Мислионик

 Јутрос ми је дан почео  Ђолетовим стиховима:  Ношен дахом сна долетео је црни голуб на мој длан. Зашто ко да зна ал то сам јутро дочекао уморан. Ко да сам и ја летео с њим, крилима тешким оловним и видео свет иза златних облака... Суморно јутро растеже се лењо низ улицу. Пошао сам у варош по намернице. Могао сам свратити одмах ту лево али сам продужио даље. Тек по неки пролазник са маском на лицу ком очи гледају у далеком правцу. Загледао сам људе не би ли их препознао. Кренуо сам низ варош па преко моста и срео пар формалних поздрава преко пута. Можда сам трагао за здравим разговором или сам само тражио себе у прошлим данима среће. Не умем то да вам објасним и ако помно трагам у данима самоће. Покушавам да проникнем у те дубине и суштине и да ли стварно има истине као што се прича вековима кроз мистериозне поруке. Нигде никога... Ма гласније то Ђоле!  О загрли ме сад, јако најбоље што знаш. И немој црној птици да ме даш. Ма не, не брини, проћи ће за трен ја сам сам...

Јуче сам имао прилике да пластично видим стварно стање нашег народа. Један човек очито љут на све а посебно на мене што пишем критичке осврте, почео је да провоцира. Он је ратовао, бранио државу а шта сам ја радио? Па онда каже да ми нико не ваља, ни ови, ни они. Па још каже да је комуниста а шта сам ја и ко сам ја? Веома је жалосно подредити свој живот идеологијама партија. Та сврстаност нас кошта живота. Те партије су нас увукле у рат јер оне су и на оној и на нашој страни. Та припадност и сврставање под странке је заправо један тужан живот људи којима је у генима порив слободе. Да је среће било никада не би ни ратовали једни против других. Сад када метци не звижде око главе ми ратујемо једни против других у сопственој држави и то сврставајући се на политичке партије. То је трагедија нашег народа... Ко сам ја? Човек сам човече који би да живи у нормалном друштвеном уређењу. Да ради и заради од својих руку и свог знања. Да ми посао не ометају криминалци, незналице, ваћароши. Да ме не ...

 Завршише се ови тужни избори у Косјерићу... Цео државни апарат против мале опозиције или тачније против грађана општине Косјерић борио се за своју позицију. Сјатило се све и свашта јуче у нашу општину. Окупирани сумњивим лицима, скупим аутомобилима и посетама државника, власт је победила голоруку опозицију... Никад срамнијих избора, никад јаднијих гласача, никад веће срамоте него овај пут. Има ли краја нашој беди? Нема драги моји, нема јер народ је толико сиромашан да се радује пакетићима више него бољој будућности. Народ се свико на ову агонију па га ухватио страх да ишта промени.  Нема овде победе, нема овде пораза, ови избори су просто отети. Славе нешто победници. Шта славите? Још једну победу Вучића? И истина је то јер ви вашим лицима не би сте ништа освојили. Грабили сте ових дана гласове као кад наркомани кризирају. Да сте нешто заслужни, да имате успеха у раду не би сте се улизивали гласачима са пакетићима, садницама, ђубривом, насипима. Не би било потребе да имате бо...

 Сјатила се болумента у варош Косјерића. Никад више аутомобила. Проверите данас колико је загађења ђа у ваздуху, ђа у мозговима. Локална средина као што је Косјерић не може да одржи сопствене изборе без уплитања људи из других градова. Најезда мува говнара у пролеће. Зивкају телефонима, питају да ли ћете изаћи или нећете. Нуде свашта нешто само да изађеш и гласаш. Да је неке среће и памети данас би све било културно и на нивоу. Власт би се уздала у своје заслуге, опозиција у своје најбоље понуде. Народ би изашао већ са својим форимираним мишљењем кога ће гласати. Тако се то ради у нормалним условима једног културног друштва. Али авај драги моји, код нас стање овако стоји... У кампањи сложна браћа ватују оне без гаћа. Еве ти пар садница од нас а ти дај нама глас. Еве ти и ђубрива ма ми ћемо ти донети на праг само нам буди драг. Могу бре и две црвене кад образи то више не могу. Јер да образ зна да поцрвени никад две црвене не би биле значајне у кампањи. Ту се насипаше сокаци ризлом, ...

