Мислионик

Доста вас ми је писало да изнесем нека своја искуства у раду са оперативним системом LINUKS. Да се разумемо, радим са рачунарима скоро две деценије. Мој рад везује се за аудио и видео обраду као и обраду фотографије. Наравно ту је и чувено писање текстова. За LINUKS сам се заинтересовао случајно пре пет до шест година. Но, нисам га нешто баш екстра користио али у задње две године покушавам да ми буде главни ОС  у раду али још увек нисам спреман за тако нешто. Но, собзором са чим се бавим и чему ми служе рачунари, ја ћу направити осврт на основу тога шта има а шта нема LINUKS наспрам WINDOWS-a. [caption id="attachment_3671" align="aligncenter" width="660"] Моји рачунари...[/caption] ИНСТАЛАЦИЈА Одмах да вам кажем да је LINUKS по томе разбио WINDOWS. За неких 15 минута LINUKS не само да инсталира свој систем већ набавља све потребне драјвере за ваш хардвер на рачунару. Када се заврши инсталација ваш компјутер је спреман за употребу. Ретки су случајеви да не...

У последње време ретко идем у варош. Једино ако морам да платим рачуне. Али да прошетам некако ми не пада на памет. Шта да видиш? Сваки дан стоје исти призори руина ове вароши. Монотонија цвета... Косјерић је постао оличење, ма слика и прилика једне власти која је уз помоћ лажних обећања победила на изборима. Ко лаже тај и краде! Није ту пословицу џабе народ изнедрио. Искуство је мајка знања. Сада на власти седе лажови. Ако то није тачно зашто нису ништа испунили од обећаног. Ево још мало и прође ова 2015.г. Они обећаваше 2013.г. Да ће нам овде тећи мед и млеко. Њима у принципу тече млеко јер су толико неспособни да ни себи не могу нешто посебно да обезбеде ( нафајтају ) па да кажеш и мед им тече. Жалосно је то што ми као народ ћутимо и прихватамо чињеницу да нам судбине кроје ђилкоши на власти. Нико иза себе нема каријеру осим Милијана Стојанића који има виртуелну и створену уз помоћ новинара. Остали су неки типови који су вазда нешто муљали и то безуспешно. Дела говоре о људима а сви...

Да се разумемо, жао ми је ових избеглица као и избеглица са Косова, Босне, Хрватске. Жао ми је сваког човека који мора да бежи са свог огњишта због крвавих ратова. Жао ми је највише деце... Али! Ух то али увек буде непожељно код нас... Дакле, али смета ми једна чињеница колико смо ми манипулативни народ.  Гледам само колико се по друштвеним мрежама деле фотке избеглица. Те ми смо хумани, ми смо добри, ма ми смо небески народ. И сви ти који деле те фотке не виде ону баку како пребира остатке хране по контејнеру. Не види оног деку што сам живи на селу без икога и једва подиже секирче да нацепа дрва. Не видимо ни Перу, Ђуру, Бошка, Милана, Андрију и сијасет људи којима треба помоћ. Они немају где да побегну. Остају на својим огњиштима до краја живота. Сваким даном све смо сиромашнији. Држава нас убија неком својом додворничком политиком која из дана у дан производи све више ритавих и гладних. Људи остају преко ноћи без посла. Људи умиру од брига, пресија. Пуцамо по свим шавовима. Шта наша...

Ако се питате како се човек осећа након губитка посла, па ево ја ћу вам испричати... После силних перипетија које ти изазива неспособна власт у Косјерићу, после силних разочарења у многе људе за које си мислио да нису такви какви јесу, прихватиш судбину клету. Радио је могао да уђе у процес приватизације али није. Неписмени, неспособни и набеђени локални функционери направише тешку глупост па '' Информативни центар '' не уђе у процес приватизације. Председник скупштине нам је запечатио судбину. На једвите јаде смо добили неисплаћене плате и отпремнине. Читали сте колико је ту було бездушности од власти. Био је то период горчине. Када је коначно све постало готово уследио је период неверице. Будиш се ујутру по навици да би ишао на посао. Онда схваташ да ти немаш више посао. И тако седим ја једне суботе напољу и предамном стоји празнина. Наједном нема више радне обавезе, нема смена, нема планирања и сл. У једном моменту се просто препаднеш толиког времена које те чека. Ла...