чудимо ако мост подигне и неколико викендица у међувремену. Радило се то још и у  Титово време а неће се радити у време мутираног Броза. Зашто нема 3D моста? Па то зрачи и није добро имати на табли. Овај 5G се појавио па нам само фали и тај неки 3D на табли. Јебено је имати реалну пројекцију моста какав ће изгледати ако ће се вазда нешто мењати. Није луда власт да покаже народу е овако ће да бидне мост кад се заврши а неки Пера, Ђура и Мика из странци траже свој део па би на крају мост изгледа...

Појавила се нова бајка о Косјерићу у Телеграфу али овог пута је и комична. Пошто не пратим овај портал јер је то чисто губљење времена, људи ми обично пошаљу линкове да видим. Данас сам имао прилику да читам исповест једне Косјерке која изгледа живи у неком другом Косјерићу који се налази у паралелној димензији. Сам почетак приче подсећа ме на сећања малог Јожека како се санкао у кориту. - Може једно интимно питање - питала је једна радикална локалпатриоткиња другу - Јеси ли поносна на Косјерић? Мислим, да Јагодина нема корону, ја бих била у фазону "ћао, позз"! Живот бих вам упропастила - казала је. О да, она би то урадила. Причи о супериорности Јагодине у свим пољима постојања не би било краја (мада нема их ни сада). И не, није политички активна. Само много воли свој град (на реци Белици), те ме добро разуме када ја своју варош величам у небеса.  Дакле увод обећава развој сочне приче. Интимно питање за јавни одговор. Очекивао сам Палму и Арканове тигрове али у даљем ...

Полицијски час у Србији постаје превише мучан за све. Бедан осећај безвредности пружа нам наш врли председник државе који нам све време поручује да останемо кући док се он шепури по градовима водећи за собом буљук неких људи... Видех једну баку како клисну у ливаду. Поглед лево - десно и у стилу диверзанта утече у слободу једне ливаде ограђене бодљикавом жицом. Она друга угледавши мене лагано скрете у сокак са штапом. Боже мили какав мучан призор. Људи кријући беже у шумарке за парче слободе од два до три сата док се председник државе шета у гомили људи. На улицама са разгласа аутомобила упозорења да се шета на размаку од 2м. Слобо врати се све ти је опроштено... Са друге стране прети нам пандемија и бомбардују нас упозорењима која како ми се чини највише крше они који нам то и поручују. А од почетка пандемије па до сада наша струка нас је засула са милион различитих верзија мера која су из дана у дан сама себе поништавала. Све је у стилу оће каки - неће каки. Драмосер нације на...

Свашта можеш видети на друштвеним мрежама. Али данас је победник једна једина објава која је насмејала бројне становнике општине Косјерић. Ево и принтоване фотографије да се види да је аутентично: Прво да напоменем да чисто сумњам да је овакву објаву аминовао председник општине Косјерић, просто не могу да поверујем да би баш спао на овакав ниво без обзира што је СНС кадар. Али са друге стране ово је типичан пример данашње пропаганде у Србији. После короне на сва звона говориће да нас је Вучић спасао од смрти. Оваква објава просто вређа здрав разум али мени више делује као сатирична прича... Кад дођу новинари и питају неку бабу: '' Бако шта сте пили за имунитет?'' А бака ко из топа: '' Жарка Ђокића 3 х по 1 ''. У Србији је откривено тајно место где је један председник општине лековитији од председника Србије. Да ли се Ани Брнабић тресе столица? Мада могу да се продају и капи '' ЖЂ'' а и назив је ко Кинески. Ја препоручујем предсе...

