Мислионик

 Причао бих ти о самоћи данима и ноћима. О четири зида која те суочавају са самим собом. О фотографијама сећања која те подсећају на живот и на стварност где више никог нема. Људи су чудни пријатељу мој, комадају те као гладне птице кад налете на комад хлеба бачен на плочнику. Створи се гужва око тебе када си им користан, када им ваљаш за њихове потребе. Оног дана када те задеси невоља нема их и ако си их својим рукама вадио из живог блата.  Причао бих ти и вајкао се о свему како сам потурао своја плећа, образ заступајући немоћне и болне пред најездом људских предатора. Оног дана када сам и сам остао окружен чопором хијена да ме растргну ти пријатељи су купили кокице, сели на клупе и мерили време када ћу бити оборен. Ни један није скочио да помогне. Временом сам схватио видајући ране да то нису били пријатељи и да све што сам за њих чинио било је због моје човечности коју носим васпитањем и кореном породице.  Дуго је времена требало да преболим оне који ме заправо никада ...

 Напредњачки табор у Косјерићу видно под утисцима из Београда са отварања свечаног споменика Стефана Немање, дошли су до идеје да се подигне споменик неки и у вароши. Данима су размишљали коме да подигну споменик, да ли Николи Тесли али нису баш сигурни да ли је он чист Србин а и поскупљује струја ових дана па неће да то испадне да подјебавају народ. Пупину никако јер фиксна телефонија ко и да не постоји, шта има тај Пупин са Кинеским телефонима? Само треба да неко каже како је у споменику Пупина скривен релеј оног 5 геа. А и ђе неко да повеже Пупина са Пупић оронулом вилом? Неко спомену Вука Караџића али одма би сасечен '' па нисмо ми више радикали, још само фали да нам припишу Хашког затвореника Караџића и до курца''. Ипак ту се нашао случајно један мудрији човек у СНС одбору и предложи да се подигне на средини између Милијановог мостића и Жарковог моста споменик од тријес метара Посејдону. И поче човек да образлаже како је Посејдон бог мора а нас мало, мало удари нек...

 Кога би ти гласао? На то питање имам одговор али он неће бити повољан на бројне политичаре. Гласање на изборима је јако одговорна одлука јер гласањем утичеш на политичка збивања и будућност средине у којој живиш... Гласање на изборима код нас је сведено на идиотизма, навијачку атмосферу без и мало промишљености. Све се своди на џа или бу. Глас коме бих ја дао на изборима био би одговоран јер у тој одговорности мој избор мора имати следеће карактеристике:  1. Поштење 2. Образовање 3. Виспреност 4. Комуникативност 5. Одговорност Ако гласамо за неког ко нема иоле ових карактерних особина наш глас је бачен а ми смо изиграни. Стога је мени крајње идиотски да гласам у Косјерићу за Вучића не гледајући ко је на листи одборника. Неће Вучић овде да руководи општином него лица са списка. Исто тако важи и за опозициони блок. Морамо да видимо ко нам је на располагању за гласање јер ако то не гледамо чему избори?  Сулудо гласање напумпано навијачком доктрином да Вучић мора победити св...

 Нема дана а да не осване по нека нова глупост на политичкој сцени. Најновија глупарија је уједињење ПОКС-а и ДСС-а. Две преваре у једном паковању. И једни и други немају проблем да кокетирају са напредњацима. Воле да мало оплету Вучића по медијима таман толико да неко поверује да су опозиција а заправо сјајно сарађују са СНС. Ево Косјерић је чист пример када два напредњака преузму ПОКС и агитују док се сјајно забављају са СНС табором. Исто то је радио ДСС у Косјерићу па је на крају остао само ружна флека на столњаку политике.  Кад смо код коалиција оне су код нас вазда биле сплачинарског карактера. Најбаналнији примери колико су странке бесмислене у својим ставовима говоре бројни примери у пракси. Када дођу избори, странке ложе чланство да се свађају са супротиним таборима. Људи се посвађају и на крсним славама због странки. После избора када свако види колико има гласова на пречац донесе одлуку да са противницима направи коалицију. На крају другови чланови који су се свађали...

Мрцвари се јануар док кровови плачу низ олуке. Снег се топи низ улицу док га хладнокрвно дробе точкови аутомобила. Отиче и мој поглед низ улицу док ме посматра иза ћошка пас Живота. У даљини ритмички чује се воз како добује о шине као там там бубњеви. На врби џоња једна сова као да је на мртвој стражи да не наиђу пољски мишеви. Отресам цигарету док ветар вија дим од дувана правећи вртлоге као слободни уметник. Тишина...  Сабирам мисли код  капије коју сам сам направио прошлог лета. Ту се налактим за три минута ћутња. Бацам цигарету у сливник и спорим се корацима враћам  у своју собу, моју пећину где су зидови обложени књигама. Две гитаре висе на тој једној страни и глуваре као некад моје друштво на ћошку улице под уличном лампом. Ћуте тако оне као да не говоре, као да су се споречкале око нечег. Ћутим и ја тражећи погледом наслове књиге која би ми испунила време пред спавање. Некад ухватим себе да претурам кутије у којима су оне ствари које ретко кад затребају али греота ...

