Мислионик

Из дана у дан живот у Србији постаје све бесмисленији. Затворена су ти врата могућности, идеје које имаш пропадају, креативно постајеш све слабији јер немаш где да се оствариш... Не могу да препознам варош у којој живим цео живот. Још ова магла појачава депресивно стање у човеку па ти је још веће безнађе у ком се налазиш. Људи су се у великој мери повукли у себе, дружења су све ређа а размене здравих тема су просто нестале. Дошли смо до тога да се и саучешћа изјављују формално без и мало осећања.  Продавнице су можда једини облик живота где се људи сусрећу. Кафане су постале мртве и одавно су изгубиле онај мерак где човек дође да се опусти, исприча и растерети од свакодневнице. Беспарица је људе ограничила у путовањима, одморима, хобијима и друштвеном животу. Културни живот више и не постоји. Свакодневница нам је сведена на таворење. Сви смо на леру и нигде не стижемо ништа а време лети као никад до сада.  Злокобна магла суочи нас са суровом стварношћу. Црквена звона све мање ...

 Интересантни су ти данашњи кружоци владајуће гарнитуре. Успоставили су кримогени систем којег успешно бране од правде. Успостављен је наопаки систем који је против свих логика човечанства. Ево како би то било у сатиричном осврту... Негован је опљачкао банку са ортацима, ухапшени су банкари и чувар. Негован је тужио чувара што му је сметао у поштеној намери да се обогати. Чувар је добио 6 месеци кућног притвора јер је покушао да силом спречи пљачку банке. Банкари су добили казну да плате одштету јер нису три сата хтели да одају шифру сефа. Таблоиди су осванули сутрадан са масним насловима:  Правда за Негована! Негован чист као суза. Банкари и чувар издајници државе били у тајном договору са поштењем да спрече пљачку. Куда иде Србија ако свака шуша жели да спречи пљачку?  Прекосутра таблоиди писали су како је чувар члан секте, наркоман и педофил. Истражни органи пронашли су му у кући ПЕЗ бомбоне и прогласили чистим доказом да је крив. Наредних десет дана пронађено је још п...

 Сећате ли се оне лепе серије '' Гризли Адамс ''? У њој се појављивао онај трапер што је водао магарца и звао га неким бројем јер сваки нови имао је нови број. Исто тако и поједине странке имају магарца којем је суђено да буде број шест. Е тај број шест ринта за њих али су му утувили у мали мозак да је од некаквог значаја. И уобразио магарац да је нешто значајан па њаче ли њаче за странку... Њаче магарац о свему и свачему али некако му приче не пролазе јер је заборавио да је магарац и ништа више. Почео магарац да њаче свима како су овакви и онакви. Нервира се магарац што га нико озбиљно не схвата па је почео да прича сам себи у огледало. Гледа магарац свој одраз и види неког другог. Ти си обичан магарац и шта ме који курац гледаш? Грди магарац свој одраз. Када је хтео да попије воде из потока угледа одраз свој па се трже. Па се зграну што га овај магарац прати и што му се тако инати. Магарац и даље њаче али његове речи ником ништа не значе. Сваким даном све је већи мага...

 Чим видим заставу ПОКС-а ( Покрет обнове краљевине Србије ) ја чујем са неког виртуелног разгласа  '' Маршала Тита јуначкога сина ''... Како се појавио овај покрет почели су да смрдуцкају. Чак су неки покушали да ме контактирају јер знају да сам монархиста али проблем је што они не знају шта је монархија и какву ја волим монархију. Проблем оних који заступају овај СНС покрет је тај што су њима четници брадати, масни, кољу и лете на змајевима. Заправо то су ликови који имитирају четнике из партизанских филмова. Но, свакако да је ПОКС-с истурено одељене СНС-а и ништа више... Мени је комично то што сам видео од пре неки дан ко заступа ПОКС у Косјерићу. Ја просто нисам могао да верујем да неко прави тактику баналности па истури напредњачке активисте као гласноговорнике монархије. Оно што је тужно видети шта ти људи пишу по фејсбуку. Сатарени, несналажљиви на незгодна питања са полуписменим одговорима. Ако је то та обнова краљевине ја одох право у комунисте... Косјерић је д...

