Мислионик

Ноћас нисам имао сна. Негде у три ујутру изашао сам напоље. Комшилук спава ни ћук се не чује. Негде у даљини блица небо, невреме је протутњало свој плес над нама. Осетиш додир невоље која задеси неког теби драгог. Ноћ је самоћа, мрак скрива детаље и суочите са самим собом. Све то има своје зашто и како... Писах пре неколико дана причу '' Вукови умиру сами '', тада сам се опростио од једног великог човека којег сам познавао од малих ногу. Небо је ноћас однело Милунку Станојевић звану Мићо друг. Еј, надимак '' Друг '' је сам по себи рекао све врлине о некоме. Мој Мићо друг неће посећивати више оне ливадске путиће и ону шумицу где смо задњи пут седели и попили по једну траварицу. Неће више ни седети у њеном кецу за воланом и никада више неће ми махнути. Једном смо се чули када је сазнала да има канцер. Нисмо седели у кући да би причали о томе, изашли смо у природу, то је био неки наш свет пуних очију. Била је пуна вере и оптимизма. Поклонио сам јој једну к...

Јуче једно Љајићко чељаде излази из аутомобила и пита ме: '' Иво, имаш ли секунд ''? ја онако вазда искрен велим: '' НЕ! За тебе немам ми милисекунд''... Сваком човеку треба дати шансу, све то стоји, али да би неко схватио неке ствари просто мораш бити хладан и беспоштедан. Ко има секунд за све нас који немамо шансу да нађемо ухлебљење у Косјерићу? Ко има јебени секунд за оне који немају странку? Ко има секунд за невољнике? Нема нико јер заболе их гузица за све нас. Е па немам ни ја ни милисекунду за било какву причу са онима који су се погордили на власти. Стварно сам имао јаку одлуку да престанем писати о дневној политици у Косјерићу, али немате појма колико је то немогуће. Како сам престао да пратим дневну политику наше вароши није имало дана а да не наиђеш на препреке, на узнемиравања и на провокације. Једни говоре како сам се уплашио, да су ми очитали буквицу. Смејао сам се томе сатима. Други веле да сам се продао. Их камо среће да сам ја такав, сад...

Пред продавницом стоји човек и лиже излог. Исплазио језичину и само лизуља стакло које га раздваја од шерпи, разних пластичних тричарија. Зашто бре лижеш излог? Гладан сам! Па разумем да лижеш испред месаре ал овде су само шерпе. Па брате лижем гулаш у шерпи, то што ја немам пара имам машту а ти имаш пара а немаш машту. Иначе ја сам професионални лизач излога у летњем периоду. Фирма '' Лиз '' је настала Вучићевим реформама и појавом бољег живота којег нам он доноси сваки дан на телевизији. Слоган ове фирме је: '' Док нас политичари лажу ми лижемо ''. Од како је наступио бољи живот у Србији излози никад чистији. Моја машта може свашта. Излог је бољи од телевизора. Можеш да га лижеш, можеш да чезнеш за оним што је у њему, можеш да пиздиш на високе цене а и да се смејеш шта све кинези нису направили. Излог је у три де формату а не плаћаш претплату. Пођеш у варош а буљук народа само лиже излоге. Теби буде мило што је коначно у Србији процветао просперитет и ...

Што не радиш? Па нисам члан СНС-а, нисам пожељан! Па учлани се у СНС! Ало брате а поштење, образ, достојанство? Ма ко то гледа будало више!!! То је та конверзација са познаником... Е сад онако трезвене главе да велим неку реч о томе... Ти мали човече звани '' друг члан '' владајуће партије си мало говно од човека. Озбиљно ти велим и не кајем се што ти кажем да си говно. Говно смрди рођаче, говно је скуп лоших ствари које тело одбацује кроз чмар. Е ти си то! Озбиљан сам гованце мало! Мени си дошао да делиш савете и да ме упутиш у септичку јаму звану учлањење. Био сам ја давно у тим каљугама, говнаријама и знам пуно више од тебе шта је то. Кајем се, нема дана кад ме не жацне срамота. Ти си напросто дошао да ми делиш савете. Еј, ти који си пред изборе водао као коњ оне активисте по граду. Скупљао си капиларне гласове као последња беда само да би сачувао радно место. Смрдоје! Прдоје! Мали љигавче... И ти мени препоручујеш да будем члан! Смрдоје! Прдоје! Мрш' море! Смрдо...

