Мислионик

„Пустите децу да долазе к мени, и не браните им; јер је таквих Царство Божије. Заиста вам кажем: ко не прими Царства Божијега као дете, неће ући у њега.“ (Јеванђеље по Марку 10:14–15) Узалуд имиџ озбиљног човека, узалуд је титула успешног каријеристе, узалуд је сав раскош и сјај када их засени један мали дечји осмех и поглед. Све тад посиви и покаже своје право лице лицемерја, јер га потпуно разобличи безазлено срце детета. „Ко не прими Царства Божијега као дете, неће ући у њега.“ Господ није интелектуална својина да би учени теолози својим умовањима спречавали једноставност безазленог срца да воли Бога. Људска умовања су препуна форме, ритуала и обичаја. Безазлено срце једноставно воли Бога, чини дела љубави без и мало злобе. Такво срце, и ако се наљути, то траје кратко, а онда још више воли. Зато пазите, ви који сте код врата олтара, да не будете они који бране деци Његовој да му приступају само зато што сте робови форме... Спасење се одвија тако да закорачиш у живот маленим ножицама...

Свети Сава данас је у Србији немилосрдно злоупотребљаван а његов живот и посвећеност Богу претворени су у моћно оруђе политиканства. Свети Сава је био онај који се предао Христу и својим животом у Богу донео је српском народу спасење кроз веру милосрђа и љубави.   Бекство од моћи, а не јуриш на њу. Док се данашње политиканство грчевито бори за фотеље и утицај користећи Савино име, он је био једини владарски син који је престо заменио за молитву. Он није градио државу да би она служила њему, већ да би кроз њу народ лакше дошао до Бога. Његов ауторитет није потицао из силе, већ из његовог добровољног сиромаштва.  У време када се национализам користи за дељење народа на „патриоте” и „издајнике”, морамо се сетити Студенице. Сава тамо није држао ватрене говоре о нацији, већ је над моштима оца помирио завађену браћу. Његово хришћанство је било практично – тамо где је била мржња, он је унео мир. То је сушта супротност модерном национализму који често живи од конфликта.   Аутоке...

ГЛАС У ТАМИ Аутор: Иван Стефановић   Тамна је ноћ, ни звезде, ни свитка, ништа се не види, ништа се не чује. Само зов из покајног срца и име Господње што са усана одјекује: „Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме... Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме... Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме...“ Вртлог безнађа душу ми ломи, тамна сенка лукавог говори: „Бог те напустио, од Бога си пао!“ Вреба ме и гони да бих у тами остао. „Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме... Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме... Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме...“ Ал‘ душа ћути, трпљењем се брани, не слуша лаж што је трује. Утеха именом Божјим је храни и зна да је Господ чује. „Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме... Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме... Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме...“ И када мислиш да је свему крај и да те тама у трену прождире, појави се светлост у бескрај, тада те Христос подиже! Слава Ти, Господе! Слав...

Шта ће мени уређена држава, шта ће ми то зло? Мени је лепо у моја четири зида, а имам и прозор у свет мог Александра Вучића. Он ми диже пензију, ја редовно купујем најјефтинији паризер јер у мени теку тековине народне револуције – мада се више и не сећам шта то беше, ал' добро звучи кад кажу на вестима. Шта ће ми чист, опремљен и модеран дом здравља? Који ће ми красни ти уљудни, љубазни лекари и медицинске сестре? Само те мазе, па пипкају, па мере притисак по сат времена. Шта ће ми хитна помоћ са екипом, довољан је возач да ме пребаци, него су ови издајници размажени, па само траже неки комфор. Ја сам врло задовољан тип, уважен пензионерски лик. Путујем од митинга до митинга, видим Србију из аутобуса, боље него на разгледници. Не треба мени ни асфалт до куће – ја сам као дјете прескакао стене и газио потоке да бих стигао до школе. Голим рукама смо градили ову земљу коју су уништили ови данашњи студенти. Жути лопови уништили све што је наш лепи Александар изградио! Или то бе...

