Мислионик

Јуче ме људи питају шта се ово ради на телевизијама? Искрено речено нисам имао појма јер заиста избегавам домаће телевизије максимално да гледам. Али ајде да прешалтам и видим шта се дешава. Кад ја тамо а оно међутим... Као да је почео рат... Министар Стефановић на конференцији за штампу изашао са наоружаним специјалцима. Шок сцена! Шта је бре ово сад? Јел стварно почео рат? Сва срећа није прави рат него медијски рат или боље речено ријалити програм владе Србије... Премијер Србије Александар Вучић отишао својом вољом у полицију на детектор лажи. Могу да замислим ту сцену као у филмовима седамдесетих. Али све је то некако неуверљиво кад нисмо имали прилику да га видимо онако прикљученог на тај детектор са све жицама... Ал' како да не поверујемо минитру Стефановићу? Значи кад он каже да је био онда је био ;) '' Он је прецизирао да се премијер добровољно подвргао детектору лажи, како би одговорио на оптужбе које су изнете у Куриру, а које га терете да је са својим братом Андре...

Они су препоштени за време кампање. Исијавају доброту, морал, бригу о народу а онда када победе то се просто више не важи. Јагњећу кожу скину и окаче о офингер за неке друге изборе... Грчевито се боре за опстанак на власти локални политичари општине Косјерић. Чујем свађају се ко никад. Паника, озлојеђеност завладала у коалицији. А онда схватиш колико су то једни себични људи. Погледајмо Косјерић. На шта личи ова општина од како су напредњаци на власти? Јад и беда једне беде... Никад сиромашнији, никад досаднији, никад суморнији град. Све је стало... Знате ли драги моји грађани ове општине да се ова власт још увек вади на ону прошлу? Па да ли је то нормално? Па наравно да није! Народ је хвала Богу постао свестан да Косјерић предводе незналице и непособњаковићи који само раде за своје џепове. Али они не намеравају да се предају... Морални чин ове политичке свите је да поднесу оставке. Али не! Како да напусте ушушкане фотељице, путне трошкове, редовне плате? Брига њих за народ, за општину...

Просто више не могу да поверујем да живим у Србији која враћа нешто против чега смо се деценију борили. Поново звецкају лисице, поново се сеје страх... Да ли смем као грађанин Србије да изразим јавно своје незадовољство да лоше живим? Да ли је то криминал? Да ли је то кршење Устава државе? Да ли смем да кажем да сам остао без посла и да сваким даном имам све мање шанси да нађем други? Да ли смем да кажем да сам грађанин трећег реда само зато што су ми све могућности да живим боље уништили гори од мене? Да ли ће доћи интервентна полиција на мој праг само зато што живим лоше, што не крадем, што никоме не чиним зло и то јавно кажем? Да ли сам ја човек за одузимање права и слободе ако кажем да су НАТОвци убице Србије? Па ја само цитирам Александра Вучића док је био радикал. Па он ме научио и задојио да НАТО и ЕУ не волим. Слушао сам га деценију како прича против њих и сад његова власт хапси људе који мисле као он некад... У којој ја Србији живим? Јел то Србија где један квази новинар на ТВ...

Будаци и зевзеци засели на власт. То су они ликови чији се хумор у школи заснивао на подригивању и прђењу. То су они ликови што чачкају нос и мисле да је ту стварно рудник злата и док то раде поглед им се губи у даљину... Шали на страну, али ово је више неиздрживо! Простаклук прелива на све стране, неукуси, непријатности ма као да смо у једној великој депонији некултуре. На сваком ћошку стоје неки дрипци који од литературе једино што читају је тикет из спортских кладионица. Велики и мали функционери представљају једну неотесану групацију људи који су се домогли власти. Бахати, прости, дрчни гледају те као немци јевреје за време Хитлерових прогона. Нема ту шта да се прича то је просто тако... Један председник општине Пожега показао је колико заправо не зна ни основну културу. Али шта да се чудимо када је то заступљено у државном Парламенту. Погледајте ко води државу? Човек да се прекрсти што би рекли и левом и десном. Ништа ни Косјерић није бољи али овај бар наш кувар осим што лупета ип...

Негде прочитах вест да је позван на отварање фабрике воде у Косјерићу Премијер Србије Александар Вучић. Не зна се тачно дал' ће доћи али они се надају... Нада се власник јер долази премијер са силним медијима ето ти рекламе. Онда се надају ови мученици на власти у Косјерићу. Већ видим како за њим клемпају ко кучићи. Мада пре ће да цвикају него да се радују његовом доласку. Искрено речено мене уопште не занима долазак човека који ме је оставио без посла и не само мене него на хиљаду мојих колега широм Србије. То што би он отворио неку фабрику са којом нема благе везе, у медијима ће испасти да ето отвара се нешто а нигде вести колико нас нема посао и неће га добити... Толико ми се гаде политичке свите да ту воду не бих пио па да сам у пустињи и имам само њу у флаши. Нећу из ината и тачка. Нека вам пију напредњаци! Ето, бар то могу да урадим из протеста. Нећу динар да дам за ту флашицу воде само због Александра Вучића! Може ми се ;) Када и ако дође Александар ја бих га питао нека пита...

Да сам неким чудом дошао на место председника општине прву ствар коју бих учинио је да доведем младе, креативне стручњаке жељне доказивања у знању. Старе кадрове који се све време врте од мандата до мандата политички бих пензионисао. Тим људи морао би да поднесе одређене услове и наравно то би им у старту било понуђено. Пошто народ нема пара а функционери редовно добијају добре плате, сваки функционер, као и председник општине примали би минималац све док се нешто позитивно не промени у општини. Дакле, хоћемо веће плате, ајмо стручњаци, ајмо функционери да почнемо прво од себе. Када функционерима сведеш плату на оно што и народ сам има онда ће сви засукати рукаве. Да сам ја неким чудом председник био бих ту са дугачким дрвеним лењиром па ко год од сарадника почне да застрањује и мути да га опаучим истим по прстима... Политичари када дођу на власт никада не почну штедњу од себе. Лицемерно је да народ трпи а политичари на функцијама добијају редовне и високе плате. Дакле, минималац обаве...

