Мислионик

Знате ону сцену из филма '' Лепа села лепо горе '' када лик завијене главе у болници обраћа се рањеницима на апаратима са: '' Ајте, оздравите! Па да се враћамо ''... Ова сцена ме подсетила када сам видео објаву ЕПК ( Еколошки покрет Косјерић ) '' Нема повлачења, нема предаје ''.   Док је била сезона малине, летњих радова ЕПК је имао преча посла од екологије али кад дође зима, па окраћа дан они се одмах разоноде еколошким питањима. Али шта се дешавало у међувремену када се ЕПК није ни чуо ни видео? Неки су се запослили, чујем неки добили неке повољне кредите фонда за развој итд. Знам и неке што су подносили захтеве Титану за посао. Дакле екологија лети не ради јербо нема сврхе да се напада Титан пошто ретко ко ложи ватру лети у вароши. Но, бити еколог у зимском периоду је пожељно. Зими нема пуно посла на селу, окраћо дан, а и котлови на пелет имају програмче па сами кресну пламен. Некад се играо шах, домине, неки су се картали, не...

Од друга до друга, од драге до драге, од града до града проводим век...  Разбија ме вечерас сета због Миладина Шобића који је на један величанствен начин досегнуо причу уз акустику. Не сећам се када сам задњи пут чуо нешто ново на овакав сажет и емотивно јак начин. Фале нам овакве приче, овакви говорници што кроз музику просипају небеске вапаје. Расут у комаде, везан само пјесмом, себи и животу тражим смисао и лијек. Тешко је пронаћи звук у овој великој буци кричавих нарикача, мекетавих ђилкоша у кичерској модернизацији одевања. Тешко је пронаћи пут који би овакве Миладинове речи моге да досегну до многих умова. Те речи су лек... Са муком под руком тражимо наду у паду, а гађа ме аплауз, гађа ме смијех... Пад је одавно започео процес привлачења ка тлу. Помрачена свест на амбису среће говори на ивици како је доле много боље. Док се стрмоглаво руља баца у тмину, аплаузи за говорника што им даје подстрех... Понекад мислим на оно вријеме, сви рачуни кад се своде, и кад ...

Ни сам не знам колико пута сам анализирао стање опозиције у Косјерићу. Уместо да дигнем руке ја непрестано тражим иглу у пласту сена. Ситуација је таква да је просто тренутно немогуће пронаћи чисту и јасну опцију која би кренула у борбу против ове катастрофалне власти. Све саме кокете, све сами сарадници са влашћу... ДС је у ситуацији да више човек не зна да ли та странка постоји и ако постоји чему постоји. Странка која је овде важила за водиљу опозиције претворила се у безличије. Чињеница је да ДС у Косјерићу има одређене људе којима није гадљиво да седе са СНС људима. Самим тим не видим могућност сарадње са таквима. Било би сулудо да са таквима кренеш у борбу против овакве власти. Да ли се ико сећа да је после избора ДС деловао критички према власти? Не јер тога није ни било... СПО је преминуо. Бог да му душу прости. Ако се појави то ће више личити на изложбу старих аутомобила који се возају само за потребе изложбе. У случају СПО-а то су избори... Нова Србија није више јасна н...

Прошетам тако случајно уз ваш раскошни врт, мрко ме загледа онај ружни хрт. Ко се сећа Атомаца сетиће се и ове песме. Но, ја нисам случајно шетао улицама Косјере, хтео сам мало да протегнем ноге. Пар људи у пролазу, по неки ауто и два џукца што пред поштом спавају. Магла и дим притискају плућа док се мачак бави истраживањем контејнера. У Хану деца играју колце, у ресторану на брзака жваће се клопа. На лево круг, враћам се доле... Мост на Скрапежу онај што је заменио дрвени и даље је ружан као да му је то посао. Окићен сијалицама постаје још ружнији. Овај мостић је симбол напредњачке власти у Косјерићу. Он је уједно и оличење кичераја. Заправо он је као широк осмех и златан зуб. Степенице кад поледе биће пуно незгодних корака и искушавања земљине теже.  Табла са мапом општине је невероватно глупа ствар и урађена је незграпно са неукусом. Али ТОК је убеђен да је то на нивоу шљаштећих реклама у Лас Вегасу. Варош Косјерић је постала типична сеоска класичара. Мртвило улица, монотониј...

