Мислионик

То што сам све мање у погледима пролазника не значи да сам поражен и прегажен. Некада дође онај тренутак када схватиш суштину народне умотворине да бисере пред свиње не вреди бацати јер свиње не знају шта су бисери. Можда је мисија завршена, задатак обављен, можда је свему крај или је тек почетак. Време нико зауставити не може и то што долази је неодложно ма колико се надали, покушавали да спречимо.  Кад боље размислим нико и не спречава лоше појаве, лоше ствари, лоше потезе. Сви ћуте као кад ти убризгају анестезију да не осећаш бол а свестан си свега. Немаш коме више рећи смисао живота јер то никога не занима. Људи су се спаковали у колотечину. Прихватили су ситне паре за које проводе по петнаест сати дневно код власника фирме. Недеља је некима једини слободан дан. Еј, јебени један дан када ниси на послу. Четири дана у месецу имаш  слободно време за себе. Плату коју примиш нестане одмах на трошкове. Живот који потрошиш радећи за власнике пролази ти у ничему. Шта си зарадио? Када си за...

Косјерић је имао једну од најстаријих Кунг Фу школа у Југославији. Млађи се не сећају тог времена када је било на стотине ученика. Никада нисмо имали идеалне услове за тренинге што нас је у неку руку и челичило. Стекао сам знање код проверених мајстора као што су били Славко Трунтић и Милан Поресеница из Загреба. Никада нисам стагнирао, једноставно сам фанатично изучавао, проучавао и надограђивао своје умеће.  Нисам од оних који су нешто научили и то врте цео живот. Имао сам срећу да учим и бокс од покојног ујака Ивана који је живео у Загребу као војно лице. На жалост рат је покидао везе са Загребом али школа је наставила са радом у Србији и поред свих тешкоћа. Поједини су нас звали усташком школом само да би могли да продају маглу јер су били и остали недоучени. Поносан сам на своје ученике који су постали вредни људи, одговорни родитељи и који су напредовали у свему и сачували врлине... Данас у времену свега и свачега када се деци нуде вештине које отимају ножеве и пиштоље из руку пр...

Некако ме увек понесе песма '' Погледај дом свој анђеле ''. Непрестано дозивање анђела да се пробуди, да обрати пажњу шта нам се дешава у животима је можда и наша највећа грешка. Анђео то види, анђео је сасвим свестан шта се збива на земљи. Можда треба ми да скинемо паучину са очију како би видели призоре потресне... Погледај дом свој Анђеле и скини паучину с очију. Видећеш призоре потресне, видећеш несрећне и болесне, видећеш чемер, смрт и јад... Призори су потресни, ликови на власти су гротескни. Паучина се наватала на правду, законе, поштење, знање, морал...  Потресни су призори када видиш раднике како морају да сакупљају капиларне гласове како би дизали рејтинге својим владарима уместо да их збаце што им животе подцењују. Потресају призори сиротиње која је изабрала аутобусе и сендвиче како би је возали од митинга до митинга вође. Призори су потресни, гомила несрећних и болесних. Чемерно јутро, дан, вече и немирни снови. Смрт и јад... Погледај стадо Анђеле, све само ...

Питају се људи каква је оно велика табла испред туристичке. Народ је необавештен како је настала велика табла. Љајићевци и напредњаци били су толико љубоморни на ону Тулијеву таблу посвећену Мркшиној цркви да су решили да брже - боље - јаче направе два пута већу од новосрбијанске. Не сме нека табла посвећена неком Мркши бити боља од Љајићеваца са све напредњацима и напредним жутаћима. На тајној вечери ( састанку ) неко се сетио да је далеке 1981.г. јавила се Госпа у Међугорју. Наводно се некој дечурлији Госпа јавила и од тада па до сада Међугорије је врхунска туристичка дестинација. Самим тим некима се у пролеће јавио Господар Вучић код две брезе на ћошку код аутобуске. Био је у белој одори са све наочарима. Прво је подмазао језиком усне а онда загрмео: '' Ти чедо моје донеси Косјерићу пролеће, а ви дечаци качите моје плакате код хотела. Бог ће вас наградити да будете први међу неједнакима. Саградите ми моју таблу где ће народ долазити да ми се поклони, да их благосиљам'...

