Мислионик

Јуче у Ражани дошао је наш Митрополит Јустин, продорног погледа у ком пламти молитва и све наше бриге за које он узноси Богу молитве да нам се смилује. У сваком његовом кораку видео сам монаха који ходи за Христом. Носи наш Владика терете које му свет непрестано товари на плећа, а он у смирењу корача кроз народ и благосиља... Верни народ дочекао је свог Владику пред домом Господњим у Ражани посвећеном Успењу Пресвете Богородице.  Владика је у мом срцу изазвао пуно љубави и дивних сусрета са драгим пријатељима као што су Отац Иван Терзић, Отац Јован Стевановић са којима сам изградио у једном духу истине љубав и пријатељство. А посебну радост у мом срцу даривао је посебан догађај који је дар од Бога верном народу. Тај дар је рукоположење у Свештеника Ненада Петровића. Господ је спремио доброг човека у трпељивост, смирење и љубав за верни народ који ће добити за свог пароха ову дивну душу коју сам упознао за време ђаконства у Косјерићу. Сад већ Отац Ненад био је човек који нас је све ...

Добра је ова киша данас...  Лупка по прозорима као топла рука по плећима кад те неко теши. Умирују ове капи што се сливају низ олуке док лишће ужива у небеској купки. Облаци су заклонили сунце па је дан као пред ноћ. Понеки аутомобил наруши идилу пројуривши улицом. У соби чује се куцање старог часовника којег навијем како бих чуо прошло време.  Загледан у бескрај као да сам нашао процеп времена у ком више не протиче ништа. Нема прошлости, нема будућности, нема садашњости. Као да сам пронашао вечност која ослобађа  биће од свих терета, чак и од тела које престаје да боли, да жели, да  тражи. Неописиво је све то, бескрајно добро, бескрајно лепо, бескрајно сигурно и мирно. Сав тај призор почива на љубави која ти дарује све. Ту престаје жал за свим оним што имаш на земљи. У трену те лечи и даје ти заборав на мучне дане пакла земаљских дана. Као да ти је неко испунио ону празнину у грудима па је срећа неизмерна. Све је пасент, све је потпуно и сав си испуњен целином која ...

 Гордост је корен сваког зла. Јеврејски народ у својој гордости распео је Сина Божјег. Умишљени да су изнад свих, ушушкани у своје фарисејске одоре, моћ и привилегије, нису могли поднети присуство Истине зване Исус Христос. Таквим болестима подлежу сви људи уколико се приклоне угађању својим поривима. Не чини ли вам се да смо се и ми Срби одавно препустили том синдрому посебне нације која је Богом дана? Слагали смо сами себе и чешемо једни другима уши говорећи како смо небески народ. У тој прелести постали смо рђави, зли и подељени. Од светог Саве смо почели да стварамо религију и мит. Светосавље смо почели да злоупотребљавамо као параван за стицање моћи појединих властелина огрезлих у криминал. Неуки народ више не може да схвати суштину живота светог Саве који се одрекао свега и кренуо за Христом.  Пођимо од свакодневних проблема са којима се сусрећу истински верници. Гомиле људи ће те одвраћати да идеш у цркву јер ти децидно говоре: '' Не иди, застранићеш''. Ако идеш ...