Пред нама је Васкршњи пост. Брзо ће доћи, а још брже ће проћи утисци наших световних лутања којима смо испунили време око Божића. Испалили смо ватромете, испразнили петарде, наточили свету воду у балоне и прославили крсне славе уз обиље хране и пића. Ипак, био пост или не, духовна борба не престаје. Наше трагање за Господом траје до последњег даха. Није ли свако јутро изнова Рођење Христово? Свака молитва захвалности за нови дан је нова прилика за творење воље Божије, нова нада у спасење и дела љубави. Побожна јутра су божићна јер се у нама рађа спасење. Христос се роди, душо моја! Нема лепшег јутра од те мисли — да се Бог оваплотио ради тебе. Жива проповед кроз дела А када дан одмакне, почиње проповед кроз дела. Проповедање Христа није само реч, већ милосрђе, саосећање, утеха и раме за плакање. У том дану наиђу и голготе: проблеми, болести, оскудица и разне трзавице. Како се ноћ приближава, стиже и распеће наших грехова; тренутак када станемо пред Бога у искреном покајању и признамо...

Минуси притисли ноћи и јутра. Под ведрином ноћног неба назиру се димњаци што бљују завесе. Напољу – мирис „еколошке свести” и ваздух „модерне технологије” по којем смо у држави познати. Продавница празна, а цене високе; погледи дуги, траже најмање цифре. Разочарани пензионер никако да окуси то повећање – скупоћа га престигне пре него што стигне до касе. Народ увукао браде у дебеле јакне, под ногама шкрипуца лед. Будућност се из даљине смеје онима који обећавају њен светли долазак. У пећини живи Баба Рога, а поданици њени – све мој до мога. Сивило чаршије и мисли пролазника утапају се у свакодневицу ћутње. Издајници и патриоте редовно се секу погледима. Куповна немоћ наспрам моћи купаца. Поједене су конзерве изборних поклона, уље се давно препржило, а кафе испиле. Ех, да нам је избора сваког месеца, живели бисмо ко бубрег у лоју! Кораке сам престао да трошим по чаршији, осим кад морам да поплаћам рачуне. И они се праве важни, дигли нос за још који проценат. Политика се свела на „њихове”...

  Главна заблуда је да је "црвено слово" дан када се не сме радити ништа . Заправо, то је дан који је посвећен Богу. У нашем народу очигледно превладава празноверје које вуче корене још од паганских времена. 21. век навелико протиче, наш народ се плаши да на црвено слово упали веш машину. Страх од малера или баксузлука је равно светогрђу и немам никакве везе за православном вером.   Ако укључим веш машину, десиће се несрећа. Празник служи да оставимо свакодневне бриге по страни како бисмо отишли у цркву на Свету Литургију. Ако неко не оде у цркву, а цео дан проведе трачарећи или гледајући ТВ само да не би "радио", он није испоштовао празник ништа више од онога ко је укључио машину. Зар заиста мислите да Бог гледа ко пали веш машину на празник? Хајде да погледамо истину у лице! Док седите код куће поносни што нисте укључили усисивач, веш машину ви користите струју коју неко у електрани производи у том тренутку, гледате телевизију на којој неко ради, или идете у пекар...

 Спасење кроз Христа данас је изложено бројним искушењима, бројним смутњама и различитим тумачењима. Имамо оне који заговарају достојно причешће и припреме.  То заговарање није добро јер се верник одвраћа од спасоносног лека причешћа. Али да почнемо са Светим Касијаном:   „Ми не смемо да избегавамо Свето Причешће зато што сматрамо да смо грешни. Ми морамо приступати њему још чешће ради лечења душе и очишћења духа, али са таквом понизношћу и вером да себе сматрамо недостојним... Ми бисмо желели чак више лека за наше ране. Иначе је немогуће примити Свето Причешће ни једанпут годишње, као што неки чине... сматрајући да освећење небеским Тајнама припада само Светима. Боље је мислити да нас Света Тајна, кроз благодат коју нам даје, чисти и освећује. Такви људи показују више гордости него понизности, јер када примају Свету Тајну, сматрају себе тада достојним ње. Много је боље да сваке недеље примамо лек за своје болести са понизношћу срца, него да ослепљени гордошћу мисли...