Беспарица је сапутник одавно код многих грађана Србије. Беспарица вечита луталица која попут крпеља насели се у новчаник и исиса сваку зараду очас посла. Но, беспарица зна да буде енергија која подстакне човека да се сналази и спозна своје таленте и вештине. Боље је гањати се са беспарицом па и некад прескочити угођај гузици него се ситуирати на непоштен начин. Поштен начин сналажења је врлина која голица срећу па се смешиш искрено за разлику од оних који на покварен начин добију нешто али имају кисели осмех на лицу. Себе не могу да замислим да одем негде и купим диплому факултета само због мог лењог дупета или ограниченог ума. Знање се стиче кроз теорију и праксу. Како ће неко ко је купио диплому да барата теоријом и праксом? То вам је као да неко ко се никад није бавио борбом, отишао у Кину и купио диплому мајстора Кунг Фуа. Е сад је проблем када уђе у борбу јер борбу не можеш стално избегавати, она те кад тад пресретне. Тај наравно добиће батине ко волина. Е, само што је у овом случ...

Констатације о лошем животу износе се у разним облицима на друштвеним мрежама. На улици човек гунђа бесан на администрацију, поспани таксиста тражи инспирацију. Поврће лежи на рафовима док муве играју прљави плес размножавања. Бели паук вреба на црвеном цвету неку мушицу у лету. Новински наслови масни и дебели а садржаји редовно мршави. Кер попиша бандеру можда буде бољи проток интернета. Комуналци односе ђубре уз редовне ритмике контејнера. На трећем спрату једне зграде мирише пржена паприка. Пензионер решава укрштеницу у клоњи док са задњег спрата неко повукао воду као јутарњу рутину испоруке гована у реку. Земљина тежа проверено ради... Из Елкока иду погурени радници у плавим комбинезонима као симбол модерне радничке класе која прелази у јефтино радничко кљусе. На крову Дома културе вија радијска антена покојног локалног медија, а испод доле буђа филмски пројектор чији електролити живе у хибернацији. Лимац влажи своје корито штедљиво се уливајући у Скрапеж. Бачени фризби завршио кар...

Жал за прошлим временима је знак да смо престали живети онако како смо почели у младости. Никад није касно да подмладимо дух у себи. Ум је чудесан и у стању је да покрене сваки делић тела. Ако ум преокупирамо уступцима туђих умова онда смо ми само марионете средине. На жалост често људи који се баве нечим су на мети осуђивања и подцењивања средине. Средина је данас препуна неактивних људи који више и не познају осећај креативности, стварања и напретка. Они су заковали себе негде у тридесет и некој и умно стоје у месту једино што им напредују су боре и седе косе. [caption id="attachment_16285" align="alignnone" width="4608"] Фото: Иван Стефановић[/caption] Сви ми имамо период када станемо али човек ако стане постаје бара која се брзо усмрди. Човек је биће које мора да тече јер само тако има бистрину ума. И ако нас заустави нешто морамо непрестано тражити излаз. Само тако можемо сачувати себе да не испаримо попут баре на врелини сунца. Самоћа није непријате...

Читам бројне поруке и све се своде зашто више не прозивам власт. Ствар је драги моји сасвим јасна и проста, време је да сви ви који мислите да је ово лоша власт сами дигнете глас. Један глас не може променити ништа ма колико био читан. Мислионик је одрадио велики посао за ове три године. Мислионик и даље живи и прави осврте али у другом смеру. Ви сте ти који морате изаћи на светло дана са сопственим мишљењима без страха и вагања да ли ће вас то коштати или не. То вагање у вама је довело овакву болументу на власт. Нема вагања, ствар је јасна, или јеси или ниси против њих. Осврните се око себе, сагледајте ваше животе! Јел вам добро? Ако јесте онда не видим разлог писања. Ако видите да је лош онда не видим разлог ћутања. Време је да ви проговорите. Када будете изашли из страха, вагања ето мене са вама. Осунчајте животе истином и достојанством. Не очекујте да неко други води битке за ваш бољи живот, то се неће никад догодити... Са поштовањем Иван Стефановић

