Постови

Приказују се постови за август, 2017

Три карте за Холивуд...

Слика
Молим три карте за Холивуд... Пред очима ми сцена када три клинца долазе на железничку станицу да купе три карте за Холивуд. Истоимени филм је ушао у легенду због разних сцена које нам се данас дешавају у стварности. Да не причам о легендарном обраћању Лечића као пандура. Но, три дечака на крају су поента филма а и данашње омладине. Молим три карте за Холивуд... Дешавају нам се затуцаности, једноумље, насиље, притисци ако мислиш другачије. Свака власт доноси свој клише али ова Вучићева га уводи под обавезно и врши прогон на разне начине да га наметне.   Молим три карте за Холивуд... Шетам по вароши Косјерића и осећам се клаустрофобично као да сам у затвореном простору. Очи виде лепу варош препуну могућности али стварност је потпуно другачија. Свуда су замандаљена врата свима нама који другачије мислимо и држимо се речи.  Једна те иста екипа од избора до избора врзма се око власти и у власти. Косјерић рециклира своје кадрове јер нема принова, све паметније просто оде. Молим три карте за...

Блогер...

Слика
Давне 1998 године седео сам у редакцији Радио Косјерића када се овај медиј налазио изнад МУП-а. Куцао сам вести на некој старој писаћој машини. Тада су се прво вести чуле док се пишу а после кад се читају. Данас након толико година модерно доба је донело нову титулу звану '' Блогер ''. Тако сам ја постао блогер, тип који куца приче на интернету. Да ми је то неко причао деведесетих да ће моји текстови допрети у секунди широм света смејао бих му се. Али ето и то се догодило... [caption id="attachment_17015" align="alignleft" width="328"] Фото: Иван Стефановић[/caption] Медији попут радија умиру немилосрдно, телевизије опасно угрожава интернет а да не причам о штампаним издањима. Овде на Мислионику сам све у једном. Уредник, аутор, дизајнер, фотограф и монтажер. Оно што замислим то и креирам. Немаш изнад главе шефа који нема благе везе о свом послу да ти оспорава креацију. На жалост од Мислионика немам никакву зараду. Али имам задовољство да ...

Велика Госпојина уз крканлук

Слика
Велика Госпојина  или  Успење Пресвете Богородице  или  Међудневница  је један од највећих хришћанских празника. Овај празник успомена је на смрт Богородице и, према јеванђељском предању, дан када се она вазнела на небо и „предала свој дух у руке Спаситеља“. Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника. Српска православна црква и верници га славе 28. августа, односно 15. августа по јулијанском календару, када се завршава и пост који траје 14 дана. Данас ће наш народ у двориштима Цркве поставити шатре, довести музику и уз крканлук јела и пића прославити смрт Богородице и њено вазнесење на небо. Звучи сурово јел' да? Знам... Али то је проклето тако код нас. Када се заврши пост ајде да се напуне стомаци печењем, сармама, предјелима. Спонзори постају велики верници. Уз алкохол почињу и небулозе, уз музику још веће. Када већ славимо велике празнике, могли су спонзори да одвоје новце и поделе сиротињи као што се то и проповеда од светитеља. Једина радост на данашњи дан ј...

Косјери заглибела култура...

Заглибили смо у култури Косјерића. Вулиновци се питају за њу. Када су добили Народну библиотеку '' Сретен Марић '' одма су повикали: '' Културррро еве ме ''. После два дана еуфорије, Вулиновци у Косјерићу запиташе се а шта то беше конкретно култура? Ајде да видимо на интернету. Ђе се пали ово чудо? Стисни то сребрно дугме на кућишту. И како сад? Па иди на Гугл. Ђе ти је тај Гонго? Ма интернет претраживач бем' те луда. Ја, и шта да куцам? Па општи појам културе. И изађе на Гуглу следеће: ''Култура  се односи на целокупно друштвено наслеђе неке групе људи, то јест на научене обрасце мишљења, осећања и деловања неке групе, заједнице или друштва, као и на изразе тих образаца у материјалним објектима. Реч култура долази из латинског  colere , што је значило: настањивати, узгајати, штитити, поштовати. За културу постоје и друге дефиниције које одражавају разне теорије за разумевање и критеријуми за вредновање људске делатности. Антрополози културу ...