Господине Александре Вучићу председниче СНС-а, пишем вам у име моје мајке која је пензионер са 15, 000 динара пензије. Нашла се у чуду када је видела коварат са адресом СНС-а јер није члан а ни симпатизер твоје странке , чак напротив не може очима да те гледа јер јој прекидаш серије а и досадан си јој до зла бога. На нечему јој захваљујеш, на стрпљењу, одговорности, поштовању и љубави. Видиш, она јесте одговорна, у својој младости је стварала нешто, кућила имала вредне руке али такви као ти политичари сте то све попишали вашом политиком. Није заборавила да си био члан СРС-а, када си деведесетих заједно са Милошевићем обезвредио живот народа па и њен. Нисмо те видели да збориш миротворски, нон стоп си грмео и претио за говорницама бивши радикалу Вучићу. Није ти заборавила ратно хушачке говоранције због страха јер њен син тј. ја који ти сад пишем у име ње, био је у војсци и због таквих као ти на свим странама бивших република смо морали у ратове. Да ли се осећаш одговорним за деведесе...

Не могу више да сварим овај мутирани патриЈотизам - примитивизам. Не могу да поднесем фејсбук турбо србенде којима је вера смештена у три прста те накарадне усвојене симболике што ју је Вук Драшковић утурио деведесетих. Не могу да гледам клицања ратним профитерима, нечасним генералима, крвницима и злобницима. Растуже ме поређења са часним војницима, официрима наше историје са овим новим крвавим временима. Ужасавају ме лаке осуде, исмејавања разбијених глава, блаћења свега оног што пркоси диктатурама. Обесхрабре ме чињенице да гласове продајемо за флашу пива, две црвене и кесу потрепштина. Разгневе ме бестидни политичари који прелећу из јата у јато спрдајући се са гласачима... Не можемо напредовати овако назадни. Не можемо живети као сав нормалан свет док насиљем и хуљењем обрачунавамо се са различитим мишљењима. Не можемо градити светлу будућност стварајући кримогено друштво засновано на непоштовању закона и кршењу људских права. Читам јуче исмевања разбијене главе Борка Стефанови...

Одавно примећујем да храну коју купим у продавницама има мирис детерџента. Суви врат кад жваћеш осетиш одвратан укус детерџента. Пилетина, телетина, свињетина, све мирише на детерџент. Заиста је несхватљиво да једеш нешто што мирише на детерџент. Због чега се то дешава заиста не знам али не могу то више да толеришем. Постављам јавно питање због чега нам храна мирише на детерџент? Зар није логично да месо мирише на месо? Овако ми све делује као да су ми уста бубањ од веш машине. Каменца имамо у води на претек па су можда трговци решили да нам кроз храну убаце Калгонит јербо веш машина уз њега чини чуда певушила је реклама. Можда почну убацивати и сону киселину па да проћерамо и доњи део тела јербо зна се шта супер чисти клозетску шољу. Детерџент укус свих укуса и мирис и укус за сваку породицу која се окупи на ручку. Једите месо са мирисом детерџента и знајте да је чисто. И већ замишљам како се трпају комади меса у веш машину и перу у центрифуги и каче на жицу са све штипаљкама....

Само што се најавио, хтео и објавио рат на Косову у таблоидима, крв се пролила у сред Србије, тачније у Крушевцу. Батинаши, мафијаши разбили су палицом Борку Стефановићу главу. Човек је пао у несвест, они су га шутали у главу. Још двојици његових сарадника су нанели телесне повреде, једном су избили зубе. Није нормално да један председник државе као што је Александар Вучић у својим обраћањима дели народ на патриоте који воле његову политику и на непријатеље државе - опозицију. Непрестано ложење чланства да су Ђилас, Јеремић, Јанковић, Стефановић, Обрадовић непријатељи, издајници ове земље доводи до тога да ти људи буду мета разним будалама који могу да им разбију главе  јер ето осећају се патриЈотски. Није то ништа нормално у очима нормалних људи али знам сијасет оних који су ликовали и благосиљали крваву палицу која је махала над Борковом главом. Та палица што је окрвавила Боркову главу вија над свима нама који се противимо режиму. Сви смо означени као државни непријатељи о...

Насловнице режимских таблоида поново упумпавају народу хаос, страх и конфузију. Сличне насловнице биле су и за  фамозне државне ударе... Питам се у каквој држави живим? Погледајте Курир. '' Ово је увод у рат '', '' Луна ће се убити '', '' Продавали коришћене кондоме '', '' Тито је био фантастичан ''. Ало наставља са сличним насловима: '' Харадинај нам објавио рат '', '' Заев Србији отима Бујановац '', '' Дарко се на Аранђеловдан вратио у живот ''... А доајен глупости Информер: '' Шиптари хоће рат '', '' Како је тајкун отео државу '', '' Забранити пушење у колима ''... Курир каже да је ово увод у рат а Информер да Шиптари хоће рат док Ало објављује да је Харадинај објавио рат. Па хоће ли бити тог рата или неће? Кад одем до трафике и видим Информер, Курир, Ало и сличне таблоиде, имам неку аверзију па не желим ни д...

