Мислионик

 Питају ме клинци како смо ми некад живели без интернета? Ја им кажем ајде седите ђецо да вам чика Иван објасни како је то било некад... Лако је вама, имате мобилни, шкљоцнете фотку и одмах објавите на друштвеним мрежама. А ми јадни нисмо то имали. Крвав је био наш селфи у тим временима. Био је то рат селфиста аналогног доба. Баба Меланија имала свог личног фотографа. Баба имала пара ко Рок Фелер. Слика се баба у парку и фотограф отрчи до фото радње и развије филм. Онда преда једно десетак фотки агенцији за показивање фотографија. Десет људи се растрчи по вароши и на кога год наиђу показују фотографију баба Меланије у парку. А баба Милева није имала новца ко Меланија. Она је морала лично да иде и показује фотографију по атару. Ми смо као клинци качили наше слике по бандерама, излозима, лепили кријући народу на леђа наше фотографије. Јебига, сналазили се како знамо и умемо. Па смо убацивали у сандучад за пошту по зградама.  Туриш фотку а позади испишеш #провод, #другарство, #лу...

 Данас је у Косјерићу одржана комеморација преминулом Драгану Вујадиновићу. Емотивно, тужно и тихо. Тако бих вам укратко описао атмосферу. На видео биму ишао је снимак гостовања Драгана Вујадиновића у студију Радио Косјерића. Тада је био председник општине. Надахнуто и емотивно говориле су о Драгану чланице Главног одбора ДС из Косјерића Тијана Петронијевић и Мирјана Авакумовић из Ариља.  Покушао сам да кроз објектив што боље упијем ову тужну причу. Погнутих глава испраћамо велике људе. Над тим главама надвили су се тамни облаци. Да ли смо се узалуд борили све ове године? Да ли су наши снови да живимо у слободној и пристојној држави поново тако далеки и недостижни? Шта нам се десило? Зашто смо дозволили да нас поново поробе оне које смо тако сложно једном већ победили? Ни сам више не знам. А велики борци и мудри људи из дана у дан нас напуштају... Фото: Иван Стефановић Фото: Иван Стефановић Фото: Иван Стефановић Фото: Иван Стефановић

  Суморна времена пријатељу мој. Сваки дан неке лоше вести. Вечерас дознах да је преминуо Драган Вујадиновић - Бато. Упознали смо се давних година и то на гробљу. Моја мајка га је познавала још у некадашњем Елкоку. Туговао је за сином. Знали смо да одемо до њега и да му причамо, да га подржимо. Једном смо га затекли како спава код гроба свог сина. Спава Драган а изнад споменик у облику књиге са стиховима универзума које је срочио његов покојни син. Тада смо почели да се дружимо. Духовни разговори и бодрења. Па смо покојни Звонко Драган и ја кренули возом до Диваца. Сишли у Дивце па у манастир Ћелије пешака да обиђемо гроб Јустина Поповића. Онда смо наставили да обиђемо и мошти владике Николаја у Лелићима. Тада ми је Бато поклонио Нови Завет. Временом Бато се опорављао. Никада заправо није затворио ту емотивну рану која га је снашла. А то је и немогуће затворити... Бато је био спортиста. Био је сјајан у писању и освртима у његовој '' Обрнутој економији ''. Били смо увек ...

Видех како се на фејсбуку дроби о културном животу Косјерића којег заправо нема. Културни живот је давно умро да се више и не сећам када. Културни живот једне средине не чини општински буџет и пар организованих скупова. Културни живот једне средине чине креативци које грађани прихвате и подрже. Код нас су креативци исмевани и потцењени. Косјерић је сурова средина сањара. Сањари су бића која хватају маштом невидљиве призоре и доносе их у своје средине кроз креације. Ми смо наше сањаре газили, подјебавали, игнорисали и обезвређивали. То су чињенице само неће нико то да призна. Временом су такви ликови умирали, одлазили у друга места или су се просто утопили у ову сиву масу.  Некада ова чаршија је живела културу. Могли смо видети бројне људе различитих година како се остварују. Неки дечаци су свирали гитаре код жалосне врбе у такси парку. Неки су писали песме и говорили стихове у друштву а то друштво је уживало. Имали смо и глумце, имали смо сатиричаре, писце, песнике, сликаре, фотогр...

  Мраз стегао јутро претходно шчепавши ноћ. Деде нема нигде а мраз је ту. Видим и на фоткама како децу сликају поред пластичног. Можда Деда Мраз више и не постоји. Укинуто му радно место зарад уштеде буџета. Драги Деда Мразе саопштавамо вам да се укида ваше радно место. Ми морамо да реагујемо на ову економску кризу. Сматрамо да укидањем вашег посла добијамо на уштеди буџета... Деда Мраз шта ће куд ће прихвата судбину сматрајући да је то сасвим ок. Још једно добро дело због мене.  Али у међувремену купују се пластичне фигуре Деда Мраза са десет пута већим трошковима него што је прави Деда Мраз икада направио. Деца су остала без Деде, Деда је остао без посла. Пластичног Деду су направили у Кини као јефтина радна снага.  Себична политика у име уштеде изазвала је велику штету. Пре укидања радног места Деда Мраза на режимским медијима процуреле су вести да је Деда Мраз Сорошев плаћеник. Прикачили су му педофилију, силовања и да је шверцовао ирвасе. Ништа није доказано али је п...