 Кад видим '' породичне '' гангове на положајима у Косјерићу увек ми то изазове смејање јер ти гангови су комични до бола... Видех сличицу на којој су обележене кумовско - породичне везе почевши од новог ботабилног директора Топлане па до... И схватих колико је данас лако доћи до положаја само треба да одбациш морал и прикључиш се Вучићу и то је то! Вучић за тебе ради кампању, победи на изборима а ти само седнеш у фотељу. Кад Вучић победи на локалним изборима у Косјерићу одма сутрадан освану на положајима ликови из Нушићеве '' Министарке ''. Док други мученици без Вучића морају све да раде од кампање, од убеђивања до изношења прљавог веша власти. Али веш машина чини чуда уз калгон. Само канеш три капи Вучића и прљав веш постаје бељи од снега. Вучић је и избељивач  ево погледајте  Стаматовића избелио га председник да сија боље од снега на Златибору. И онда нема чуђења да су у Косјерићу комични ликови створили политички ганг... Видите како су срећни јер да...

  Неко вече сам седео у неком свом ћошку собе анализирајући колико ме је све ово коштало што сам писао и говорио јавно? Да ли је вредело и да ли још увек вреди заступати истину, опште добро, правду итд. У дубини душе и даље ме нека сила тера да пишем и говорим а са друге стране умор тежак ко слоново дупе сео је на моја плећа. Тешко је балансирати између воље и безвоље. Воље имам али она се тешко избори као кад упаднеш у живо блато па ти сваки корак тежак и уложиш превише снаге да би прешао неколико сантима. Безвоље имам на претек, она се тако лако креће и подмеће све могуће изговоре да више нема сврхе говорити.  На пустом си острву, насукан на обали где живе два кокоса и гомила песка. Посматраш пучину надајући се броду спаса али га нема. Око острва круже ајкуле да те поједу. Двоумиш се да од два стабла једина на острву направиш сплав и бућнеш се у воду како би препливао морску пустош. Ако исечеш два стабла једина на острвцету нећеш имати више ни хлада од врелог сунца ни кокоса...

ПОКС у Косјерићу је постао актуелнији од самог СНС-а њихове изворне матице. Навелико се прича како ''Вук''Драшковић по Косјерићу купује гласове за будуће изборе. Човек је схватио суштину овог краја да је малинарски. За малину мораш да ти одеш до хладњаче како би је откупили, а за гласове не мораш. Продајте свој глас из фотеље, позовите нас и ми ћемо доћи. Генијална пословна идеја ПОКС-а- Покретна Откупна Косјерска Станица. ПОКС се побринуо да без икаквог цимања по овом мразу долазите у њихове просторије ( ако их имају мада СНС би изашао сигурно у сусрет). Овако вам дође ''Вук '' Драшковић и дрекне '' помоз бог јуначе, брате и сестро '' дођох вам на овај часни кућни праг да откупим поштено ваш изборни глас. Поносни домаћин извади и флашу ракије љуте да се прослави овај успешни пазарни дан или вече јебем ли га кад '' Вук '' дође... ''Вук'' Драшковић ништа ту није крив. Није ни крива она курва која је јасно ту...

 Примакли су се локални избори у општини Косјерић. Ако би народ био одговоран и брижан за своје место пребивалишта ова власт би била кажњена по аутоматизму, али авај... Напредњачка власт са својим коалиционим партнерима по правилу моралних вредности требала би да поднесе оставку јер нису способни да унапређују општину, али они немају морала па о томе не треба ни причати. Народ који и сам види колико је ова општина потонула требао би на будућим изборима једноставно да каже НЕ садашњој власти али ни тога неће бити јер је народ трговац својих гласова. Да је све нормално а ништа није, опозиција не би ни требала да се бави влашћу већ конкретним решењима како општину ишчупати из гована, а народ би по неком нормалном размишљању без икаквих убеђивања гласао против власти јер је лоша. Власт је у току мандата била неодговорна, препуна скандала и нестручних потеза и то је за нормалног човека сасвим јасна порука да се њима не даје више поверење на гласању. Кампања опозиције би требала да буде ...