 Када се мир Божији усели у твом срцу, гледаћеш сваку птицу, онај лист на грани што га њише ветар са благословом. У овом свету буке човек тражи мир у погрешним уточиштима. Његов мир је да има довољно новца а новца никад доста а и они који га имају непрестано хоће још. Такво уточиште је као да у пустињи пијете слану воду. Гасите жеђ а све сте жеднији... Јутрос сам био после много година на јутарњој молитви у нашој лепој цркви у Косјерићу. Народ стоји, прекрсти се, неки метанишу, неки стоје. Разног је ту профила људи. Неко се познаје, неко само из виђења, неко никог ту не зна. Нема ту ни много народа. Како свештеник заврши молитву, на брзака се људи причестише, неки се вратише јер су закаснили, изгледа да је нестало причеста. Да ли је неко садејствовао у молитви и покајању или је причест сведен само на изузимање мрсне хране не знам али много недостаје беседништва, пастирства у нашим црквама. Одржи попе беседу, народу утехе треба, народу треба Христа као мелем за душу. Можда ћеш у нед...

  Од како сам изгубио посао 2015.г. Тражио сам га непрестано у складу са својим способностима. Свуда су врата затворена. Моја критичка реч коју пишем овде на Мислионику коштала ме је превише. Власти су од мене стварале лик који је црни ђаво. И томе не можеш да се одупреш али ни да станеш да се бориш. Свестан сам био свега да ако уђем у тај ринг нема више спуштања гарда нити бацања белог пешкира. Остаћеш до последњег атома снаге у борби... Никад нисам тражио нити ћу тражити милостињу. Такав сам човек. Можда је то и грех бити толико поносан, можда није ни сам више не знам. Покушавао сам да оснујем клуб борилачких вештина али џаба, сви покушају су пали у воду а данас тек за то не постоје ама баш никакви услови. Таман када је почела лепа продаја фотографија ето ти државе за вратом. Намети су ненормални па се то више заиста не исплати радити. И данас анализирам ситуацију смирене главе. Од губитка посла сам све покушао да покренем како бих имао свој неки посао и ни у чему нисам успео јер...

 Свађају се људи око политике па само што не дигну један на другог руку. Навалили са свих страна хвалисавци, тужибабе, ропци, убеђивачи. Сви имају неке планове да ће урадити и ово и оно само не знају како. Е мој народе посвађани, подељени... Када сте задњи пут данули душом? Кад оно беше онај живот када су нам викенди били дружења, када нам над главом не висише проблеми, дуговања и други притисци? Не сећамо се више оног нормалног живота. Када је све порушено рушиоци би да нам обећавају градње. Неће то урадити. Сви су се окомили на буџет. Ту је сигурица њиховог опстанка. Неће бити ни нових радних места нити ће вам се у понедељак након избора ишта променити. Све ће бити потпуно исто ако не и горе. Не гради се бољи живот у кампањама нити ће се тај насути асфалт исплатити било коме. Јер тим асфалтом нећете гацати у блату али ћете и даље ходати са потпуно истим проблемима где су мале плате, где су велики намети и дугови. Све ће вас то исто пратити док будете корачали предизборним асфалто...

  Пођем данас тешка корака, стегнутог срца да однесем матичару смртовницу мог Звонка. Идем ко да не идем, за мном трчкара бол и код моста стоји неки младић дели флајере странки. Зна он добро и ко сам и шта сам али покушава да ми ували то парче безвредног папира. Мени бре није до живота а ти ме дете смараш са политиком. Одбио сам га рекавши склањај та говна од мене. Кад си тако дрзак па да ти дрско и одбрусим. Одем до општине, све завршим и враћам се а он опет прилази  са флајером као да је жељан батина. Уместо да ћути, да искулира он покушава да ме провоцира на један тако геачки начин а све време глуми како је фин и културан. Тада сам пукао и рекао му немој да вам сад све ово разлупам. Еј, бре, малопре сам однео смртовницу, јуче сахранио човека а ти ме јебеш на улици. Па какав си ти то дрипац? Па ти представљаш '' Домаћине '', па ти си бре један мали неотесанко који само може бити представник бараба а не домаћинских вредности.  Тај активиста, можда га и знам али нисам п...