[caption id="attachment_16243" align="alignnone" width="4608"] Фото: Иван Стефановић[/caption] Како каже кравица? Муууу! А коњ? Њиииии! А гуда? Грок, грок! Тако се то некад учила деца да мучу, њиште и грокћу. Имали смо некад праву ветеринарску станицу где је имало све оно што је било потребно за животиње. Сећам се као млад и неискусан голубар скокнем до ветеринарске по савет како да излечим голуба и плус добијем лек. Данас сам принуђен да поручујем из Београда препарат или преко везе да ми дође из Белгије. Ветеринарска станица је угашена али је постала изборно место где људи дођу да гласају. Ово је магична зграда. У њу уђу људи и постану животиње. Већина буде намагарчена после гласања. Неки после кажу: '' Који сам ја магарац што сам гласао овог '', неки веле: '' Који сам ја коњ ''. У сваком случају, неки постану магарци, коњи ал' на власт дође увек нека стока ;)  Косјерић је некада имао два голубарска друштва и небо пре...

Бубе су живе само то нико није јавио Енглеској. Тако је и Туристичка у Косјерићу објавила данас на својој ФБ страници: Turisticka Organizacija Kosjeric 5 ч. · И, наравно, поносни смо ове године и на пратећи програм: концерте (Битлсе и Јелену Томашевић), Октаве лета, Игре без граница итд. Живео сам у заблуди да је Џон Ленон уцмекан. Он је био овде у Косјери са све Бубама. Легенда каже да је побегао од медија а да је његово убиство исценирано. Џон Ленон живи у Маковишту као Џонтра Лењин, гаји малину и свира армонику у слободно време. Редовно се дрогира иза штале од како Јоко не ради Оно. Злуради сељани тврде да гаји вутру међ' мурузом. Ринго Стар је купио имање у Зарожију а Џорџ Харисон чува овце на Повлену. Само се овај несрећни Пол Макартни зајебава по свету јер мисли да је маркантан. Али на молбу месне заједнице Маковиште, учинили су услугу и засвирали на Чобанијади ове године. Раде Јоровић тврди да је био у Маковишту на пурењцима код Џона Ленона и да му је овај пјан ко дупе напис...

Јогурт у пирамиди је врсни патент Египћана Милојка и Станоја који су били рођаци преко фараона Туте Камона. У знак сећања на славну прошлост за време Тита а симболично посвећено Тути Камону створен је јогурат у пирамидалном паковању. Е данас је то оживело у циљу да ће пирамидални облик поново ујединити братство и јединство. Мада смо деценију гледали како се братство коље са јединством не значи да губимо наду а некадашњи бенд Сребрна Крила певао је: '' Ја љубио сам Наду у студенском граду ''... Јогурт у пирамидалном облику зна да сврши посао ако га држиш у руци а неко те избије уз такта па скочиш и велиш: '' Шта с' реко мајмуне'' а несвесно си стисо тетарпак. То се зове случај свршеног јогурта а ти после докажи злурадим одакле ти те флеке по мајици. Једино решење је да су те силовали педери са екскурзије и да те боли дупе шта ко мисли о томе... ;) Урбана легенда каже да ко држи јогурат у пирамидалном паковању на глави по' сата тај нема главобољу а...

Био сам некад танковијаст дечак са пуно косе на глави. Временом сам растао и никако нисам порастао. Ја заправо растем ал' не у висину но у ширину. Једном сам имао 160 килограма. Када сам видео шта радим себи отресао сам са себе стресове, променио начин исхране и вратио се спорту. Успео сам за годину дана да себе доведем на 98 килограма. Пробавао сам ја милион дијета, савета и препарата. Кривио сам Харп и био убеђен да ме ЦИА гоји радиоталасима. Ђубрад су то мој брале. Исковао сам ја савршене завере само да не кренем са коригованом исхраном. Но, временом човек попусти и препусти се колотечини живота. Ево ме опет сам на коригованој исхрани али овог пута са пуно искуства и не журим нигде. Већ сам скинуо 12 килограма. Но, ХАРП и даље покушава да ме превесла али носам по кући по три сата дневно алуминијумску фолију на глави. Наравно да ово није истина али морам се мало спрдати на свој рачун ;) Оно што сам на сопственом искуству сазнао и утврдио је да ме увек превелики стрес доведе до су...