Козомор у пламену

Слика
Козомор јуче гори, дим се дигао као да је вулкан пробуђен. Четинарска шума букти немилосрдно. Штета је велика а ми смо потпуно немоћни... Гледам видео снимак где ватрогасци вичу: '' Пусти водуууу! ''. Зар се нема средстава за комуникацију. Радио станице коштају до педесет евра, могу да им препоручим где да их набаве. Комуникација на гласне жице данас у двадесет и првом веку је некако незамислива. Ватрогасцима би то пуно значило јер је много бржа комуникација и не дај Боже да се неко нађе у незгодној ситуацији. Џаба викање када све око тебе хучи и гори. Због тога радио комуникација је неопходна. Имамо аеродром Поникве на дохват руке али немамо авијацију за гашење пожара из ваздуха. А данима нам надлеће канта од авиона војске Србије и узнемрава становништво у ниским летовима. Треба одати признање ватрогасцима али морамо се запитати из ког века им је опрема? Тек када нас задеси некаква несрећа схватимо колико смо заостали у свему и неспремни. Док по телевизији политичари г...

Вукови на брду Град ;)

Слика
Ако си решио онда крени без обзира шта те чека пред тобом... Тишина на висини од преко хиљаду метара надморске висине. Соко кружи плавим небом док ветар хучи кроз четинаре. Брдо Град аветињски празан, без људског бића. Кућице обасјане јутарњим сунцем уз песму птица. Тек негде у даљини чујеш моторну тестеру. Папрат висока и густа, купина пуже испод ње са својим бодљама. Крећемо се под пуном опремом, ранчеви од 65 литара препуни неопходних реквизита за боравак у дивљини. На сваком кораку купина ти саплиће ногу и гребе. Не знаш шта газиш, да ли је змија или само трула грана. Не мислиш о томе јер имаш циљ да дођеш до задате локације. Ћутке идемо трудећи се да будемо што неупадљивији. Терен брдовит, час силазиш, час се пентраш. Мишићи пуцају од напора. После пола сата који су изгледали као два стигли смо на место бивака. Пауза од пет минута да се попије мало воде и одмах се креће неких километар и нешто до извора како би обезбедили воду. Терен поново непроходан и суров. Мачетом крчим испред...

Напредно се живи до зла Бога...

Имате оне функционере који преко странке дођу до директорског места. Један мандат им прође као саксијска биљка коју ето ту је и залива се. Е саксијски директор се залива платом. Кад мандати истекне директор напредује тако што пређе у напредну странку. И то је његов једини напредак. Замислите једног доктора којем се живот своди на напредовање политичке каријере да од Карићеве странке дође до Нове Србије и после у напредњачку. И нема шта, напредовао је у политици. Али то је трагично у овој држави да доктори троше време у странкама уместо да надограђују своје знање и побољшавају своју праксу у лечењу народа. Није то само у лекарској пракси, то је појава у свим правцима. Странка је на жалост иниституција која води све. Живот у Србији је странчарење. Имате у свим странкама неколико њих који ће вазда бити нешто и оне који су ту близу али морају да гризу како би упали у фантастичну четворку. Остали су навијачи који се редовно препиру са другим навијачима чији је тата ( председник странке ) бо...

Не бацај своју веру у блато...

Режање на нашу традицију на оно што ми јесмо и одатле смо потекли је разумљиво када то раде они са стране, али када то радимо ми као народ е то је веома забрињавајуће... Православље се из дана у дан комада мучки а и отворено. После смрти патријарха Павла обрушиле су се силне але на православље. Павле је био довољно духовно јак да га штити али после њега остали су трговци који су протерали бројне добре духовнике. Свештенство је себе искомпромитовало својим понашањем и богаћењем. Смањили су се у очима народа. Наши духовни пастири су само лица у мантијама. Самим тим народ упада у оно најгоре стање млаке вере. Правослаље ударају споља а унутар. Читам како млади људи пљују по Владики Николају, кажу да је он био блудник, да је био нациста. Душа заболи човека када види мишљење младих које је засновано на трачарским текстовима разних говнара који то намерно потурају. И гле чуда, залепише се на мали стубац текста који пљује Николаја, а не видеше небодере текстова које је Николај Велимировић нап...

