Мислионик

 Не памтим више нека лица јер их време упорно брише. Заборавио сам многе људе ходајући кроз ове године. Слабо упознајем нова лица јер све мање срећем људе а и оно што видим у пролазу само је имитација човека... Данас мораш бити опрезан када неком пружиш руку јер то је сада опасније него да извадиш пиштољ. Лакша је претња од метка него од могућег преношења вируса ковид. Падоше ми на памет Десанкини стихови '' Не, немој ми прићи! Хоћу издалека да волим и желим ока твоја два ''. Човече божији кад је она себе написала ову превентивну песму.  Док шетам празним улицама повремено наиђе пар уплашених очију, неки свој страх крију наочарима за сунце. Као кад она студена зима увлачи се у кости ма колико дебелу јакну имао, тако и страх од короне увлачи се у најмање вијуге мозга. Никад више није плашен народ Баба Рогом из пећине. Некада су нас плашили као децу поштарем јер ако не будемо мирни чика поштар ће да нас стрпа у торбу и однесе далеко. Можда су због тога измислили електронс...

 Нема дана а да се човек не пита шта се дешава са народом у Србији? Некако смо прегрмели изборно лудило у Црној Гори. Сада Србију тресе исто то стање око избора у Америци. Грме Срби за Трампа као да им је род рођени као да је Вучићев рођени брат. Чули Срби да ће Путин и Трамп похапсити ову глобалистичку стоку што '' кољу '' децу и праве од њих препарате за младост. Да не причамо о томе да папа носи ципеле од дечје коже. Па свим силама бране Трампа и навијају за њега. Језиво зар не? Морбидно до имбецилности... Какав је то народ који живи у Србији? То је народ који је од пре неку годину открио Фејсбук па су се млађе генерације брзо преселиле на Инстаграм бежећи од својих родитеља, баба, тетки који их бламирају разним статусима, фоткама и обавезним шеровањем оног чудесног непостојећег '' Римског '' закона о приватности фотографија и сл. Једно време су били подношљиви са рецептима па и мученим Мешом Селимовићем и Ивом Андрићем ( проклети copy - paste ). Сада...

 Седим на врху једног брда док са неба чујем Шкорпионсе како певају из звезданог неба '' Пошаљи ми анђела ''. Гудачи уз ветар парају тишину док дамари ударају као акустични бас.  Мудри људи рекоше: Само овим путем иди ка извору светлости... Ветар ће ти у лице дувати док године буду летеле. Слушај овај глас из дубине то те твоје срце зове. Затвори очи и наћи ћеш излаз из тмине. ( Scorpions - Send Me An Angel) Те вечери далеко од света, далеко од људи, далеко од свега седео сам наспрам месеца и светла далеке вароши која се назирала иза високе траве. Био сам сам физички док сам се са мислима борио против огромних питања, недоумица, страхова и храбрости. И зашто баш те вечери космос зуји у мојој глави песмом Шкорпионса? Зашто сам у том тренутку ја као мали трун на ветру постао значајан за велики свемир да би ми посветио пажњу? Можда ми је сипао прах мудрости са небеса или ме је подсетио да је све пролазно на Земљи и да сам ту само гост који је допутовао да пренесе поруку чо...