'' Овдје никог нема. У мрачној самоћи сам стојим к'о муњом опаљено дрво; И хук вјетра , што се малоприје хрв'о са огољелим грањем, засп'о је у ноћи '' - Алекса Шантић Седим у тмини а изнад мене шпартају облаци што их носи ветар да се негде хитно изруче. Испод мене варош сија као свитци док ме иза леђа четири храста чувају. Овде никог нема осим мене. Зрикавци хорски наступају у покошеној ливадици. Онај осећај усамљеног гласа у пустињи све време ме је одмеравао. Успомене пролете попут комете. Гомила несклада што би реко Џони. У старом вајату миш крца своје мрве док се мачке стапају  са тмином чекајући га код рупе. Ноћ на брдашцету званом Крстине протицала је својим током. Синоћ нам је небо одвело још једну легенду Косјерића, нема више Мића Јесена... Остају само успомене на људину,  спортисту, радника, ловца... Волео је са нама клинцима да заигра фудбал и одбојку. Задњи пут сам га видео у Красовом пољу како полако шета са својим псом. Не могу да замислим да га ...

Ако ћемо искрено, победник Чобанских дана је дечко са визијом Никола који држи кафану '' Карађорђе ''. Довео добар бенд Бројаницу и има сјајну рачуницу. Провод до даске што би јутрос рекао један мој другар. Нисам био али ето са ким год да причам само се прича о догађају код кафане '' Карађорђе ''. Јелена Томашевић постала је и вашарска певаљка. Мучена није се ни чула на Крстинама. Некада смо ми тако уживали да седнемо код Микачине печурке и слушамо концерт, е синоћ смо били разочарани. Јелена је звучала ко мало бољи разглас неког аутомобила. Разбили су је оркестри под шатрама. У једном моменту другар каже: '' А који су оно њени хитови''? Ми се згледасмо, мало колутасмо очима и схватамо да немамо појма Јеленине песме. Знамо да је добар вокал који сјајно пева неке песме али ништа више... Брзо смо се сетили старих времена када су на Чобанијади наступали бендови попут Смака, Чорбе, Ван Гога, Галета Кербера итд. Субота вече је обично била посв...

Прешао сам прстима по прашини на врату од гитаре, дуго звука није било у немој тишини. У даљини Антун свира свој масни риф, док Цане поручује да дуго ме нема. Рано привиђење Брејкерса буди енергију да се покренем... Опкољен зурлама, нарикачама, подвијачама, савијачама, вртигузима и фемкастим дечацима што слушају гласно туц, туц, туц. Стуцана нација вођи редовна овација. Блуз у долини памука преселио се у долине малињака. Поцрнела лица од силних гајбица, набирају кеша за мало доњег веша. Блуз из малињака не допире из реда а реда нема... Јутро се буди са истока сунце а између југа и запада затечени месец. Паук разапео мрежу за наивне бубе којима је ту обећани рај. Улица спава тек по неки џукац огласи своју присутност у свеприсутној монотонији.  Вашар се спрема, наш понос и дика, долазе људи из оронулих шљивика. На спрату где владају локални богови, звецкају тацне прве јутарње кафе. Запослени слуга на послужавнику носи господи из прашине редовну дозу кофеина. Лепо је живети на високој ноз...

Власт је сама по себи нервозна јер јој се постављају незгодна питања. Е сад, поједини ћурани се шепуре над онима за које они сматрају да су слабији. Тако се то десило 2015.г. Мислионик је писао на ту тему ево и линка: ОВДЕ  Данас је господин политички запосленик Туристичке / ( ТОК ) засрео Алексу Павловића омладинског акитивисту који је иначе познат по веома конкретним и незгодним питањима за власт. А шта је разлог непријатног сусрета рекао нам је Алекса Павловић: '' Данас око 14:27 сати испред зграде општине Косјерић сусрео ме Драган Триповић (који је познатији под надимком Ћуро) који ме је приликом сусрета питао имам ли ја каквих проблема. На моју констатацију на шта конкретно мисли, именовани је мени упутио питање да ли је самном све у реду, наставивши том приликом своју констатацију питањем зашто сам Министарству државне управе и локалне самоуправе упутио допис о нерегуларностима уоченим на Конститутивној седници Скупштине општине Косјерић. '' Сви ми нормални грађа...