Власт у Косјери кулира...

Власт у Косјерићу кулира. Ништа се не ради, нема пара у буџету па није интересантно ни њима а ни нама. Препустила се господа пропадању општине. Власт је у некој нирвани... Чекају да им истекне мандат па да опет туре на плакат Вучића и да победе и наставе ову апатију једне општине која из дана у дан умире. А толико буке и уке за време кампање и сад ћорак. Можда су се ућутали у нади да ћемо заборавити намештене тендере, оне Вучићеве сакупљаче капиларних гласова и сведоке. Где су бре она предизборна обећања? Шта би напредна децо? Како сте радили кампању ја сам мислио да ће Косјера да буде Лас Вегас. Али како ви дођосте на власт Косјера мучена је Лас Пропадос. Али, има ту и добре стране. Плате вам лежу редовно и на време. Куку наопако да нам ви упаднете у личне финансијске проблеме, па не би могли спавати. Само да сте нам ви добро, а ми смо навикли да немамо. Шта вам раде Љајцеки? Зар ни Рашо Љајцо нема решења и понуда да се нешто мрдне? А ДСС се подмирио са функцијама и услугама па ћути. ...

Ко је опозиција а ко није?

Пратим ситуацију са опозицијом у Београду. Ближе се избори у престоници а опозиција у потпуном расулу. Најгора ствар је што већина странака чини опозицију а ради за СНС. ЛДП и Чеда Јовановић је бесмислена прича једног типа који вазда мења политичке ставове зарад власти. Видели смо сви његово отворено нуђење Вучићу. Стога, када Чеда напада Сашу Јанковића знајте да је то у име газде Вучића. Смешно је више Чеду сматрати опозицијом. Он је опозиција самом себи... Статус Чеде и ЛДП-а је '' Кербер - СНС-а '' ДСС странка више личи на теорију '' Није шија него врат ''. Странка која веома успешно сарађује по локалу са СНС. Учествује у власти по многим местима у Србији. Они то правдају ниском и високом политиком. Дакле, ми по локалу смо ништа а кад треба да се гласају за високу политику е онда нас зову да гласамо за њих. Господо, да вам велим ко некад Слоба: '' Мало морген ''... Ви водите курвинску политику и прочитао вас је народ одавно... Статус Д...

Мурал је излупан...

Слика
Млади људи из Интернационалног кампа урадили су један заиста надахнут и креативан мурал тамо на зидини према Јањићима. Али преко ноћи мурал није опстао од стране идиотизма. Разлупана су огледала која су сад ругло и потенцијална опасност од посекотина. [caption id="attachment_16772" align="alignnone" width="4608"] фото: И.С.[/caption] На тој зидини годинама је стајао знак Паризана. Неки тврде да су мурал излупали клинци који су овде тренирали фудбал а из Београда су. Не улазим у истрагу надам се да ће то радити институције којима је то посао. Али овај чин је за сваку осуду. Ово је хулиганство и бахатост. Спорт је жртва навијача који су упропастили сваку игру. Ајде да поломимо нешто шта фали? Па ломи рођаче у Београду, немој ружити ову варошицу у којој си гост и која те гости. Не треба кривити клинце, то је неко наложио да се уради. Јер Партизан и Звезда су ненадјебљиве инсититуције које сисају државне паре. Њима се све може, њима се не сме ништа јер ће ти ...

Друг Вулин издо наређење ;)

Слика
Држава из које млади беже масовно, ми матори из дана у дан се проређујемо јер прскамо са здрављем од свакодневних срања која нам се дешавају. Радничка плата негде 20 000 негде 25000 а школске књиге 16000 динара. Држава прсла на све стране. Вођа нам обећава сваке друге године бољи живот. И поред свега десио нам се Вулин као министар Одбране. Човек који није служио војни рок. Човек који позива народ на војну вежбу без и мало стида! Одавно војни рок не постоји па се војно дркање своди на све нас који смо служили војску. Ајде мало да цимам нервозне људе који из дана у дан кипте од проблема. Зовеш нас на војну вежбу пропале војске, да назувамо оне пропале смрдљиве цокулетине од који само можеш добити гљивице на ногама. Зовеш нас Вулине неслужећег војног рока да трошимо време на нечему што знамо. Зови прво себе министре да научиш како се држи пушка, да пуцаш у мету, да мало трчиш под гас маском, да те јебе неписмена будалетина са чварком. Позови и ове који су одавно стасали у војноспособне љ...

