Мислионик

Јесмо ли или нисмо за спалионицу у фабрици Титан? Ако нисмо зашто се о томе ћути као да је забрањена тема?Ако јесмо зашто се онда и о томе ћути? Зашто ћути  позиција и опозиција? Спроводи се тиха кампања онако позадински неприметно.  Сви беже од теме, а они који мало чачну бивају презрени и од једне и од друге стране. Приликом склапања коалиције ''Уједињени'' сви су пристали на црвене линије испод који се неће ићи а то је и спалионица отпада у фабрици Титан. Можемо ли веровати том обећању које је дато грађанима општине Косјерић?  Није тајна да одређена група људи од самог почетка лобира за спалионицу и они су у редовима опозиције. Позиција мудро ћути и прави се мртва око ове теме. Неке се игре играју и добро смо упознати ко су играчи, али чекамо њихова коначна иступања. Тема јесте шкакљива из разлога што је огроман број радника у фабрици Титан настројена против власти. Дакле, они не могу да иступају против бунара из ког воду пију што је тужно. То показује да смо сви зап...

 Недеља, рано јутро, корак по корак хитам ка цркви на литургију. Уочавам трагове крви на тротоару, пуно стакла. У срцу осетих неку тугу јер десило се нешто ружно ноћас. Младићи су се потукли, неко је неком пустио крв, нанео повреду. Зла крв је међу нама, неправда се гомила и поштен свет више не може да филтрира толику негативност која насрће на њега. Локална власт грца у сујети и гордости, опседнута је шта ће ко рећи, опседнута је злурадошћу и осилила се злобом. А звона на цркви позивају народ на покајање, на љубав и кротост... Сваки дан чујеш ружне догађаје. Трзавице тињају у свима нама, кипи са свих страна. Лоше се живи, цене у продавницама су нехумане и обесмисле ти све што радиш месец дана. Бориш се да преживиш а наспрам тебе, локални дрипци желе да те поробе, да погнуте главе ходаш улицама кад они пролазе.  Неки се склањају, беже од тих сусрета јер не знају коме ће од локалних кабадахија да падне на памет нека глупост. Неки не могу да се сакрију, да их избегну. Неки су вр...

  Знам га толико дуго да ми је временом постао брат. Знам да нема у себи злобу већ безазленост. Знам и да сам синоћ слушајући га, у себи осетио ону кнедлу неправде која задеси недужене од стране неправедних... Ради се о мом пријатељу Димитрију Османовићу познатијем као Димче. Човек сервисира рачунаре и сналази се да има средства за живот, мајка прима малу пензију, њих двоје живе скромно али поштено и свако иоле нормалан у овом друштву такве људе ће увек ценити.  Јуче је дошао у дисконт на позив људи који га ту држе да би им погледао рачунар. Дисконт се налази на стоваришту оца председника наше општине Косјерић. Димче након обављеног посла са рачунаром, креће кући својим бициклом али дешава се непријатна ситуација. Капију затвара наш председник општине Косјерић и не дозвољава му да изађе. Затечен, а опет мислећи да се овај шали говори му: '' Дај немој ме зезати, уморан сам идем са посла''. Председник видно чудан у свом понашању каже да је неће отворити. У исто време он с...