Где год нађеш згодно место ти ђубре посади...
Природа је све оно што нас окружује, сећам се учитељице Јулке Пашић да нам је то говорила. Сећам се како је некад била обавеза да школе организују велико чишћење града. Сви кренемо у кецељама плавим и купимо ђубре. Касније нам и није баш падало на памет да тако лако бацимо папирић од слаткиша и сл. Стицале се радне навике и општа култура понашања. [caption id="attachment_838" align="aligncenter" width="500"] Уметнички ноћни рад мајстора глупости[/caption] Још увек имам тај усађен осећај да не бацам за собом ништа. Чиним то годинама са младим људима да им покажем како се понаша у природи, како функционише живот у њој. Ипак тежак је то посао јер ретко ко више обраћа пажњу на природу. Понашамо се као да је планета земља суседно двориште... Синоћ чујем како деца арле, вичу, псују на месту где обично одржавам тренинге. То је заиста прелепо место где чувају стражу четири велика грма где се ми испод њеихових крошњи окупљамо и вежбамо. Јутрос имамо шта да видимо,...