Спомен првој партизанској чети у Косјерићу...

Слика
Одржао се спомен првој партизанској чети у Косјерићу. Иначе Косјерски крај је познат као четнички. Али победници држе говоре и кроје историју. Победници су уједно и уништили Југославију из похлепних разлога, па су се почетком деведесетих трансформисали у националисте широм наше СФРЈ. Комунисти су се трансформисали у СПС - ЈУЛ из те две гране настали су ПУПС-овци, Вулиновци, ови и они и вазда неки исти под новим називима. На почетку се обраћа скојевац у пензији. Има таквих који упорно на Буковима говоре да су стрељани били партизани, а ми потомци упорно тврдимо да нису и да комунисти лажу као пси! И знамо како је дошло до стрељања на Буковима. Баш због јебених партизана који су уцмекали немца и узели му чизме и оставили га на путу, а одмазда је била да за једног немачког војника биће убијено 100 срба или житеља тог места. То је та доктрина партизана била. Али о томе нећете читати нигде јер тамо где пишу победници је све идеално. Пратизани су убијали партизана ако је без питања убрао шљи...

Косјерић који нестаје...

Слика
Пишу медији да је Косјерић у задњих пет година изгубио преко хиљаду становника. Неки су отишли за бољим могућностима а неки су преминули. Није тајна да су читаве породице просто отишле из Косјерића. У скоро свакој улици можете наићи на празне куће које полако самоћа претвара у коров. Губитак посла, никакве могућности просто људе натера да окрену леђа овој општини. [caption id="attachment_16677" align="alignnone" width="960"] Фото: Иван Стефановић[/caption] Не могу сви код Кепа себе удомити ни у Елкок а ни у хладњачу. Цементара је позната по томе да избегава запошљавање људи из Косјерића. То је као нека јавна тајна ;) Па су ту партијска запошљавања и уцене. Нема свако флексибилну кичму да се сагиње и проси гласове да би сачувао посао. Искрено речено и сам сам на граници одлуке да спакујем ранац и одем. Овде просто нема више живота да се не лажемо... Не може ни свако посадити малину и очекивати богатство. Немамо сви имања и село. Ако је поента да се масовно...

Скупо кошта глас за асфалт...

Гунђа човек па богета све по списку. Одрали га за књиге детету, пукао је преко 16, 000 динара. Гласао је СНС због насутог сокака. И пуно њих кука због скупих књига, малих плата али су подржали СНС на изборима због сто метара асфалтног пута. Добијеш асфалтни пут али га скупо платиш на разне начине јер не мислиш главом већ тренутном потребом. То се зове општа глупост народа. И кад дођу опет избори ви подржите СНС јер ће вам насути сокак, а после плаћајте све живо држави јер сте то мењали за насипање. Ваш живот је заправо пут без рупе и потпуно је небитно да ли имате систем у држави који функционише по закону. А што је најтрагичније сва та наспиања и асфалтирања путева су урађена на мућку и намештене тендере где сви после деле колач. Онај што је дао глас за кесу хране продао је могућност да се систем поправи тако што би се са власти скунули лопови а он би имао шансе да се снађе у животу. Овако узмеш кесу, заокружис себи наставак агоније. Народ пизди, пуцају сви са нервима и стрпљењем. Али...

Коју опрему користим и које програме...