Јебен је живот у Србији, ма јебено је бити Србин. У Србији као Србина јебу те Срби шта год радио, мислио и хтео да успеш. Ако одеш напоље ван Србије јебу те што си Србин. Не би ме изненадило да иде клетва '' дабогда се родио у Србији и био Србин '' јербо ће то бити велико искушеније и погибеније за душу. Не слажете се са овом констатацијом? Па кренимо што би реко Басара у ситна цревца... Бог те пошаље у Србију да се родиш у људском телу. Надаш се прво да те неће украсти из породиљског или бар да те бабица не испусти случајно па будеш мало уврнут у одрастању. Надаш се да не покупиш неку заразу, инфекцију, јербо често чујем на вестима о тим јадима. Успео си некако да дођеш до куће са родитељима. Прво прођеш редаљку штипања баба, тетки, ујни, комшинки за образ. Па онда ритуале црвених кончића на руку, амајлија у чарапу, тисовине испод главе. Онда те ухвате ко паковање пилетине од два кила и однесу у цркву да те поп крсти и ако појма немаш шта се дешава, али си крштен у ...

Слугеран партије је данас модерно име за бота. Бот је заправо скраћени назив за софтверског робота, односно интелигентног софтверског агента. Ботови често укључују елементе вештачке интелигенције. Но, за разлику од софтверског бота који се сматра интелигентним, људски бот је сушта супротност... Слугеран - бот партије је најнижа лествица човека. То је веома неинтелигентно вештачко људско биће које не мисли својом главом, које нема осећња и нема разума. Оно служи партији и ништа му није свето. Бот - слугеран напада све што му се нареди. Ако треба, ботови ће оспоравати Христа и величати Сотону. Не знам колико треба бити глуп и постати бот. Али забрињава ме чињеница да потоји много ботова у Србији. Имамо две најгоре врсте партијских слугерана, Бот - слугеран, сендвичар - слугеран. Бот је намењен да сере по свему на друштвеним мрежама а сендвичар да прави глупу масу на митинзима. Обе врсте слугерана су на моралној лествици нижи од проститутки. Слугеран партије је мува без главе. То ј...

Живот у Србији је сведен на игнорисање стварности. Бежанија од свега и склањање пред сваким који има додира са властима. Не знам шта се десило са многим људима који су деведесетих јуришали на кордоне Милошевићеве полиције. Данас се људи склањају од најситнијих полтрона власти и тако дају кураж да свака битанга може да се курчи... Пиче весеља, свадбе цветају, осамнаести рођендани уз мега - гега - турбо лумпераје. Да се види како се има. А са друге стране мук и тишина. Још једна породица одлази за Београд напуштајући Косјерић. А Косјерић чудесни градић на Скрапежу упорно игнорише чињеницу да умире. Прослављамо јубилеје, певамо, скачемо у трупац као да смо негде тамо у Швајцарској. Када идем у варош а то чиним све ређе и ређе, не могу да не приметим ту неку тишину која надвладава ово мало буке од ово мало људи. На Враче био је вашар где си могао да видиш више тезгароша него купаца. Две баке на мосту продају вунене чарапе док један деда погрбљено са штапом пролази и пита колико кошта па...

Александра Вучића видим као човека који је заљубљен у себе. Његови медијски наступи су заправо љубавни састанци где он чаврља са собом, свађа се, прети, решава проблеме. Ма ко да је већ у браку са собом. Заправо се Вучић радикал оженио са Александром напредњакињом. Млади социјалисти су му викали, Вучић и Вучић то су срца два, љубили се грлили све до пола два а у пола два дочичу им ја ( упаде Шешељ )... Председник СНС-а Александар Вучић који је формално и председник Србије све време се понаша као да је цела држава његов страначки одбор. Али његов брак са Вучићем Напредњаковић је чист интерес а позната је ствар да је проклета љубав из рачуна. Вучић Радикаловић дружио се са Шешељом, али како се заљубио у Вучића Напредњаковић престао је то дружење. Напредњаковићка је из жуте куће, потиче од бабе Немице па је то Радикаловић видео као добру прилику да се опере од старог друштва. Баба Меркел, Деда Клинтон и теча Трамп су угледна фамилија Напредњаковићке. Док је Вучић Радикаловић преко ба...