Миленце, цин цин, звонцек, брко, бркајло... Еј бре знаш ли ти пријатељу мој ко је био Звонко Давидивић? Не знаш? Па ево да ти кажем да сам живео са легендом чији су бркови употпуњавали његов врцав хумор али и ону доброћудност поштеног човека. Био је сјајан глумац, волео је музику, писао је песме, био је риболовац, травар, знао сијасет неких печурака, вазда читао неке књиге. Један од првих чувених Манусоваца, ди џеј који је форсирао Еди Гранта па макар се то публици и не допадало али то је после било заправо урбано. Већина ових старијих ће ти пријатељу мој млади причати о њему кроз разна сећања. Али ја желим да ти испричам причу о Звонку, мом бркајлу онако како сам живео са њим.    Био је то продуховљен човек које је упијао доброту и чинио  много добрих ствари за многе не очекујући да му то ико узврати. Није волео сукобе, свађе, препирке. Као да је био тужан када види те појаве међу људима. Тихо се молио богу, праштао је свакоме са осмехом на лицу. Све је Звонко претварао ...

Не може се градити здраво друштво кроз себичне политике. А баш то раде све групације окупљене око странки. Да ли сте свесни колико су заправо странке себичне и грамзиве? Сви би да донесу демократију и рај у друштво али само да се они за све питају и одлучују. То не иде тако драги моји читаоци.  Политика је сведена на оно где не би требала да буде. Ушла је у лекаре, просветаре, свештенике, пандуре, војнике, судије итд. То је наша омча око врата. Све ове наведене политика не би смела да пипне. Стубови друштва су наше институције које служе да буду наш темељ друштва. Ту не би смела политика никако да уђе али код нас је ушла и почела да се меша у све. Зато смо дошли до тога да је круна неких избора то што ће вам политичар на власти обећати асфалтни пут или насут сокак. Као да вам обећава струју и воду. Политичар на власти заправо вам обећава оно што би морао да уради одавно а ви то све плаћате па и његову плату коју добија сваког месеца. Он вас уцењује вашим парама, он је плаћено лице ...

 У јеку је кампања за изборе у општини Косјерић. Полако се захуктавају прљаве игре. Оно што примећујем је искључив напад на ГГ '' Чисти људи ''. Лично сам их први критиковао и указао на грешке које им се сада лупају о главу. Али са друге стране не можете ви који сте из странки да говорите да су они најгори, да су овакви или онакви. Ипак руку на срце то је најбоља понуда на овим изборима и најчистија од свих. И даље тврдим да су погрешили што су ушли у ову игру избора али сад шта је ту је. Не може нека клапа из СНС-а да ове људе назива прљавим док се они ваљају у блату срама, корупције и кардиналних грешки ево већ осам година. Прво треба да вас буде срамота што се уопште појављујете под неким именима поштења. Али ова СНС клапа је таква, бестидна и не мари ни за какав морал, свест и одговорност. Свима нам је добро позната СНС групација па нема потребе о њој више коментарисати. Али ево ту је друга клапа звана '' Домаћини '' који нас бестидно лажу и пуштају ...

 Појавио је чудесни мелем у Косјерићу. Помада за чист образ. Иде као алва. Ову помаду је лично послао из Шведске наш чувени Академик Стефановић. Поводом тога успели смо да поразговарамо са њим. Господине Академиче како је дошло до тога да направите ову помаду? - Поздрав за мој омиљени Мислионик. Па видиш дете, образ код наших политичара се лако изгуби. Неки имају и мали образ па не могу ни да виде да су га изгубили. Обзиром да је у јеку та кампања и да је опасна криза са образима, решио сам да помогнем мојим земљацима са овом помадом. Размишљао сам о женама. Оне мажу сто неких јада не би ли изгледале лепо и младо. Онда ми је синула идеја а зашто мучени политичари немају помаду за образе? И узмем ти ја књигу травара Јова са Романије. Турим је на астал и на њу турим лист да пишем јер астал ми нешто низак у овом хотелу. Не могу вам рећи ове тајне састојке али ћу вам објаснити дејство помаде. Помада за чист образ трља се сваки пут пред наступе политичара. Ако идете у кампању пред народ...