Ветар носи низ улицу мирисни тамјан док га прати пржена риба. Пост и алкохол не штимају добро али таква је ситуација. Где је свети Никола? Ено га прерушен тумара сокацима. Оставља дарове а себи ни један залогај. Док га славе уз обилне трпезе он се враћа у своја четири зида где пламичак воштане свеће обасјава Христову икону. Клекнуо је да се Богу помоли. Далеко од свих, далеко од нас да нађе мир. Док он пред Богом јеца и тражи опроштај. Ми се чукамо флашама и чашама уз бескрајно празне приче о ничему. Нико га не чује, нико му сузе не види. То је само неки старији човек што тумара улицама. Можда је болестан, можда је секташ неко прозбори. Дим од дувана заклања икону Николе. Нико је и не гледа док се прича распреда о свему и свачему. Хајде да оговарамо брата свог и све о њему најгоре. Напољу стеже мраз а месец жут тихо пење се. Данас је Никољдан формално верни празник. Ми смо најјачи, ми смо једини, остали су прљави. Апостол Петар врти главом у неверици. Док Никола у своја четири зида про...

Корисник сам Linux оперативног система ево па скоро десет година. Ко би рекао да је већ толико прошло времена? Linux ми се допао јер је брз, поуздан и веома прилагодљив за коришћење. Његове надоградње су брзе и не успоравају систем ни мало за разлику од Windows-a. Да се разумемо, ја и даље користим Windows али на рачунару који нема никаквих додира са интернетом. То је рачунар у коме радим фото и видео едитинг. И даље сам корисник Windows седмице јер десетку заиста не могу да сварим ни прихватим... Linux користим за интернет, друштвене мреже, писање текстова, гледање филмова. У принципу користим га за мултимедијалне сврхе.  Зашто вам препоручујем Linux? Зато што заборавите на проблеме које срећете свакодневно на Windows систему. Нема вируса, спамова, тројанаца ( што не значи да их нема и да не могу да науде). Програми функционишу стабилно. Надоградње су без оптерећења. Немате проблем са драјверима јер они се инсталирају приликом инсталације система. Ако се и појави некакав проблем б...

Гомила несклада на сваком кораку. Чује се галама у четири зида. Пуцају људи у ропствима немоћи док им са телевизора галами главоња о просперитету. Уморан од умора падам на колена док киша спира суморно лице. Гомила несклада испред мене и у мени. Нисам  ти ја из те приче. Сувише болни призори. Све што се дубље загледам у таму видим гомиле погнутих глава. Не пали светло видеће се голотиња, севају гузице из великог дупета. Слабо се чује у дебелом цреву глас истине што је напољу. Ако неће унутра изгази га и намажи говнима бар тога има у овом тунелу где смо се фино удомили. Прогласи га задњом фукаром дебелим насловом таблоида.  Пијани клаун глупљи од курца паламуди за асталом док му жена крпи леву чарапу он испија јефтину брљу.  Прди о науци, подригује о политици тврдећи да су завере велике ушле на мала врата Србије. Док чеше муда испод стола комшија Стево пали крџу и све потврђује. Још пола флаше на столу за отворене теме о свему и свачему. На зиду икона крсне славе једва се ...

  Добри људи путују. Док живе са нама својим корацима свештају улице анђеоским прахом. Ретко ко то примети све док једног дана Бог не позове да се кући врате... Снег пада овог уторка на голишаве гране јабуке а мени се врзмају стихови Бајагини песме Римљани. Отишао је још један лаф у срцу из Косјерића. Нећемо се више сретати на улицама нити ће ми испричати виц да ме насмеје. Док сам се враћао кући тиштала је туга у срцу. Нисам се надао да ћу те срести на огласној табли погледом. Где је виц пријатељу мој? Где су они твоји кораци овим уличицама наше вароши? Зар  последњи наш сусрет да буде ту код огласне табле где неки папир саопштава да си преминула. А напољу нека суморна сезона лоших вести... '' Полазим тешка корака, срцем тугујем испод облака. Очи ти не показујем, видим, не гледам, само осећам. Одлазим мокром улицом, дане протекле бришем гумицом. Трудим се да се не сећам кад заборавим, лакше подносим '' ( Бајага - Римљани )... Отишао је лаф у срцу Љиља Ђурић. И цедим ре...

Субота је дан када ћемо видети јасно све. Видећемо да ли је власт имала довољно простора да поткупи поједине. Да ли су поједини били искрени или не. Видећемо шта ће урадити СНС насилници. Све ће се видети да ли је блокада стварна или је перформанс договора одређеног кружока. Народ је спреман а да ли су вође е то ћемо тек да видимо... Јунак Црни се склонио из Шапца, кажу да га јуре они криминалци жељни освете. Човек по свему судећи ће морати да напусти земљу јер му је живот угрожен. Напредњачки чланови сикћу и реже. Све нас који смо против власти називају слугама усташа и шиптара што је надасве типичан идиотизам тупаџија. И даље се иде на причу страни плаћеници, Сорошевци, Рокфелери, НАТО плаћеници итд. Реторика радикала је заживела, ма шта заживела, није се ни гасила. Браниш државу од уништавања и изложен си камарили напаљених будалетина које слушају партију уместо свој разум. Ево сад ће Мариника Тепић да победи и одмах да нас прода у бесцење. Господо! Ми смо већ у бесцењу јефтине радн...