Слика
Често ме питају шта користим од опреме и које програме. И ево да напишем коју реч о томе. Првенствено за куцање текстова користим Линуксов Либре офис али претежно куцам текст директно у Вордпресу. Моје прсте трпи преносни рачунар Ејсер са подношљивим процесором Quad Processor N3710. Има четири гига рама и одлично ради под оперативним системом Линукс Минт. На њему можете без проблема сурфовати по нету, гледати филмове па чак и лакше видео клипове обрадити. Није био скуп. Купио сам га када ми је црко Асус ( никад прежаљени ). Служи искључиво за интернет. Екран му је петнаест инча и коштао ме је прошле године око 28 000 динара. За те паре сам заиста пазарио врло пристојну машину. Оно што је код њега најбоље је да су му конектори иза екрана па каблови не сметају са стране. Тастатура му је одлична и пријатна за куцање. Све у свему један фин рачунар. За озбиљне радове попут обраде видео клипова, аудио монтаже, обраде фотографије и дизајна користим рачунар Тошибу са процесором core i5, са 16 ...

Коначна дефиниција власти...

Питам ја народ да ми препоручи неки филм. Не знам више шта да гледам јер у последње време само неки вампири и зомбији са све летећим челичним људима. И један мој другар каже: '' Не знам како му је наслов, мађионичари су, удуржили се, раде представе а у ствари су лопови ''... Ја бољу дефиницију данашње власти нисам чуо!  Наслов знамо '' СНС са коалиционим партнерима'', мађионичари - илузионисти удружили се и дају представе на телевизији а у ствари су лопови... Ја не бих ништа ту додавао... Дакле најбољи опис данашње власти гласи: '' Не знам како му је наслов, мађионичари су, удружили се, раде представе а у ствари су лопови ''... Пријатељу демистификовао си несвесно општи проблем у држави :)  

Фотографија у стварности…

Слика
Селфи у клозету неког кафића је модерни изражај новог доба. Обично су женска чељад ту доминантна али видим и мушкарци их сустижу. И сад ево сцене. Уђеш у клоњу кафане, а тамо велико огледало. Иза тебе женски и мушки клозет са све чучавцем. Намешташ се, вадиш мобилни и фокусираш објектив ка огледалу. Правиш осмех среће и блаженства док неки делија цепа буљу колико прди кењајући. Мирис мокраће и гована кружи око тебе али ти ударнички одржаваш осмех за тренутак! И то се зове  клозетски селфи . Окачиш после фотку и чекаш лајкове за слику у кењари. Мада има фотки када њих више се сликају пред огледалом клозета. Мушкарци као да се сликају после минулог рада ( срања ) па да забележе олакшицу. Женске групне фотке у клоњи су обично типа прославе лаке нужде. Најлуђа ствар је када дечурлија оде у пропалу фирму Град и ту се фоткају у позама “ Плејбој седамдесетих “. Нико им није објаснио одакле те форе. Тате не смеју јер и данас дању крију да су крили еротику под креветом. И сад замислите девојчиц...

ИКЕњА

Напредњачка власт је типични представник продавнице намештаја. Намештају себи послове, намештају радна места, намештају тендере итд. Шта се онда чудимо што је национални догађај отварање ИКЕА? Невиђено ме подсећа отварање маркета у Косјерићу Еуропрома. То је био локални догађај године, само што уместо Вучића стајао је Милијан Стојанић. Било народа, отимали се за пљескавице и џабу. Ево сад Еуропром ко и свака друга продавница има своје муштерије. Био је то догађај у стилу '' тресла се гора, родио се миш ''. Шта везује Вучића и Милијана у целој тој причи па ИКЕА само што се то у Србији каже И КЕЊА после пред камерама само тако. Воле напредњаци да отварају свечано семафор на ћошку, нове контејнере, те нову саксију, те продавнице и све је од националног значаја и нико то до сад није успео као они да ураде. ИКЕњА ће бити потпуно заборављена после два дана јер намештај не може да утоли глад а ни да плати рату кредита. Намештања ће да буде и даље, ево код нас у општини Косјери...

Прича о једном Милисаву...