 Колико су ови избори у општини Косјерић трагични исто толико су комични. Овог пута комедија је на страни напредњака. Значи улепшали су ми јутро када видех жеље и поздраве од напредњачких слугерана који дају подршку Жарку Ђокићу. Поздрави је поздрави! Издржи Жарко! Прозор не сме пасти! Дакле глупост нема краја али ево погледајте о чему се ради на неколико узорака ове појаве зване '' Поздрави и жеље ''. А да је Жарко Ђокић кренуо стазама Вучића види се да има и свог Жељка Митровића који је искочио са Златиборске гондоле поново у јасле СНС-а. Е мој дечаче струнићеш се од силног ускакања - искакања. Обиће ти се то о главу да ниси свестан колико... Напредна странка у Косјерићу понаша се као да има седамдесет опозиционих станака против њих. Заправо има једну листу која је сигурно против али има и две коалиције које немају ништа против да поново граде заједничке интересе.  Али ови поздрави су ме толико насмејали да сам се сетио оне песмице '' Поздравите мога тату ...

Нормално је да симбол локалних избора у Косјерићу буде вештачко ђубриво. Имамо вештачке изборе, вештачке коалиције и вештачке поштењачине. Могло би се рећи да је цела кампања ових групација које учествују на изборима потпуно вештачка а њихова обећања народу је чисто ђубрење мозга... Кажу да деле народу вештачко ђубриво, подмићују га са ето вештачким говнима која су хранљива биљкама али колико видим и људима. Али ко је већа беда? Ова политичка ђубрива или сам народ? Ево народ поманито па се отима око глупости. То је толико низак морал да човек просто не верује у шта се Српски народ претворио. Сви се бре курчите неком историјом а садашњицу сте претворили у вештачко ђубре. Бедо бедна жељна џабе! Не зна се ко је беднији да ли ови који вас купују са овим будалаштинама или ви који трчите за тим будалаштинама.    Народ који је постао тако јефтин је народ који се уједно одрекао свега од историје, традиције и вере. Ово народ није народ славних јунака, духовних отаца, књижевника, песник...

Ко први каменолому његов каменолом за скупљање политичких поена. Да је ствар толико узвијонула видели смо данас опсаду листе број 3. Или Домаћина са Златибора каkо опседају каменолом испод Градине. Људи ајмо тамо заувар је који глас. Идемо да нешто дробимо кад не можемо камење, можемо обећања. И оде Веља са све Стаматом да завапе о судбини клетој, о трагедији ове наше мале општине. Јооој кукууу виче Стамат. Штааа раде овом народууу! А Веља удахну па поче. Јооој тужних ли људиии, давееее их са циментаре а сад оће одавдееее. А Стамат се надовезује. Кукууу како страда туризааам, па ђе ћу ја гондоооле овде да турииим. А Веља опет удахну дубоко па загромила. Еееее кад ја бих ономад на властииииии, е путеве градииих. Поослеееее овеее моје будаллле одоше са њима у коалицииијуууу, сад Вељооо вади нааас из говааанаааа... А Стамат ишмрца нос у марамицу па поче. Ееее а јааа провозааах Вучића у гондооолиии, сад морам да се пееерееем да се вееерем по овом камењааарууу. Па онда у дуету почеше да кук...

 Ако ПОКС - ДСС дођу на власт неким чудом, предлажем влади Србије да сав буџет намењен општини Косјерић држи у каси републике. Ова групација има проверене кадрове који су изузетно вешто радили трансакције буџетског новца у своје новчанике. Све поштењачине које су за време власти себе обезбеђивале намештајући једни другима послове. ДСС је као и Нова Србија био на власти два пута. Једном за време Коштунице када су имали и писмене људе а сада имају окрајке. Па су били и са напредњацима читав један мандат. Због тога Вучићу ако треба ми ћемо ти саградити биоскоп само нам спашавај буџет од ових. Заправо ова групација се и бори да допре до буџета. Има онај серијал '' Игре глади '' е ово је серија '' Игре за буџет ''. А кад ова групација помисли на буџет цури им вода из уста. Њам,њам, њам... То су бре влажни снови располагати са ортацима буџетом новца. Ех каквих све ту има варијанти... По мени највећа трагедија ових локалних избора у општини Косјерић су две коал...