Албанску голготу корак по корак прешао је млади Урош борећи се за Србију. Српска војска се повлачила пред налетом Централних сила на Србију... Урош је био кршан младић, чврст као стена. Често би носио два џакчета брашна и уместо да отвори капију он би се залетио и прескочо је. Када се у атару на вашару потуку младићи из Табановића са другим младићима довољно је да неко викне - '' Бјежмо ето Уроша ''... Потомак ајдука Ђурице који се вешто борио против Турака, млади Урош носио је у себи те гене вештине, снаге и воље. Нашао се у војсци Краљевине млад, пун снаге. Оставио је Табановиће да табана по Србији бранећи је од непријатеља. Заклео се Краљу и отаџбини и ту је заклетву носио до смрти... Често се сећам прича мог покојног оца Божидара о ђеду Урошу. Пред налет партизана уплашена деца са мајком Бориком ( моја бака ) спалили су све Урошеве слике. И дан данас жалим што никад нисам видео деду. Ни једног деду нисам упамтио. Драгојла су стрељали на Буковима. Причала ми је ...

Далеке 1994.г. у прошлом веку седео сам у кафићу Евергрин заједно са Иваном Јовановићем тадашњим директором Радио Косјерића и са мојим зетом Звонком. Преговарали смо о почетку рада емисије '' Чекајући петак ''. Захваљујући тој емисији ушао сам у свет медија. 1994 - 2015.г. Мало ли је?До душе имао сам и један прекид захваљујући СПС-овској власти која се тада светила опозиционим људима па сам наравно остао без посла али сам почео да радим на Радио Магу код Радула Топаловића - Коге. Били смо веома ефикасан радијски тим. Касније Радио Маг се гаси а ја добијам понуду да поново радим у старој матичној кући. Представа '' Кидај од своје жене '' Тренирао сам младе људе борилачким вештинама викендом. Голубарио сам са Српским високолетачима, чак сам био и председник удружења голубара. Лутао по брдима, шумама пешака или бициклом. Свирао по кафићима рок музику. Једно време сам радио и као ди џеј. Чак сам и глумео у две представе. Била су то креативна време...

Згражавамо се када геј популација на својим парадама подсмевају иконе, Христа и светитеље. Спремни смо да их бијемо, каменујемо а са друге стране навијачи лајкују по друштвеним мрежама монтажу фудбалера чија је глава на икони јер је он за њих светац. Каква је разлика? Апсолутно никаква, скрнављење је скрнављење. Не смемо толерисати ни једно богохуљење. Богохуљење је у овим случајевима потпуно исто. Може вам бити дражи овај момак спортиста али његова глава на икони је богохуљење оног који је ту монтажу направио а и свих оних који то оправдавају. Са друге стране геј популација очито намерно провоцира и не крије своје намере... '' Нико не може два господара служити; јер или ће једнога мрзети, а другога љубити; или ће се једнога држати, а другога презирати. Не можете служити Богу и мамону '' ( Јеванђеље по Матеју ) На жалост све је више народа који верује у Бога рутински или боље рећи обичајно. Веома је мало оних који се моле искрено у себи тражећи опрост од Христ...

Живот у Србији је заиста труо, бедан и несносан. Шта више рећи о ситуацији у којој се налазимо а да не знамо? Коме писати, коме говорити више? Синоћ је победила Звезда у фудбалу! Браво! Јееееее!!! У исто време је синоћ Вучић могао рећи да ће се свима смањити плате 50% народ би викао Зведа!  Ми смо као најме јебали матер тим омраженим странцима тако што смо им између две стативе ућерали лопту у мрежу. Јебасмо мајку целом свету, нека виде колика смо ми сила. Србија! О леее, о лееее!  Тај ваздух заробљен у зидове лопте којег шутамо по ливади званој фудбалски терен више личи на већину грађана Србије. Сви га шутају и буше... Те наше спортске победе славимо еуфорично и масовно. Али све је то кратког даха као што у песми пева Дејан Цукић '' Ја сам твој тренутни лек за тренутно лошу ситуацију ''. Већ сутра победе бледе, еуфорија падне на 1% снаге јер стварни живот буди те сурово. Буди се! Стигла рата кредита. Буди се! Ниси платио струју. Буди се! Касни ти плата! Буди се! Ало...

Одакле више црпиш толике фото приче у тако једном малом месту? Прошле године ми је једна пријатељица из Чешке поставила питање. Косјерић јесте мали на географској карти али фотографија има милион углова и неисцрпне кадрове. Једног трена прођеш поред једног дрвета и усликаш нешто већ оног другог тренутка видиш нови кадар, ново светло, нове сенке и лист како се врти на паучини. А ове године шетао сам бројним богазима и стазама ове наше општине. Ево малог фото осврта на овај наш Косјерић... Не треба ти дрон да би гледао из птичије перспективе, полети сам у плаветнило неба и диви се птичијем погледу... Над вароши лебдио је човек и нестао према заласку сунца... Брдо Субјел као стражар посматра варошицу у колориту. Од Марјанове куће најлепши је поглед за широкоугаоне фотке... Увек су у центру пажње са које год стране да угледаш варош... Изнад села Рогићи пуца поглед на преминулу индустријску зону Косјерића која је некад била дика и понос... На обали Скрапежа љубави...