 Покушавам да се сетим када је дочек нове године за мене био од неког значаја и усхићења. Не могу да се сетим, можда кроз обрисе назирем неке давне године када смо као друштво окупљали се уз превелике дозе хумора, добре музике и квалитетног наливања... Хеј стари сети се...  Биле су то године препуне сопствености а около нас зјапиле су празнине. Моја генерација и генерације око ње можда су били последњи Мохиканци поносног држања. Просто не видим задњих година својственост млађих да су спремни да одјебу свако политичко говно и да се поспрдно насмеју неукусима. Можда смо имали Дисциплину кичме која је певала '' Неукусу треба рећи не ''. Имали смо наше гласове попут Партибрејкерса, Дисциплине кичме, ЕКВ-а, Џа или Бу, Гоблине и пуно свесних креативаца који су се одупирали једном великом срању... Изборили смо се једне године после деценије борбе а после борбе уморне су нас требили једног по једног јер велико срање је било веће од свих нас. Велико Срање донело је данашњи живот...

 Све што си толерантнији људи постају безорбазнији... Изнад моје куће је плац неких људи родом из Краљева. Ту нико не долази годинама. Расте једна огромна бела врба која ми диже косу на глави приликом сваке ветрометине јер ако се сруши право иде на моју кућу. Жалили смо се ми усраној администрацији наше општине али никад нико ништа није предузео. Но, ту је створен и путић где људи прођу аутом. Није то проблем јер мени лично не смета али већ почињу да ми се пењу на главу.  Чим киша падне ту се ствара хаос од блата и ко год прође аутом вода штрцне блато на зид моје куће. Прво не могу да разумем колико кретен мораш да будеш и возиш ауто по толиком блату. На том плацу који је нечији а тај неко изгледа да не мари за тим створио је услове да  други користе као своје. Сада је то прћија на изволте. И не би био то проблем али на жалост постаје.  Како би ви реаговали да вам свака шуша прође аутом и запрска кућу? Вероватно би полудели. Ја се надам да нећу јер кад полудим и нема...

 Нема више оних старих добрих времена, све се променило. Неко се изборио за нешто а данас је довољно да изботујеш функцију... Мислим да је свим ботовима данас топло око срца јер је директор Топлане у Косјерићу постао њихов колега. Дечак који је изботовао радно место. Пре него што је ступио у канцеларију и постао члан друштва '' Високе гузице '', прво је спалио у котлу своју прошлост. Од данас  је то друга личност. Нестало је ботовање а самим тим то је посао када се представљаш по интернету као неко други и пљујеш све живо што ти партија сипа у лобању. Данас се у ваздуху осетио некакав смрад али то је само спаљена прошлост која ће да греје радијаторе. Аерозагађење је данас токсично по савест па се моле грађани да је исључе на неко време а другови чланови не морају ни да је пале јер то не служи никаквој сврси... Ипак бити бот а звати се као син председника Србије није мала ствар. То је директна карта за одговорну функцију. Изботујеш се за директора топлане и седнеш на ист...

Размишљам шта ће политичари баљезгати за предстојеће локалне изборе у општини Косјерић? Исто размишљам колико ће бити подмитљиваца који ће гласати ове исте који су исти тај народ довели до агоније. Биће то парада политичких наказа, јајара и демагогије... Вучић ће вероватно опет бити носилац листе за локалне изборе па ће народ наравно опет гласати њега као да ће се он кандидовати за председника општине. Иза Вучићевог имена биће листа ликова које никад нико не би гласао јер сви знамо ко су и какви су али поред Вучића тури и магарца, мајмуна бабуна и тај ће да прође далеко боље од неког поштеног, паметног и образованог.  Афере ове власти сваки дан угледају лице јавности. Да ли је то довољно да их народ казни на гласању? Чисто сумњам у то драги моји читаоци. Народ гледа Вучића и сматра да је то то па макар на власт дошли и Турци са све кочевима да их набоду у дупе.  Афере власти највише се пласирају преко фејсбук странице '' Косјерско пролеће ''. Искрено речено то име је си...

 Смрдљиви град затвара подруме, срдљиви град затвара улице, смрдљиви град је задовољан собом. Структуре га добро фурају... - Џ. Штулић Када политика једноумља из кружока себичности превлада долази до неизбежног затварања општег добра. Косјерић је постао смрдљива варош поклопљена маглом која враћа све што запалимо у наше носнице. Али смрад непоштења, јајарлука је морални смрад који се упорно игнорише свим силама. Структуре то добро фурају, једни друге у бизнис гурају. Ова варош не смрди само због аерозагађења, она далеко више смрди из структуре власти... Вриште испали из игре, упиру прстом, машу папирима оштре глогов колац а жале за вампирима. Ко дигне глас против високих гузица обавезно за три пута више галаме они који су до јуче били део власти. Посматрачи не виде поштење и намере искрених, само виде лактање отпалих сисача система који се у борби против њих заправо надају повратку у табор. У том лудилу хоризонте заклањају отпала говна владајућег кружока. Сујете хистерично вриште ...