У данашње време народу се протурају бројне завере и страхови. Читам о томе како ће чиповати људе и да је то знак сатане. Ко се не буде чиповао тај неће моћи нигде да путује, да ради и сл. Људи не схватају Јованово откровење. Печат сотонон није као тетоважа серијског броја о конц логору. Ми смо већ једном као народ одрекли се Бога и прихватили комунизам. Немојте заборавити колико је народа у то време раскрстило са вером и колико се од храмова правиле кафане, ресторани или у неким случајевима коњушнице. Људи су се јавно одрицали вере и Бога. Печат сотононин примамо лошим делима јер ако неко дилује дрогу и зарађује на туђој несрећи тај обезбеђује себе и живи лепо али је примио ђавољи печат делима. Јер свако од нас ко чини зло или не поштује Божије Законе прихвата печат сотоне. И то је сва поента Хиршћанског живота али и других вера. Немојмо се заваравати свака вера прича о доброти али нико ту доброту не ради од срца. Сваки дан је духовно бојно поље човека који у мислима води беспоштедн...

За васкршње празнике имали смо забрану кретања која је била као мера да се спрече контакти људи и евентуално преношење вируса. Среда, четвртак и петак били су показатељ колико нема логике за забрану јер су људи масовно изашли на улице како би куповали намернице и сл. Носиле су се маске, рукавице итд. А онда је дошао Васкрс... Људи по друштвеним мрежама каче слике дружења уз по коју чашицу, прасца на ражњу. Комшије седе једни поред других и наздрављају. Онда видиш у двориштима седе људи у полукруг и гледају прасе како се окреће на ражњу. Но, да се разумемо, народу је прекличнило све и то се могло очекивати јер после дужег времена забране људима попушта осећај опасности а то ови Вучићеви '' стручњаци '' изгледа да не знају. Претерало се и са једне и са друге стране. Имамо среће или нас виша сила чува или је прича о корони превише параноично пласирана од медија. Није ни битно која је верзија среће, силе или измишљотине. Оно што смо показали као људи и није баш за поно...

Што рече један мој старији комшија оће ови новинари избаксузирати Косјерић, само пишу како смо дисциплиновани и отпорни... Ајде кад шкрабају ови клозетски медији па и да разумем јер они од свега праве вест али кад један новинар Нове пише необјективно онда се човек запита има ли објективних новинара у Србији? Читам на порталу Нове како Миленко Васовић пише за Косјерић хвалоспеве који баш и не иду на руку истини. Не знам ко је господин и да ли живи у вароши Косјерић али ово што сам прочитао нема беле везе са мозгом. Где је он видео сунђере пред продавницама? Ја улазих у многе и не нагазих на Сунђер Боба. Занимљиво је и то да господин новинар не зна колико су мештани Косјерића били кивни на повратнике због неких случајева несавесног понашања. Јуче у вароши је била толика гужва да ниси могао проћи без физичког контакта и блиског сусрета са људима. Једни носе маске, једни не носе, једни имају рукавице, други немају. Неки носе маске а нос им вири итд. Стоје људи пред апотеком једна го...

Сан ове ноћи неће доћи. Чекао сам га у кревету неколико сати иза поноћи. Није ми послао ни СМС ни мејл а није био ни на мрежи. Кроз ролетне провирују светла уличног лампиона. У глави ми тутњи Електрични Оргазам: Моје су небо везали жицом, по моме мозгу цртају шеме. Желе још једну копију своју да њоме врате нестало време... Баш ме ове глуве ноћи ухватио ритам песме. Изађем напоље да запалим цигару, тишина притиска уши. Дође ми да урлам на њу јер је несносна. Коначно су успели! Тишина се спојила са ћутањем. Спаковани у четири зида  постали смо зипован свет у једном фолдеру ком вечито прети формат: Ц. Стојим у тмини ноћи ограђен жицом дворишта. Промолим главу преко ограде да видим како улица зјапи празна. Прозори у комшилуку спустили капке, сијалице су погашене. Тек негде жмиркају телевизори као успаванке за Радмилу М. Небом пролећу авиони, свемирска полиција - јахачи магле. Ум се поиграва самном у музичкој вртешци. Депресија плането уздаха. Депресија од граха и купуса. Еј кам...