Каже Вучић да не спава и не једе јер се бори за Србију. Док он гладује ми смо сити његових патетичних прича. Ево нам и Харадинаја у емисији код Марића. Човек се зајебава, ма шмекер. А Марић никако да покаже фотографију Харадинаја који држи одсечене људске главе срба. Већи херој испаде онај несрећни Ђурић од убијеног Оливера Ивановића. Још само да нам кажу да се Србија зове Албанија и да смо ми заправо Албанске националности па да буде Косово наше... У овој жалосној политичкој сцени најтрагичнији су ови што и даље верују Вучићу. Трагедија је да за ситне новце, плате ови што су на локалним властима свесно подржавају највећу издају Србије. Чему ли се надају и боје ли се бар мало Бога? Не! Они имају Бога ког се плаше и зове се Александар Вучић, овај Бог Саваот са небеса је само формални Бог и ништа више... Из дана у дан све нам је горе! Нема више никаквих сумњи да Србија иде путем суноврата захваљујући напредњачкој машинерији која је у рукама кримогених мангаша.  И чему да се надамо? Светл...

Косјерић је лепо место које изједа рђа од људи. Рђав народ је ову општину осудио на смрт. Шта год дошло ново, рђав народ је то попишао и оспорио. Колико год успео у белом свету у Косјерићу ћеш вазда бити слепац. Ако си стекао богатство на страни, нећеш остати жив од дупеувлакача који ће ти тражити паре а у исто време бога молити да пропаднеш. То је невероватна сорта људи која  вуче Косјерић деценијама у суноврат... Кажу људи да има оваквих по целој Србији, али ипак је Косјерић јединствен по рђавој нарави. Нико се више не радује нечијој пропасти од Косјераца па макар то и њих повукло у провалију. Ништа Косјерић не може усрећити од нечије пропасти. Да, то је такав народ, такав сој људи који је у стању да уђе у савез са црним ђаволом само да би истерао неки свој инат по цену да душу изгуби... Косјерић је општина коју деценијама изједају рђави људи. Ако си дошао да живиш овде пре педесет година и даље ћеш бити дошљо. Тај надимак се преноси као аманат са колена на колено да и твоје потомке...

Одсвирао сам у сумрак пар песама да скинем прашину са гласних жица. Прсти зарђали, глас уморан, ритам кривинари. Гледао ме онај ја од пре десет година и више  са неверицом. У очима презира видео сам питање где је музика нестала? Можда сам требао као Џони да одем у Холандију и одјебем музичку сцену Србије. Овако сам окачио гитаре о зид да сакупљају прашину да стоје ко гоблени изаткани у времену домаћинства из основне.  Јуре ме стихови тражећи од мене музику. Мотају се ту неки звуци одавно. Мотив да снимим нешто ново одавно је нестао јер јебено немаш више коме да свираш нормалну музику... Одавно нема дечака који су гитарама освајали осмехе девојака и правили завист код момака. Није свако имао муда да запева и сакрије страх и трему пред сијасет очију у полумраку кафића Париз преко пута пијаце у Косјерићу. Ми смо ето надјачали страх и трему огромном жељом да поделимо енергију преко музике. Можда би и успели да нису идиоти уместо гитара узели пушке и сејали крвопролића. Наше време рок звезд...

