Постови

Приказују се постови за септембар, 2020

Милисав у борби против Библи Геја...

Слика
 У једном селу негде око поднева ђед Милисав окопава башту која је поред сеоског пута. Иде поштар на моторчету и смал се не сморога. Стаде и сиђе са моторчета. Гледа он Милисава, Милисав гледа њега. Милисаве сунце те јебло шта ти је то на глави? А Милисав се усправи док му зној сипа низ чело. О ђе си поштаре кућо стара. Ово ти је против зрачења оне пет геј мреже. Какве мреже? Разрогачи поштар очи. Ма ајде самном на кафу и ракију па ћу ти рећи и спусти мотику Милисав па пође до терасе... Милада! О Милада! О ђе ли је јебел ли је глува. Виче Милисав и загледа кроз прозорче. Поштар скину торбу и остави поред клупе. Ето ти Миладе из штале. Шта је, шта се дерњаш поплаши краве? Ајде кувај каву и донеси ладне ракије стиго поштар и доњо рачуне. И док чекају кафу и ракију Милисав поче да прича о тој пет геј мрежи. Слушај поштару, видиш ли ти шта се ради по свету? Видиш ти али не видиш ништа. Ово на глави ми је она алуфолија, она штити мој мозак од те пет геј мреже и уједно не може да ми напр...

Критика - непријатељ...

Слика
  Тешко је данас направити критички осврт а да те не сврстају за непријатеља. Људи просто немају више осећај за добронамерне критике нити на указивања да се нешто погрешно ради. По аутоматизму постајеш непријатељ или лик који просипа памет и седи само кући док се неко као најме бори за нешто... Због таквог односа према нама који пишемо непристрасно дешавају се и бројне грешке које униште сваки добaр циљ и претворе га у потпуни фијаско који има трајне последице. Људима се просто не свиђа да им укажеш на пропусте и због тога смо дошли до ситуације да имамо накарадну власт у Србији јер нико није слушао савете оних који нису ни на једној страни. Прост пример је када сам указивао народу на деловање пропалог ЕПК-а ( Еколошки покрет Косјерић ). Тада су ме мрзели, правили хајку против мене, називали ме фашистом, мрзитељем свог народа итд. На крају се испоставило да сам био апсолутно у праву али сви ти ликови се и данас дању праве као да нисам... Када се оснује некакав покрет рецимо овај на...

Паганизам небеске Србије...

Слика
''Најпре, Црква се увек код светих отаца на Истоку поистовећивала са литургијском заједницом. To значи, да је Црква један догађај сабрања око епископа за приношење дарова Богу, али и ради благодарности Богу. Зато је служба, уствари, и названа Евхаристијом ; то је грчка реч евхаристија која долази од глагола εὐχαριστῶ (благодарим, захваљујем), и управо централна молитва Евхаристије је та благодарност. Ту, пре свега, благодаримо Господу што нас је довео из небића у биће, што нам је дао биће, послао Сина свога, и што је све учинио да нам да и будуће Царство Божије. Управо то изражава и Литургија, она је, онако како је чува Православна Црква, икона тога будућег царства, икона једнога стања, како ћемо ми живети, како ће бити кад Господ дође и кад буде свеопште васкрсење и када буде укинута смрт. Сама Литургија је код православних народа, па и у нашем српском народу, била увек парадигма за свакодневни живот, како на нивоу друштвеног, тако породичног, и начелног односа чо...

Тада ти очи говоре у новом издању...

Слика
 Старе аутомобиле људи пицну да не изгубе онај шарм док они други набуџе да изгледају тотално ван свог времена када су били звезде улице... Са нестрпљењем сам чекао песму '' Тада ти очи говоре '' која је имала свој шарм давних година и дечаке улице који су у ходу живели свој сан. Била је то некада рок група из Косјерића Улични Анђели. Баш ова песма се издвојила из јата и ако ја лично највише волим '' Браћу '' и '' Стабла без корена ''. Горан Радосављевић поново је засукао рукаве и решио да ову песму музички испегла, обогати и да јој енергије. Да ли је успео? Па то је све ствар угла посматрања јер свако чује песму својим ушима и нормално је да ће некима бити песма супер, некима онако а некима никако. Битно је да се слуша... Моје лично мишљење је као и обично без додворивања и непријатног осећаја да кажеш оно што мислиш. Песма је по мојој оцени 3 +. Генерално гитара ми се не допада јер је има туњав риф а да не причам колико је удробљен рефр...

Живот је маскембал...

Слика
 Држава намеће да деца у школама носе маске. Први човек државе Александар Вучић не носи маску и без ње се појављује на јавним местима у окружењу људи. То је први апсурд који доводи у питање све остале мере да су маске обавезне... Пандемија ковид вируса не може се спречити ношењем обичне крпе на лицима. Чињенице кажу да је вирус микроскопски и да је просто физички немогућа да га обична тканина задржи. Са друге стране маска као најме спречава да уколико неко кашље не прска околину капљицама које би могле евентуално да пренесу некоме вирус. Али чим је неко кинуо у маску она постаје неупотребљива. То вам је као да дувате нос у марамицу. Ефекат непрестраног ношења маски на лицима није здрав и то су чињенице. Док човек дише ствара се влага на тканини а самим тим ситне ресе на ткању се улепе па постају проходније за улаз и излаз ваздуха. Да ли је нормално да на устима непрестано држимо толике бактерије у влажном окружењу? Мени лично маска смета и једном ми се десило да сам добио црвенило ...

Победисмо Мила Србија се препородила!

Слика
 Скачу Срби у Србији од среће што је народ у Црној Гори на гласању највише гласао против Мила Ђукановића. Веле да је Бог победио, да је Црна Гора васкрсла. А у Србији тама надвила сваки сокак, по црквама одјекује самоћа, по сеоским школама паук плете мреже по окнима прозора. Скачу Срби победом Црногораца над аутократом Ђукановићем. Скачу Срби и веселе се. Изгледа да вера у Бога код Срба ради само ван територије Србије јер у Србији вере нема, нема ни слоге, нема ни борбе против неправде.  У Србији вазда неко весеље против спољног непријатеља и огромна подршка за народ који се бори за бољи живот али не у самој Србији већ ван ње. Срби не дају светиње у Црној Гори а своје посећују на свадбама или кад се мора. Срби су данима водили тешке борбе по друштвеним мрежама за верска права у Црној Гори а у својој отаџбини гледају своја посла и вазда се подсмевају сваком храбром човеку који нешто хоће да промени. Чудан смо ми народ браћо по крви. Ћутасмо кад нам потопише манастир код Ваљева,...