Немаш ти народ стари мој. Нема ко да иде за тобом освајајући слободу. Како ћеш да скинеш јарам са народом који се свико на подаништво? Нема ту леба матори. Отишли смо у курац.... Имамо народ који једе, пије и сере поред плотова славних дана. Она сува тараба му служи за потпалу не придавајући пажњу које су руке то тесале. Еј, тесао неки солунац бранећи будућност оних који су после палили историју играјући козарачко коло. Немаш ти народ стари мој. Ово нека рђа поплавила села и градове.  Немаш ти онај род који ти каже искрено '' помоз бог '', сад и ако ти то кажу у себи ти јебу мајку и племе. А да их питаш зашто ни сами ти не би могли да објасне. Један духовни отац давно је у својој беседи рекао да они који мрзе доброг човека не мрзе га лично већ оно што носи у себи. Они који мрзе носе у себи зло које кидише на оне који носе добро. И то ти је то мој стари. Сви с ките вером а вере нигде нема. Такав је данас наш народ... Погинућеш стари мој од ране са леђа. Неће те непријате...

 Давних година негде пре деценију и нешто Новој Србији сам радио графичке припреме за штампу флајера и плаката. Био сам и један од људи у одбору странке. Поредећи оно време и садашње ја не могу да препознам Нову Србију на шта личи. Но, то није тема ове приче... Као што је излизана прича коалиција ПОКС - ДСС ништа боље се не котира и ова окупљена око Милана Стаматовића. Хајде сад да сагледамо мирне главе о чему се заправо ради у вези ове коалиције која се повампирила на политичку сцену. Тих давних година на састанку сам им рекао: '' Људи, ви само причате о путевима, нисмо ми путарска странка ''. Тада ми је један лик рекао '' А шта смо друго ''... Тада сам покушао да им објасним да странка мора проширити правце у другим областима јер неће имати будућности. Већина њих је цркла од смеха мом излагању...  Јуче видим да ова групација избацује свој програм или план шта ће да ураде ако победе... Ово су на сличан начин  писали и пре десет година а можда и коју год...

 Прочитао сам један текст уваженог Милана Живковића који је писао о бојкоту. Његова прича почиње овако:  ”Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи”.  ''Драги моји, ако мислите да ћете бојкотом спречити куповину гласова за коју садницу шљива, обећани кредит, хиљаду-две за госпођу и господина, коју стотину метара асвалта уместо црвеног тепиха за надолазеће министре (а можда и председника лично), да ћете скрштених руку спречити да на власт поново дођу неспособни и некомпетентни које ови одозго пробуде из зимског сна само пред изборе (што је увреда и лицемерство за свачији здрав разум), да ћете се са спуштеним гардом одбранити од њихових физичких насртаја, онда сте ви потпуно на погрешном путу.'' Видиш драги Миланче. Бојкот није измислио Ђилас. Бојкот се родио после оне наше славне револуције коју наши политичари нису знали да спроведу и ако смо за њу пролили крв и зној. Бојкот грађана је почео од тада сам по себи да расте. Народ је скрстио руке и измак...

 Чувени тунел код Букова никад није успео. А хтели су, није да нису. СНС је имао кашике, ДСС будаке, Нова Србија крампове. Коалиција која је хтела да има тунел јер не иде да се ради испод жита оће да свене, па ко веле ајмо ми да прокопамо тунел љубави. Тај тунел да је успео стварале би се коалиције испод земље а не испод жита ко ове данас. Тунел љубави имао би возић, по зидовима сијала би срца и поруке песника. Десанка не би могла да прође јер каже '' Не немој ми прићи '' а то никако није добро за власт. Тај тунел љубави склапао би коалиције а да нико не види. То је нека врста политичког швалерисања.  ДСС је однео своје будаке и расподелио их Стаматовићу али је и дао ПОКС предузећу. Нова Србија је своје крампове ујединила са Стаматовићевим будацима па је ту створено неко мање предузеће за рад испод жита јер нема тунела да би радили под земљом. СНС као моћно предузеће за подземне радове има и од Вулина своје пајсере, ту су и Социјалисти као држачи медревина. Расимови су ...

Сетих се старих снимака кампање коалиције СНС-ДСС-Нова Србија. Иза Милијана Стојанића екс председника општине Косјерић стајали су будући одборници ове коалиције. Сада су то људи који вам говоре о бољој будућности, о бесмислу бојкота а чинили су једну накарадну власт. Ти људи иза леђа Милијана Стојанића данас чине опозицију у Косјерићу. Има ли бојкот смисла? ВИШЕ НЕГО ИКАДА!!!