  Деведесете године, млад и бунтован, спреман да се бори против режима. Наиван, неискусан и отвореног срца, вођен праведношћу био сам лака мета превртљиваца. У борби против неправде тек касније капираш да си био манипулисан, али борећи се у илузији праведности, тек касније схваташ колико те је све коштало. Не, нисам намерио да пишем о странкама, само ћу направити осврт која је цена борбе за истину. Деведесетих сам био гоњен од режима Слободана Милошевића и локалних моћника тог времена. Крио се у селу Скакавци јер ме је гонила полиција. Знао сам и наредбу моћника: '' Водите га да се никад више не врати ''. То ми је касније рекао човек из војне безбедности. У то време за мене су се молили скоро сви манастири Овчарско - кабларски. Њихове молитве су ме штитиле од зла, али људи са којима сам се борио нису. Само је пар њих било уз мене, остали су се правили да ме не познају. Та фаза мог активизма, ватрених говора пред људима одузела ми је посао, али био сам млад и није ме то ...

 Света Литургија недељом има за све нас осећај припадности, посебности да се саберемо под Божјом благодаћу. Сви смо различити, сви носимо своје приче, муке, туге, наде и страхове. Али када зазвоне прва звона, све престаје, све се удаљава јер се ум и душа посвете молитви. Верник је онај који дође са надом у храм Господњи, али некада људи имају своје тескобе, проблеме и очаје и ми као верни народ који се сабрао на Литургији често након ње, одемо кућама да нисмо ником били ни раме за плакање, ни савет за недоумице, ни помоћ за невољу, ни решење за проблеме. То су већ знаци да нисмо у духовној заједници и да не чинимо дела љубави а то већ није добро... Бог ће увек помоћи али исто тако гледа и нас какви смо као људи, као верници, каква су нам дела. Ако гледамо само себе и своје интересе то је већ зона лицемерја и фарисејства. Ако правимо своје кружоке након литургије са којима ћемо попити кафу у црквеној сали или ћемо просто сести у своје аутомобиле и свратити у кафић не хајући да они к...

 Мир Божји, Христос се роди! Драга браћо и сестре по Христу, данас је дан када нам се родио онај који је сишао са небеса и оваплотио се Духом Светим и Маријом дјевом и постао човек. Сишао је са небеса Син Божји да нас све спасе и откупи крвљу својом. Поживео је са нама као кротак, као савршен, као онај који ће невин, чист и безгрешан бити распет и својом чистотом пострадаће ради свих нас. Када кажемо Мир Божји, у нама треба да буде онај мир који се ослања на Бога, онај мир који се не противи ако нам нешто не иде по нашем. Тај мир је кротак, суздржан, испуњен је умилном љубављу. Када такво срце каже неком: '' Мир Божји, Христос се роди'', из њега излиће се благодат која смирује и друга срца.  Мир Божји стиче се кроз молитву, кроз покајничко сагледавање сопствености, кроз трагање Бога, кроз дела и кроз љубав. Не може се стећи преко ноћи, не може се добити ни седмодневним постом, па ни постом од четрдесет дана. Мир се добија када почнемо живети хришћански ревносно. На том ...

 Б ожић је један од најлепших празника, препун топлине и љубави јер слави рођење Сина Божјег Исуса Христа. Зашто је Божић испуњен љубављу? Па родио се онај који ће за све нас себе жртвовати и пострадати јер све је то чинио из савршене љубави.  А Срби обожавају култ дрвета уз трубаче, петарде, врућу ракију, смехотрес. Ево код нас креће  од мотел Извора до Цркве процесија која више личи на параду . То је литија читава посвећена једном дрвету које нерод прати пропуштајући вечерњу службу која је далеко важнија од дрвета. А онда финале! Жртвовање дрвета у ватру! А онда врх догађаја, ватромет! Да се пребацим са мог сарказма на озбиљније расуђивање. Па да почнемо... БАДЊИ ДАН - БАДЊЕ ВЕЧЕ  Шта пише у црквеном календару којег скоро сви имају? Прва Божја заповест каже: '' Ја сам Господ Бог твој, немој имати других богова осим Мене .'' А сада да видимо шта је Бадњак:    Култ предака и Бадњак: Храст (свето дрво бога Перуна) се у паганству сматрао местом где бора...