Угасио сам светло, отворио прозор да уђе месечина у собу. Запалио цигарету која жижи у полутами док Флојди певају '' Хеј ти ''... Хеј ти, ти тамо негде где шиба хладноћа Тамо где си усамљена, тамо где стариш Можеш ли ме осетити? Хеј ти, што стојиш у пролазу Са сврбљивим стопалама и бледог осмеха Можеш ли ме осетити? Хеј ти,немој им помагати док сахрању светло.. Речи Флојда клизе по обрисима светла што их месец шаље да лови по тами собе. Можда сам то ја вечерас стао на пролази и мрзнем се у самоћи. Можда су ми наметнули лопату да сахраним сопствено светло убедивши ме да излаза нема. Или ми она толико фали да сам јебено сишао са ума... Хеј ти, тамо негде где си сама Где седиш гола поред телефона Да ли би ме дотакла? Хеј ти, са увом наслоњеним на зиду Чекајући да те неко позове Да ли би ме дотакла? Хеј ти, да ли би ми помогла да понесем овај бадем? Отвори своје срце, долазим кући. Од дима правим фигуре које грле све пред собом и прелазе у другу димензију. Она је ја, ја сам...

Друштвене мреже кожу јеже разним статусима и дискусијама. Боже колико верника на велике празнике, од бадњака, чеснице, крсног колача до офарбаних јаја. Слике се турају беспоштедно, транспарентни верници смо за пример. Да је среће да смо прави верници сада би имали уређену државу где би нам деца учила школе пристојности а овако их васпитавају ријалитији. Да смо толики верници ко на фејсбуку били би сложни и јаки, а овако смо подељени и расути и никада слабији. Да смо прави верници на изборима би гласали честите људе а не политичке лажи и услуге. Боже колико те данас славе гиф анимацијама преко месинџера, твитера, вибера... Како је данас лако бити верник у модерној технологији. Јаја никад лепше нацртана. Снајке не можеш да препознаш дал' су јаје или снаје. Све нацртано, све офарбано, све изложено на друштвеним мрежама.  За Божић ватромети, за Васкрс јајометри. Волимо те Боже толико да смо ми у тој љубави у првом плану. Рекао си да се молимо тајно али то се коси са филозофијом друштв...

Влада Србије обећала ђацима таблете. Не мислим да таблете из апотеке, него на преносиве, мобилне рачунара таблете. Наравно у Србији се практикује одавно '' обећање лудом радовање ''. Али у Косјерићу је синула епохијална идеја да се код аутобуске тури табла велика направљена од дрвета. Руководство је дошло до закључка да ће табла победити фејсбук зид! Јербо ко нема онолику таблу тај нема маркетиншку снагу. Када сам јуче прошао поред аутобуске нисам могао да верујем да је неко подигао оно ругло које квари општи изглед амбијента. Збогом фотографисање оног лепог дела где су и оне две брезе, табла је у првом плану као и онај ружни бели мост што је покварио потпуно призор. Табла је врх маркетиншког достигнућа наше Косјере. О њој ће се причати јер то није обична табла, то је ТАБЛАБЛАБЛАБЛА...  То вам је оно кад препричавате нешто па прескачете неважне ствари са '' бла, бла, бла ''... Бла, бла, бла се везује највише за политичаре. Расим Љајић је лично бирао санд...

Рекао сам да се више нећу освртати на ЕПК и њихов рад јер не заслужују никакву пажњу. Али када сам јутрос видео њихову објаву просто нисам могао да будем равнодушан. Ево о чему се ради...   ''Фабрика цемента „Титан” из Косјерића поводом обележавања Дана фабрике традиционално организује спортске активности за своје запослене и локалну заједницу. Марија Благојевић из Еколошког покрета „Косјерић” каже да у спортским играма сваке године учествује велики број грађана, али да се ове године појавио одређени вид дискриминације јер је учешће екипе у играма коју, између осталих, чине и три члана Еколошког покрета, одбијено. Наша саговорница наглашава да је ово први пут у историји турнира да пријава неке екипе буде одбијена. – Удружење грађана „Весник”, у којем се налазе и три члана из Еколошког покрета, пријавило се да учествује у спортским активностима које организује Цементара. Међутим, последњег дана пријаве добили смо обавештење из општине да је наша екипа одбијена и да не може учест...