Мислионик

Слетеле роде у Косјерић, свиле гнездо на оџаку топлане. Те прелепе птице пуне достојанства и величанства решиле су да баш овде у овом малом месту подигну младунче. Јуче посматрам роду како засењује ружни и зарђали оџак својом лепотом. Мало људи се и обазире на ову појаву али има и оних који су ми дојавили да дођем и фотографишем ову прелепу птицу. Да ли су нам роде весници неких промена на боље или су једноставно летеле и виделе добро место за гнездо? Нама су итекако неопходне промене како овај Косјерић не би постао пуко мртво место где коров осваја сваки педаљ територије. Роде су постале атракција и на висини су задатка. Док сам шетао како би сликао роде, варош је била необично тиха, ту и тамо по неки клинци протутњали би бициклама, пар људи седи на тераси кафића. Улице су нам одавно испуцале и прошаране бројним крпљењем. Некако делујемо као варош блата. Ма колико Елан прао улице оне све време остају сиве и уморне. Некад се запитам где је бре овај народ? Зашто смо избацили навику шета...

Јуче сам присуствовао једном лепом и надахнутом догађају којег нам је приредила екипа из Косјерића у оквиру '' Ноћ музеја ''. Звезде догађаја биле су младе уметнице Ана Јосиповић и Сања Ивков . Дисторзија сенке имала је Ехо, некако су се ти наслови књига сјајно уклопили у амбијент. Уз звук акустичне гитаре Јане и и сјајног вокала Марка могли смо чути заборављене хитове евергрина. Подршка младих је била на нивоу али не смемо подценити ни старије који су присуствовали. Оно што је мени било фасцинантно је да ове две младе уметнице сјајно баратају речма, оштрим оком бележе занимљиве фотографије и вештим рукама цртају визије. Ана уз своју Дисторзију сенке спаја неколико необичних светова које најбоље препознају они којима књига није обавеза већ неопоходна храна у овом данашњем свету сивила. И док Дисторзија сенке производи тај неки свет у стиховима, Ехо Сање даје необичну амбијеталну музику маште где ходаш по ивици ноћи на корак до јутра. Веома необичан свет виђен из угла м...

Поштовани пријатељи, читаоци Мислионика, позивам вас да дођете на изложбу радова и промоцију песничких збирки. У питању су две младе и креативне особе које живе у Косјерићу. Покажимо да нам је стало до културе и подршке младих и креативних људи. Ана Јосиповић и Сања Ивков приказаће нам своја уметничка надахнућа. Догађај је у суботу 21.05.2016.г. 18 часова... ( хол Народне библиотеке ). Подржимо културу и креативност! Без ових вредности друштва призори ће нам имати само једну боју и једну реч. Са културом коју вајају својим креацијама на многе начине млади уметници видећемо живе боје света из углова које само пронађу људи попут Ане и Сање... Добро дошли :)  

Блеја уз помоћ дисплеја на телефонима и таблетима звучи сабласно уз присуство људи који ћуте. Речи не излазе из њихових уста, они комуницирају палчевима... Ново доба је фокусирано на пластику или мале телевизоре које носиш са собом било где. Телевизију смо звали прозор у свет, сада носимо прозорчиће и на коленима, у клозетима, у кафићима, у парковима и посматрамо свет. Мини телевизија ствара мини ТВ звезде чија се публика заснива на лајковима. Звездано небо изнад двоје младих који су заљубљени. У тој ноћи звезде нису имале никакву значајну улогу осим што су неодстижне и што од како свет постоји сијају будећи људима најлепше емоције. Те вечери сијао је комад пластике гоњен електричном енергијом у батерији која се мора пунити сваки дан. Њих двоје сатима су седели гледајући свашта нешто на Фејсбуку. Гледам их и схватам да би ја као матора дртина ову моју љубав вазда обасипао речима погоњен лептирићима у стомаку. Једини дисплеј биле би њене очи у којима се виде безбројни светови на крилима...