Преко ноћи ничу факултетски образована лица. Добар дан, колико кошта диплома економског? А јел може то брзом поштом да се пошаље? Сутрадан то је већ други човек. Наједном има то неко факултетско држање звано Паун. Кад си ти бре учио економски? Их бре, ноћу ко илегалац да нико не види да изненадим душмане. А учио сам сваку ноћ и пио литре кафе. Имам и две књиге чак! И наравно политичар има диплому и сатисфакцију увеженог грађанског лица. Бем ти труње, човек учио факултет десет година јер је глуп, ја бре преко ноћи све завршио јер сам геније. То су те констатације. Данас се све купује, све се да завршити. Знање је ту непотребно јер чему оно служи кад је све пропало? Онда такви заседну па звецкају отказима по општини јер су ти радници политички неподобни а формулишу се у јавности као нерадници. Те одлуке доносе они који су куповали дипломе и титуле и дошли су на државну сису преко странке. То је данас Србија наша у којој се дичимо Теслом, Пупином, Десанком, Змајем, Шантићем, Андрићем итд,...

                                То би било све...

Које речи утехе понети невољнику којем је преостало мало времена? Да му говорим речи о доброти не смем јер је превише добра учинио. Да му говорим о молитви тек не смем јер та особа била је од молитве. Да му говорим мудре речи и то не смем јер превише је мудрости рекао и показао тај невољник... Шта могу да помогнем неком ко је свестан да одлази са ове планете а њу је баш волео неизмерно? Немам речи... Немам никакав адут осим ћутања. Могу само да седим и у неверици гледам како је болест појела једног величанственог човека... Где сте анђели? Где сте наша веровања? Где сте утехе и чуда? Да ли смо толико постали рђави да не заслужујемо никакво добро? Где сте надања? Само пуста падања, само аветиње које нас прождиру из дана у дан. Кажу да Господ узима добре. Заиста имам осећај да је смрт више евакуација него трагедија. Превише добрих одлази док ми немоћно посматрамо самоћу из дана у дан. Превише смрти... Превише очаја и болести... Молим Бога и клечим негде далеко од света да интервенише, да ...

Нико нема што Косјерић имаде... Избори се завршили, власт проглашена али неки још нису схватили да морају да оду. Бивши председици општине и скупштине те саветници још нису добили разрешење са функција. И тако да општина Косјерић тренутно има два председника општине и скупштине а и саветнике којима је истекао рок употребе. Врше се невиђени притисци на начелницу општине како би ова господа остала у радном односу а закон је јасан и он каже да не могу! Али напредњачка тумачења закона су чудесна и препуштена су машти. Милијан Стојанић би ако то некако може да буде председник и даље и ако му је мандат истекао. А било би идеално да прима државну плату ето онако реда ради неких осамдесетак хиљада динџи. Исто тако његов ортак Зоран Урошевић би волео. Државни сисари натакарили се на државну сису па им је тешко објаснити да је цуцање сад за другу политичку дечицу. Време је да прећу на флашицу или неку другу кашицу који морају да зараде својим радом. Мислио сам да ће ова власт мало одморити од ск...

Време избледи обрисе сећања на оне које нам је неко отео. Успомене из дана у дан се боре од заборава а заборав има своје савезнике попут свекодневних проблема, нових лица, прогутаног бола... Повремено жигну оне празнине у души где су живели неки људи који су отишли из наших живота. Некад стичем утисак да сам  изрешетан и да је у мени све рупа до рупе. Много је Косач однео драгих људи, можда би могао да оде мало на одмор... Шетам некад кроз утабану траву мислећи на оне којих више нема. Знам да над сваким живим бићем лебди одређено време и да ће свима нама једном да зазвони крај. Но, живимо у надању да ћемо што више удахнути живота и прећи што већу километражу. Прошле године написао сам песму коју сам посветио свим људима који су умрли од карцинома. Песма је настала као последњи поздрав жртви ове болести мом дивном пријатељу Ради Митровић. Уморни војник иде да спава тамо где је зелена трава... Погнутих глава уз тихе сузе судбина увек најбољег узме...   У овој борби многе су жртве нем...