 Прошли смо кроз приче какви су данас одборници и чланови комисија и управних одбора. Ред би био да прођемо причу и о онима који су кључни за сваку власт а то је народ... Ми смо на жалост подељено друштво али не на лево или десно, ми смо поделили лево на неколико левих страна и десно на неколико десних страна. Мали број људи је успоставило равнотежу и ти људи су заправо ван утицаја политике али их има веома мало. Сви смо ми хтели да мењамо лоше и успоставимо добро али тамо где смо то хтели да радимо није било истинско тло ни окружење. Странке у Србији су скуп људи са личним интересовањима који искључиво за време изборне кампање причају о општем добру. Ти људи једноставно преко ноћи промене причу када се домогну власти.  Искусио сам као млад шта значи странка и колико се човек може разочарати у лажне идеале. Мој први сусрет са политиком био је због несносног живота у Србији за време режима Милошевића. Ни сам не знам како сам се нашао у СПО-у, вероватно што су људи из мог окруже...

 Јуче сам вам писао о одборницима а данас ћемо да прођемо причу о друговима члановима комисија, управних одбора итд... Када је одборник сведен на формално дизање руку а на веома је важном и одговорном месту шта можемо очекивати од пишљивих чланова неке комисије или управних одбора? Е ајде буди члан комисије за спровођење конкурса за избор директора неког предузећа. Јоој ма не могу ја то. Ма ајде не свирај клинцу, све ћемо ти ми припремити ништа не брини. То вам од прилике иде тако. Нађу се наивчине које окуражиш да пристану. Наивчине после донесу одлуке и након тога налагодавци перу руке да су били немоћни јер је комисија тако одлучила. Због тога приликом сваке промене власти треба похапсити све наивчине и казнити их новчано чисто за наук да се не прихватају одговорне ствари на неодговоран и нестручан начин. Застрашујуће чињенице говоре да се комисије бирају на један крајње комичан начин. Ти људи су само пуке марионете по страначкој дужности. Ти мученици немају сопствено мишљење ни...

 Видех одборнике на седници Скупштине општине Косјерић. Сви под маскама а одавно су им спале маске и видесмо њихова права лица. Имамо ми пандемију глупости одавно а једина превентива против ње је да се више такви не гласају. И седе тако они као нешто размишљају, нешто као доносе одлуке а заправо све је већ одлучено. Убоги дизачи руку изгласаће договор који су постигли неколико њих из странки а ови ће да им то верификују. И стварно када човек боље сагледа ситуацију, одборник је лице које послушно диже руку онако како му је неко рекао из странке. Ако сте мислили да је одборник мислено биће које ће да заступа своје гласача онда сте ви велика наивчина... То уопште тако не функционише. Када се доносе неке одлуке прво се у странци консолидују њих неколико страначких високих гузица па онда се каже одборницима на састанку одбора или телефоном шта се гласа а заправо све се изгласа јер је већ договорено. И одборник за то прими дневницу. Лака зарада, мало се правиш важан са фасциклом или торб...

Имамо један хотел али имаћемо још један! Имамо један мотел а ако треба има  још један да никне. Отворићемо каменолом и направићемо нову топлану а како нам добро иде турићемо шине. Какве шине? Оне праве да трамваји тутње широм околине. Имаћемо ко Бијоград метро онај имагинарни којег ћемо кад тад једном некад имати и свима вама једном некад натрљати на нос што нам нисте веровали ако наравно будемо живи... Чудо невиђено постаће Косјерић. Шлепери ће да тутње од каменолома, хотели ће да бидну крцати гостима а топлана има да брекће на еколошко гориво које ће бити таман да подмири апетите уградње уже родбине. Народ ће из куће у подруме па право на метро. Комшија тури каву ето ме првим возом и отвори врата подрума. Високе гузице у општини правдаће што нема народа на улицама јер сви су се заљубили у метро. Маковиштани су кренули сами да копају метро јер што су они мимо света? Почели су каменоломи да ничу из ината. Што су они тамо у Филипић потоку бољи од нас па и ми имамо камења за туцање. ...

У Косјерићу ваздух је смрдљив и можеш га скоро напипати прстима. Заиста је алармантно по све нас али на шта се борба свела? Како је све почело и како су се бројне акције за спас чистог ваздуха претвориле у ругло? Много је било промашаја који су данас довели до тога да немамо никакву контролу загађивача наше околине... Још пре деценију наш ваздух се арчио за ситне интересе. Било која власт да дође лако су је моћници подмићивали. Овде се дигне ларма на локалу али дође министар и све анулира јер је добио наређење да се ништа не предузима или је добио паре да ништа не предузима. После су и ови ситни локални ваћароши видели прилику и почели да оснивају покрете за екологију да би измузли који динар за себе. Нико од њих заправо није ни схватао да ћемо данас доћи до ситуације да се боримо за удах ваздуха.  У Косјерићу имамо доста загађивача из кругова фабрика које нико не може да контролише. Вазда је нападана фабрика цемента јер је била слатка прилика да се неко огребе за који динар или не...