 Кинеска пословица каже '' Ако будеш увек корачао стићи ћеш тамо где си наумио ''. Али ја имам утисак да ова пословица не функционише код нас у Србији. Мој утисак је да су нам ставили ону покретну траку где ти дисплеј каже да си прешао 20км не изашавши из собе. Живот пролази у Србији на неки суморан начин где све мање имаш надања да ће ти кренути на боље.  Не видим на личном сагледавању никакав излаз. Сва врата могућности су ти затворена јер си политички неподобан. Постали смо болесно друштво којим управља политичка већина која влада системом. Убили смо здрав систем који је гарантовао знање, способност, идеје, искуство. Сведени смо на то да ти се све анулира уколико ниси на страни власти. Због тога нам се дешавају грозоте од простих до компликованих ствари. Најуримо квалитетне људе и заменимо их страначким говнарима који не умеју да раде како треба.  Банални примери расула у друштву сведени су на ајдучију. Одем у пензију, затворим радњу и држави не плаћам ништа. Отворим...

 Традиционални сукоб око датума нове године не јењава. Као млад дечак сам и сам потпао под утицај да је овај наш датум прави а да је њихов криви. Временом утврдивши своју веру у Христа све сам мање марио за датумом. Како се више посветиш Христовом учењу све те мање занима политика цркве. Искрено речено памтим време када је црква више неговала националне вредности а све мање Христово учење. Више сам се тада осећао као Србин који је препун мржње према другима који нису моје вере него што сам био верник чији је Бог рекао да не будем такав. Како сазреваш а настављаш да упијаш Христово учење из јеванђеља почињеш да схваташ колико ти је неважна подела на бесмислене датуме и политичке завере између Католичке цркве и Православне. Да ли је папа тамо постављен уместо Духа Светог или је нама овде патријарх врховни пастир сасвим је неважно. Једино у свему је важан само Христос и спасење душе. Кроз спасење душе човек се труди да буде све бољи. Што више пригрлиш Бога све мање видиш поделе и мржњ...

 Ове године решио сам да Христово рођење дочекам сасвим другачије. Желим да избегнем клише и традицију јер ми је исувише чудно из године у годину да славим рођење сина божијег заклавши свињу и одсекавши дрво. Некако ми логика говори да то није исправно ма шта већина мислила... Када се носи бадњак од тачке А до тачке Б а ова задња је црква. Та светковина више личи на параду пијандура и петардаша. Бадњак у том моменту испада већи од самог Христа. Људи крену у колонама, џандрљају о свему и свачему, пуцају и лочу врућу ракију. Онда се дрво спали а попови вичу '' Колко варница толко кољевки '' или '' колко варница толко парица ''. Дагле у самом паљењу бадњака изводи се бајалица. А онда креће ватромет као да су Кинези у питању а не Хришћани. После тога кад се испију литри вруће ракије свраћа се у кафане. Онда крећу по неким кућама имитирања животиња, бацање пшенице јер кажу да се ваља, дакле опет бајалица. Сутрадан се комада печење и креће слање порука са већ ...

  Под светлом лампиона играју сенке на ветру. Тишина шета улицом док је празноћа поздравља. Наслоњен на капију увлачим дим цигарете док ми у глави иде песма ЕКВ-а:  '' Осврни се мирно на године прошле у низу што шапућу бледо је, бледо је. Сасвим је испрано сећање моје, не желим да знам.'' Понављам ове стихове као неку врсту аутохипнозе. Желим да избришем сећања на бројна лажна пријатељства, неуспехе комуникација и бројне горчине што су нагореле душу. Време самоће црта пред очима аветињске улице и прозоре кућа који намигивају јефтиним Кинеским лампицама разних боја. Деда Мраз није дошао можда из разлога што је ноторна лаж. Матори црвендаћ седи негде и лоче виски са ледом којег је одломио са глечера.  '' Зачешљај прамен страха са лица, склони те уморне завидне очи да не видим очај, да не видим ништа што нећу да знам. Остави траг '' - М.Младеновић    Осећам потребу да нестанем са сцене као Џони Штулић. Одјебем родну груду, одем далеко и преводим Шекспира и...

 Прође и фамозни дочек нове године. Не памтим више петардских плотуна, дерњаве и префуране музике на немоћним звучницима.  Ако сте гледали филм '' 7 година на Тибету '' видели сте кад се појављују два странца избегла логор због рата. Видевши беле људе Тибетанци су почели да пљешћу длановима да би отерали зло. Код нас у Сербистану терамо зло жељама, пуцањем петарди уз трубаче. Синоћ су бројни Сербистанци вређали прошлу годину уз жеље '' не поновила се ''. И одахнули су тачно у поноћ као да је истекла затворска казна па могу да иду кући. Кафане нису радиле због пандемије али су радиле кућне варијанте. Па ако има кућни тест на ковид што не би имала и кућна варијанта преношења заразе? Поноћно честитање, грљење и љубљење уз мрмљање '' све најбоље ''. Не поновила се ова гадура 2020.г.  Што се тиче пандемије она ће се итекако поновити јер ништа нисмо ни урадили да би то спречили. А да ће се поновити прошла година и то можда у још горој варијанти...