Слика
  Презир видим кроз тарабе и сокаке, кроз башче и њиве, кроз потоке и бунаре... Презир једног човека којег држава годинама тера да оде из ње и никад се не врати. Храпави длан милује стару шљиву која ће бити посечена јер читаво једно имање иде за јефтине паре неким фриковима из престонице  који ће ту да долазе лети ради курчења. Кап по кап из старе славине у сред авлије, као да плаче, као да се опрашта од распуклих пироћана што спавају на прагу. [caption width="4096" id="attachment_16522" align="alignnone"] Photo By: Ivan Stefanović[/caption] Одавно се не чује петао јутри, одавно по дворишту не јуре кокоши за баченим житом из старог лончета. Штала зјапи празна. Два бика одавно су завршили у некој месари, крава Бисерка даје млеко у неком далеком селу. Трактор стари Фергусон оре њиву тамо преко брда, продан је таман да подмири неке дугове. Само распали Југо натоварен са два кофера чека да се крене негде тамо далеко. Са гађењем Милисав  баца  здравствену књиж...

Брезовача

Слика
Од брезе прави се метла брезовача чувена, мада то некако више именски звучи ко добра планинска ракија, али реч је ипак о метли. Ноћас сам имао прилике у повратку кући да чујем музичка дешавања у Косјерићу. Борба звукова у вароши опкољеној брдима била је немилосрдна. Али оно што ми је успорило корак је био добар риф гитаре. Дефинитивно у кафићу '' Бреза '' дешавао се рок живот. Е какве то везе сад има са метлом брезовачом? Па од Брезе се почиње, а у културном дешавању нам је заиста потребна брезовача која ће почистити разне мекетавце који свирају програмске шеме са бљутавим прелазима и неуверљивим семпловима. Да се разумемо, ми имамо сјајне музичаре у народној музици, али ако ме ишта нервира то су оне чике што саме свирају цео оркестар и пружају нам чари својих вокалних мекећих способности. Кад видиш једног човека који покрива бас, ритам, соло, разне инструменте и плус пева одма знаш да Синти свира сајзер. Тутње ноћас жалопојке из гласних жица којима треба ремонт или заб...

Тенде(р)циозни канцелари

Играју се клинци у једној улици и један дечакчић рече: '' Кад порастем бићу канцелар ''. Смејем се кришом јер дете је то тако рекло искрено да ми је било јако симпатично. Данас бити канцелар је модерна појава. Канцелар је особа која ради у канцеларији. До канцелара се долази преко партијске књижице, зато се канцеларијски посао шири као канцер по државном систему и метастазира у измишљена радна места попут саветника, помоћника и сл. Ево у Косјерићу имамо канцелара пун кофер не онај Ивице Дачића, то је друга нека прича. Мада се увек деси неки намештен послић за коферче пуно пара. Власт у Косјерићу је реч тендециозан претворила у тендерциозан. Тендециозно су кренули са тендерима који су се претворили у тендерциозност. Канцелар који је био тендерциозан више није председник општине али је одборник испред СНС-а фабрике канцелара. Тендеризам најбоље успева у ванредним ситуацијама. Али овој новој власти ко у инат завладала суша, ма ни земљотресшчић да дрмне. Али зато дрмају афе...

Ти мени - ја теби

Слика
  На задњој седници Скупштине у Косјерићу изнете су и ове чињенице које су ми прослеђене да би јавност имала увид шта се све дешавало за време мандата Милијана Стојанића. Преносим вам их у оригиналу:  Позивам и другу страну да се огласи и демантује ове податке. Уколико све ово може да се демантује...    

Где је Србија данас...

Шта је данас Србија? То је једна држава која је изгубила сопствени идентитет и правила. То је држава где школовани људи раде у надници а нешколовани су на положајима. То је држава где људи од знања проводе радно време за мизерне паре преко десет часова сваки дан док лезилебовићи и незналице седе на функцијама и примају сигурне плате. Србија је држава где се сваки морал преврнуо наглавачке, где се поимање поштења окренуло у супротном правцу. Србија је држава посрнулог народа, а народ бира изроде да га води... Из дана у дан све је горе и горе док нам вођа умишљени Броз преко телевизије поручује супротно. Иза њега клемпају полтрони, разни ликови сумњивог морала и јефтина руља која му пребацује преко педесет процената на изборима. Онај што копа канале и нема завршену основну школу кикоће се срећно што поред њега инжењер копа у блату а доктор му додаје лопату док силази у канал. Срећа неизмерна кад над школованим људима шефује нека коњина. Законе нам изгласавају неотесани кретени. Погледајт...