 Кад се посвађају сосе многи се нађу у сосу а ко се ових дана ту нашао могао је свашта да види.  Сад ћу и ја ко таблоидни наслови '' Гори Косјерски фејсбук '' од свађа, препирки око свега и свачега. Али битно је то што су се сосе посвађале и да смо сви ми заправо у гадном сосу. Косјерић гори а СОСе се чешљају. У гадном сосу су и ови мученици што се сад боре око базена у вароши. Треба лизати дупе, треба подмазати ђе шкрипи, треба прогутати говно и натурити широк осмех најбољег поштовања према онима које си до јуче мрзао из дна душе. Јебен посао полтронима. Треба немати кичму да постанеш врхунско говно од човека. Како је кренуло базен ће више личити на септичку јаму колико срања мора да се деси да би га неко добио у посед на одређено време. Зинуле гузице за парама. Да је држава уређена, да се поштују Закони не би они ни привирили у те послове, ма не би се ни окупали.  Јеси ли ти волонтер? Не, нисам. А ниси волонтер? Па јесам. А јеси значи? Па нисам...  Ако нисте знали ...

Не сећам се баш јасно неких времена. Можда због тога што сам се својски трудио да их потиснем негде дубоко. Али та рђава времена вазда испливавају на површину кроз бројне свакодневнице. Као млад дечак који је провео детињство са квалитетним људима нисам могао да схватим најезду напрасног национализма, верског фанатизма и сл. Таман сам дошао из Загреба са последњег тренинга код свог учитеља борилачких вештина када сам сазнао да смо у рату. Јеботе каквом сад рату? Био сам пре седам дана у Хрватској као Србин и ништа нисам приметио. Мислио сам да се неко шали преко телевизије. Наједном неки људи из моје околине почели су да се крсте да причају о Србији, да певају '' Ој војводо Синђелићу ''. Као да им је неко променио мозак јер до јуче причали су о куповини фармерки у Трсту и догодовштинама на зимовању на Јахорини. Да не причам о томе колико су само попили са Исметом у Сарајеву неке добре ракије и најели се ћевапа и да им је Исмет као род рођени. Наједном никад нису били ко...

 Негде у једном заборављеном ћошку сећања чаме лепа времена. Повремено их пресложим у садашњости како бих сачувао здрав разум у овим суморним временима... Одавно се ништа лепо не дешава да бих то сместио у кутију сећања. Одавно се живот свео на отаљавање дана. У овим зимским данима очас посла долети ноћ па све брже пролази. Гитаре окачене на зиду одавно су прекривене прашином. Не чистим их, желим да ми ти слојеви прашине сведоче колико дуго ови прсти нису пребирали жице. Музика је нестала у мени. Ко више слуша смисаоне речи, нежне поруке љубави? Концерт је пропао, музичари су били сами на сцени а публике није било. Спаковали су кофере и заувек сишли са сцене. Засвирала је тишина једном заувек... Злокобна времена су у нашем окружењу. Осећај је као да си у неком невидљивом затвору у ком проводиш време ни крив ни дужан. Тај осећај траје одавно и то оног дана када су на сцену дошли радикалски геџовани променивши дресове. Политика! Проклета политика све је уништила. То је пошаст која је...

 Шетам полако према малом брдашцу са којег се види варош Косјерића. Док се полако пењем ка Крстинама примећујем неку тишину и сивило. Као да је живот стао. Птица нема да пролете, кучића да лају, нема ни једне топле боје да угреје поглед. Стојим на врху и посматрам варош окупану у диму и магли. Улице хладне са тек по неким пролазаником. Само димњаци дају знаке живота иначе бих помислио да сам се затекао у некој временској рупи где је стао тренутак у вечност...   Звона сваки дан оглашавају преминуле. Тужна звона у оном спором ритму звоне као да плачу. Ветар вија умрлице на огласним таблама. Нова лица освањавају преко других. Злокобно време увукло се у кости и назеба срце у слутњама. Маскирана лица суморних погледа ритуално попуњавају време. Једна бака шета сама ливадицом са штапом. Иде ногу пред ногу. Зубато сунце пробија се кроз маглу док јој под ногама крто лишће од мраза прави једини разговор. Оголело дрвеће на којима висе труле јабуке немо ћути посматрајући ову старицу. Зами...