Последња прича ове године...
Година 2022. Мени је била тужна, сурова и препуна разочарења. Није се ова година претргла да усрећи људе, напротив, потрудила се да буде злокобна, грамзива и зла. Криминал је запосео све поре друштва. Моралне вредности су на измаку снаге. Лаж се одомаћила као нешто модерно и нужно. Зло је запосело свако срце или се труди свим силама да га освоји. Вера се претворила у политичко оруђе моћних сила. Патриотизам је постао стециште издајника сопствене државе. Национални понос замењен је другом државом. Косово и даље не дамо. Тукли смо се око ситног шећера и отимали по рафовима. Слушали председника Србије како кука, прети, плаче, уздише и вазда прича о тим неким имагинарним непријатељима који ће да роваре Србијом а он им не да. Слушали смо по ко зна који пут режимске медије о планирању атентата на председника. Како ствари стоје нико то стварно не планира али се у редакцијама увек режира убиство председника или како се то некад причало кобајаги... Рат у Украјини после ко...