Мислионик

Приче о љубави чују се на сваком ћошку као уздах, као чежња, као нада, као недостижна поља на која би свака нога да крочи али је нема... Песници упорно покушавају објаснити тај јединствени осећај који почне заљубљивањем да би растао и претворио се у љубав. Шта је права љубав а шта је пролазна? Права је она која претрпи шумски пожар страсти и трансформише се у поверење које адаптира међусобне мане и врлине давајући једно биће које функционише као двоје. Пролазна љубав и није љубав но страст које западне за око али то вам је као кад зрно кукуруза баците у глину, просто се не прими. Страст или убије или створи љубав између двоје. Чак и ако љубав успе да превазиђе разна прилагођавања између двоје она не може трајати без обостраног труда чак и ако је савршена. За све мора постојати воља да се онај један труди као и она једна исто тако. Љубав није само романтика са две свеће на столу уз обрисе светла и прегршт комплимената. Она је усађена у свакодневним ситницама које су погонско гориво за о...

Хај, шта се оно чује из даљине: Дал су вјетри, дал су вихорови, ил шуморе горе јаворове, ил са земљом трава разговара, ил певају на небеси звезде? Нит су вјетри, нит су вихорови, нит шуморе горе јаворове, нит са земљом трава разговара, нит пјевају на небеси звезде, но се служи Света Литургија у небесном царству Христовоме. Службу служи Јован Златоусте и са њиме три стотине владика, све владика земних мученика и три хиљад часних свештеника, свештеника Божјих угодника. Ђаконује Ђаконе Стеване и са њиме свети Лаврентаје. Свети Павле чита Посланије, Свети Лука свето Јеванђеље, крсте држи царе Константине а рипиде свети стратилати Димитрије и с њим Прокопије, Георгије и с њим Јевстатије и остали многи стратилати. Огањ носи Огњена Марија, тамјан пали Громовник Илија а Крститељ водом покропљава. Херувими поје Херувику а цар славе седи на престолу лицем својим небо осветљава. С десна му је света Богомајка огрнута звјезданом порфиром Свети Сава жетал придржава, а народа ни броја се не зна, Више...

Задњи пут смо се видели када сам силазио низ улицу а матори ми вели: '' Иване, ајде не било ти заповиђено, баци де ову кесу у контејнер да се не кљецам овакав до доле''. Уз још пар речи и охрабрења да се бори опростили смо се. Био је то мој задњи сусрет са легендарним маторцем Драгишом Марковићем званим Џакуља. Био је то способан човек старих метода којих на жалост данас скоро и да нема. Био је наставник физичког васпитања. Учио нас је моторици, спорту и свим оним практичним вештинама. Строг и неумољив знао је да нас и казни а ми смо као клинци гунђали. Касније сам схватао поенту Драгишиних метода. Његова гвоздена дисциплина пренела се и на мене па сам делом постао као он подучавајући ученике борилачким вештинама. Козлић, вратило, греде све смо то ми код чиче научили. Ја сам био веома стидљив дечак. Но, Драгиша је делом учинио да будем борац кроз живот. Ознојен и врућ налио сам се воде у школи и Драгиша то види, звизне ми шамар уз хладан глас: '' Шта то радиш Ст...