Slanjem SMS poruke: Upišimo 856 i pošaljimo SMS na 3030 Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human856 i pošaljimo SMS na 455 Uplatom na dinarski račun: 160-6000000732556-13 Uplatom na devizni račun: 160600000073289369 IBAN: RS35160600000073289369 SWIFT/BIC: DBDBRSBG Uplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal Skeniranjem IPS QR kod-a na vašoj E-banking aplikaciji: IPS QR kod

 у Сечој Реци Златиборци држали кампању. Довели и Стаматовића. Веле да нема сврхе бојкотовати изборе. Хајде сад да видимо каква је сврха гласати ту коалицију Нове Србије и Здраве Србије... Нова Србија више није Нова Србија већ остатак странке која се распала јер је била у коалицији са СНС читав један мандат. Били су саучесници наше пропасти. Сада су измилели из рупа и говоре нам да њих гласамо јер ће они да нам помогну. Да ли уопште има смисла трошити своје време на такву групацију људи? Са друге стране имамо Здраву Србију која је под покровитељством Милана Стаматовића из Чајетине. Где је Веља Илић? Нема га нити се помиње.  Има ли разлога гласати бивше коалиционе партнере напредњака? Нема наравно и било би јако глупо такве гласати. Потурају Стаматовића јер је он наводно успешан председник општине Чајетина под којом припада и Златибор. И сада ми треба да потрчимо за човеком који је толике бљувотине говорио Вучићу и био један од главних људи за бојкот, да би изашао на изборе ка...

 Данас је Ана Брнабић посетила општину Косјерић. Пред зградом општине стајали су активисти ГГ '' Чисти људи '' држећи један транспарент на ком је писало '' Ко је одговоран за поплаву ''. Па се сетих песме Аце Илића у рефрену ''Ана ми је рекла да све ће проћи, да време лечи ране''. А пошто време лети брзо мислим да је све излечено. А чујем да су за то чак и неки поплављени заборавили па су стали на страну СНС-а.  Мени је ипак било интересантно да су неки носили маске држећи транспарент а колико јуче правише петицију да се оне укину у школи, да су штетне и ко их носи ти су брњичари. Ипак је Ана у праву да ће све проћи, да време лечи ране. А време лети па се тек по неко нечег сети... Ана је дошла и прошла да је заправо нико није ни видео кад је ушла. Али су зато радници државних установа изашли да јој аплаудирају. А у време пандемије када једне затвараш другима све отвараш. Па ми није јасно ако рецимо изађу особе које раде са децом у масу љу...

 Обриси мојих сећања досежу у последње дане среће. Били смо расположени, јаки, маштовити људи. Наши разговори били су препуни здравих погледа. А онда нам је живот почео да комада друштво. Нестао је мој пријатељ Мирза и чини ми се да од тог дана креће епоха безличног времена. Не сећам се када сам задњи пут седео и причао а да је то било квалитетно проведено време. Моја седења са Мирзом била су препуна врцавог хумора, прича о свим темама живота. Њега више нема, остала су сећања. Данас сам био у његовој кући. Причао са његовом Дацом. Уз кафу за неких пола сата премотали смо наше губитке и констатовали да је живот једноставно стао. Моја вољена сестра изгубила је битку живота, нестала је заувек. Та празнина зјапи као аветиња и усисава ме тугом. Кућа више није она кућа нити сам ја више онај Иван. Окрпљен са свежим ранама покушавам да се вратим у живот којег заправо нема одавно... Суочио сам се са самим собом. Погледао сам у лице смрти, видео таму пакла и депресивне руке што ме вуку ка дн...

Политичка ситуација у општини Косјерић је идентична пропалој индустрији ове општине. Једноставно су појели сами себе. Ово што сад видимо од странки које учествују на изборима су заправо оглодане кости. Не могу а да се не сетим какав је некада био ДСС у Косјерићу. Имали су кадрове, имали су неку визију и смисао. Оног дана ступивши у коалицију са СНС починили су политичко самоубиство. Исто се може рећи и за Нову Србију. У међувремену појавио се ПОКС и Здрава Србија Стаматовића. Обе те странке су направљене од политичких остататака. Дај шта даш само да смо у игри и то је заправо једина истина о њима... Ови који су се удомили под скуте СНС-а најбоље пролазе. Крију се иза напредњачке машинерије јер без њих на изборима нико их не би ни приметио. СПС је трагична прича некадашње силе која је спала на дворење бившим радикалима. А радикали спали су да им СНС обезбеди потписе и да изађу срамотно са 10 људи на листи.  Сећам се радикала када су били јаки у време Светомира Ђукића Келија. Да се н...