Нисам ти ја из те приче да се трпам где и већина, некако сам вазда волео да будем свој па макар једини седео на ладном бетону док се други греју на клупи... Не гледам одавно домаће телевизије јер су ме прогнале неукусним садржајима и фаворизовањем Александра Вучића. Али опет ме терају да плаћам РТС ( Режимска Телевизија Србије ). Нећу да им плаћам и тачка... Дневне новине одавно не купујем јер ми се не исплате. Немам посао па још да трошим на штампано ђубре ово мало новца што имам. Остао ми је интернет једини прозор у свет. Али ни то ме више нешто не импресионира... Свет се спаковао у друштвене мреже. Све је сведено на Фејсбук. Ми се више не дружимо, све смо свели на мониторе. Чак се и револуције дешавају на Фејсбуку са виртуелном стварношћу која ништа није успела да промени. Пре неколико дана сам избрисао све апликације на мобилном телефону типа Фејсбук, Гугл+, Инстаграм и сл. Телефон ми сада дуже ради јер батерија се не троши као некад. Миран сам и растерећен. Фејсбук ми је постао де...

Како беше она песма од Плавог Оркестра? '' Одлазим, одлазим са фотеље путујем''... А да, не са фотеље већ са планете вели Саша Лошић а ја безобразан па помињем фотељу... Три месеца дуга у општини туга... Пукли су ко обланда за Ђурђиц. Дошло доба да се растајемо ;) Шалу на страну власт у Косјерићу сама себе срушила. Невероватно колико су они комична групација политичара. Шах - мат позиција. Смркнути погледи председника, заменика, саветника, чланова, одборника и још триста неких иксана које плаћа народ... Није их срушила опозиција, није их срушила револуција, срушила их је опака болест звана '' ПОХЛЕПА ''. Три месеца дугог пржења и самоосвешћивања. Толико до потпуног слома власти у општини Косјерић. Опозиција наравно не треба да испадне глупа и преузме власт. Било би то беспотребно јер сада тренутно нико не може ништа добро да учини. Пустите их нека се даве у својим говнима која су гомилали... Кворума нема власт се на пут спрема... Бај, бај кутлачићи, бај,...

Прође и други месец како нема посла и како сам остао без истог. Радио Косјерић као да никад није ни постојао. Не треба да се чудимо, тако то бива и са људима који нестану са животне сцене. Оно што је по мени као човеку болно је та равнодушност према свима који страдају... Покушао сам свим силама да покренем посао али то је апсолутно немогуће урадити овде у овој општини. Овде просто немаш тржиште, овде те неће ангажовати да нешто зарадиш, заобиће те у широком кругу и ангажоваће неког са стране који ће одрати са ценом и пружити осредњи квалитет. То је тако овде у Косјерићу. Овде си добродошао само ако ћеш џабе радити, друге опције не постоје... На жалост изгледа да ћу бити приморан да одбацим све оно у чему сам улагао двадесет и једну годину. Изгледа да се морам препустити колотечини, обући плави комбинезон и замастити руке у неком погону. Радићу 3 месеца у сезони по 10 сати а онда кад дођем кући нећу имати воље ни да пишем, стварам и креирам оно што сам толике године радио. То је просто...

Коначно је спот наше рок групе Но Етно изашао у јавност. Са нестрпљењем смо чекали то мини филмско чудо. Песма '' То не умем '' је изузетна прича о љубави, недоумицама, очекивањима која се неочекивано не испуњавају. Музика је сједињена са текстом и поруком. Једноставно речено песма је савршена! Но Етно ме је дефинитивно купио својим звуком. Момци су на путу да буду једна врста гласа разума у овој муклој тишини... А онда се појавио спот... Спот почиње са јефтиним ефектом светских вести а у позадини неуверљива слика Косјерића и она бомба која пада на неко брдо као из цртаћа Том и Џери. А онда говор копиран из партизанских филмова који је више иритирајући јер се не уклапа са временом и музиком. Ма ко да је био Вељко Булајић а не Растко ;) Другови и другарице, браћо и сестре ће да изгинемо... Неки ћемо да се вратимо а неки ћете д'изгинете ;) Толико о почетку спота... А онда креће спот у фазону ја брдом, брдом а ђевојка долом, долом. Да се разумемо, сценарио је добро осм...

Враћам се кући једне вечери зване субота. Из кафића трешти музика за госте на прсте да их набројиш. Ту и тамо прозуји који ауто. Стисо мраз па се испарава Скрапеж или су рибе наложиле ватру... Светла погашена по зградама. Враћам се кући кроз центар града сам самцијат. Ово више није град, није варош, ово је неко село са пар солитера и три велика часовника која нам говори да нас је прегазило време... Кучићи спавају испред радњи и продавница онако згрчени, умрлице аветињски вијају на хладном ветру док се нижу сећања људи којих више нема. Пролазим мостом где је пре десет година био пун младића који су меркали лепе жене. У парку леже клупе као експонати на које се више не сме сести. Нема нигде заљубљених парова што се крију у сенци јелки. Вода на чесми жубори и све је мање оних који је пију... [caption id="attachment_3709" align="aligncenter" width="660"] Косјерић јутри... Фото: Иван Стефановић '2015[/caption] Ноћ је језива у Косјерићу. Показује сурову ис...