Мислионик

Више се и не сећам шта је разлог да се заинтересујем као дете за фотографију. Али памтим да је у књижари Инексовој у излогу лешкарио руски фотоапарат данас већ легендарни Смена 8. У првом разреду основне сам га добио од мојих. У то време тек су се појавили филмови са заштитном капсулом. Ја сам користио оне које мораш наместити у мраку ( на слепо) и исте те извадити и однети у фоторадњу на развијање. У то време фотоапарати нису имали аутофокус, сам си морао да изоштриш слику али Смена 8 није имала ни ону жуту мрљу која ти помаже да изоштриш кадар. Биле су то просте процене у метрима. Да сте ме видели само тада. Оставим Смену 8 па од ње корачам и мерим корацима. Сијасет фотки нису биле успешне али временом стекнеш осећај. Моја прва фотографија је бели коњи. Била нека свадба у комшилуку и ја као клинац окинем. Слика је испала перфектно ( почетничка срећа). Касније мој покојни ујак Владимир Петровић један од чивија у полицији оног времена у Србији, донео ми на поклон Зорки 4, апарат већ мо...

Већ сам вам представљао овај оперативни систем, али пошто је изашла нова верзија ред би био да вам је и представим... Изглед је на симпатичан начин промењен и модеран. Први утисак је привлачан и мени се јако допао. Сама инсталација је протекла без икаквих проблема. Систем је оспособио хардвер и лаптоп је после инсталације био у функцији. Морам да вам предочим и то да је Зорин 12 без икаквих проблема покренуо мој латоп Acer ES1-531-Pork. Зашто вам то напомињем? Овај лаптоп сам скоро набавио за намену интернета, писања и сл. Али сам имао доста проблема са инсталацијом Линукс Убунтуа па и сам Линукс Минт 18 задавао је извесне проблеме. За разлику од њих, Зорин се инсталирао што би рекао наш народ ко ладна вода. Дакле сви ви који имате сличан модел лаптопа као ја имате решење које се зове Зорин 12 ;) Систем ради брзо на Intel Quad Core processor N3710. 4 гигабајта рам меморије са Интеловом ха де графичком. Заиста немам замерки како хардвер ради на овом Линуксу. Оно што ме увек импресионира...

Звук гитаре и песма... Те вечери само запловили у чаробном чамцу кроз прошло време. Славили смо рођендан мом пријатељу Димчету. Не могу а да не задрхтим наспрам толиких лепих успомена у тој соби где смо као клињари вежбали прве акорде а знајући да нас деле врата од гитарске легенде Бакија. Можда је Димчету било лакше али ја сам имао страшне треме. И после толико година ето ме ту са гитаром. Време нам је украло Бакија али није и сећање. Његови плодови су видни. Ту је био и Кики који је од њега учио прве кораке и чуо легендарне савете искусне величине вештих прстију. Дуго нисам видео свој родни крај, пролеће је сада мене обузе сета... Други Начин на наш начин пробијао се кроз зидове топивши минус десет напољу. '' Сада си заљубљен у електричну гитару, али одрастајући све ћеш више волети дрво и своју акустару'' рекао ми је једном Баки. Ухватио сам себе како је био невероватно у праву. Акустика је нешто интимно и вешто са оним призвуком блуза којег импровизујеш у свакој пес...

Да има лепих вести има али на жалост у последње време су ретке. Али ипак злата вредне вести треба пренети на сва звона. Удружење Косјераца у Београду у својим просторијама на Врачару, донирало је 3. децембра 2016. плафонски пројектор ОШ “Мито Игумановић” из Косјерића. Уз помоћ новог плафонског пројектора деца која ће похађати наставу у новој, адаптираној школи, моћи ће на лакши и бржи начин да дођу до информација путем презентација, едукују се и лакше прате наставу. Способни људи увек нађу конкретно решење за сваки проблем. Доста наших суграђана ван општине живи и може да помогне али њих треба и лепо питати за помоћ. Основна школа у Косјерићу била је паметна и затражила је помоћ коју је несебично и добила. Сарадњом све се може постићи. „Циљ Удружења Косјераца у Београду је да кроз комуникацију са својим завичајцима иницира и спроведе различите акције како би се задовољиле одређене потребе локалне заједнице. Удружење се на системски начин бави решавањем проблема и мени је веома драго шт...