Мислионик

Токови наше власти у Косјерићу постали су оличење комендије. Ја стварно не могу да разумем зашто нама сатиричарима ова власт краде хлеб? Па они сами пишу врхунске комедије за оскара. Једне прилике оне напредњачке засели напредњаци да скоцкају план за Туристичку у Косјери. Решили да смене актуелну директорку на крају пролећа. Председник је окупио екипу и послужио Сокару да се екипа освежи, није жути сок него црни јер ђе жути на ову ситуацију. Ћуретина реш печена, мало устајала па мачке облећу а председник мало, мало па викне Шиц мане руком. Када је послужење сервирано почели су и планови.Мљацкају ти они о предлозима како сменити директорку, неко рече да ћуретна није слана али председник каже Со кара, мислим јебе кардио само тако па немојте прећеривати. Ћуретина која није слана вазда збија у укусима конзумената неслане шале. Али кад су гладне очи све је укусно па и покварена ћуретина. А ко је крив председнику кад то није држао на ладном месту у канцеларији него се то месо шеткало у вр...

Први пут да се окупи друштво и да ни једном не споменемо политику а редовна је била тема. Поменули смо изборе и почели да се смејемо и свело се на то да нам они изгледају као нека прежвакана тема о којој нико не жели више да прича ни да учествује... Не купујем више ни новине, не гледам више ни вести јер у принципу апсолутно ми се гаде политичари. Све је постало јасно да више нема потребе трошити време на идиоте који се баве политиком и још већих идиота који подржавају такве. После полицијског часа и ванредног стања постао сам равнодушан према политичким дешавањима. Не дотичу ме више вести о проневерама и лоповлуцима. Афере су мртве, Јовањица, Крушик, Бабић, пилоти и бројне још као да се нису десиле. Покушаји револуције завршили су јалово и били су више перформанс него решеност. У време најгорих превара бавили смо се заверама око 5G, чиповањем, да ли је корона стварна или не, да ли је земља равна плоча итд. У међувремену прекршен је Устав државе који је свето писмо сваке земље. Све...

Општа дилема узети 100 евра или не узети? Лично са гађењем при самој помислим да узимам 100 евра од оних који су ми узели све био би за мене велики пораз.  Доласком на власт, Александар Вучић је потегао оне његове лажне реформе да се смањи број радника у државним установама. У мом случају не само да су смањили број радника, него су просто укинули радно место, угасили фирму и све раднике отпустили. После месечак дана почели су да примају у другим установама своје партијске ортаке тако да је однос био за пола године шест отпуштених радника и буљук партијских удомљених полтрона. Моје колеге и ја смо били немоћни. Посматрали смо својим очима једну гнусну неправду и лицемерје једне бахате власти. Немаш коме да се жалиш, немаш где да тражиш помоћ, немаш никог да те заштити. Док данима јуриш посао, мучиш се на сваком кораку власт је удомила потпуне незналице како у општинској Управи, ЈКП '' Елан '', Туристичкој организацији, Топлани... Узео си ми све Александре па задр...

Седим под дрветом храста слушајући ветар како шапуће на уво сваком листу тајне природе и вести из света. Покушавам да разумем те чудесне речи али узалуд јер су скривене од мог ума. Постајем храст у тој тишини ком ветар узалуд нешто шапуће. Непомичан сам и загледан бесциљно у празан простор. Да ли сам храст који не чује речи или сам можда ветар ког нико не може да чује? Да ли сам храст који полако пушта корење чекајући прву секиру да га претвори у неки орман, полицу, дршку за секиру или гомилу цепаница за огрев? Или сам ветар који мислима путује трагајући за суштином и одговорима којег нико више не слуша? Прегршт питања лети око мене а да ни на једно више немам одговор... Да ли дрвеће посматрамо као уточиште у дебелом хладу или нам је то сам прилика да га посечемо за своје потребе? Да ли је онај велики храст више прилика за зараду него за дивљење што толике деценије живи? Да ли смо се икада запитали колико је храст од три стотине година видео догађаје и како би то било да нам може...

Кад ми неко помене СПС у Косјерићу добијем мучнину гађења. Тај СПС памтим као једну ружну прошлост деведесетих где смо се борили за кору хлеба. Данас је то стање модернизовано преко СНС-а. Али не могу заборавити СПС шљам тих година и њихове хорде полтрона који данас исто то раде али у напредњачким редовима. Мада се сећам када је Милијан Стојанић био председник општине Косјерић да су му између осталог опозиција били и СПС и ови Љајићевци. Наслушао сам се њиховим гађења према политици СНС-а а онда се десио преврат да ти исти људи сада просто обожавају СНС. Када је Милијан Стојанић смењен са функције председника општине после локалних избора, једва се скрпила коалиција окупљена око СНС. Данима су трајали преговори или боље рећи трговина функцијама. За разлику од претходног мандата где су на власти били СНС- ДСС и Нова Србија у овом сазиву у ком је председник општине Жарко Ђокић налази се буљук полтронских странки па чак и Вулинови пајсери. А кад поменух Вилиновце из Косјерића и они су ...

Опозиција у Србији је једно велико разочарење јер се показала као гомила млатикураца који не знају шта хоће. Пођимо од чињенице да су имали огроман народ на улицама прошле године и да су то једноставно пропустили да се угаси само од себе. Данас се дешавају шерпе по Србији које су по свему судећи болне за уши владајуће екипе а опозиција и даље нешто чека... Народа има, бунта има, енергије има али нема оних који ће чврсто да стану иза тога па се све препусти стихији која на крају оде и пресахне. Србији треба јак тим људи који зна шта хоће а не ови тренутни лидери који се очигледно свађају око плена и ако плен није уловљен. Шта су опозициони лидери хтели рећи са оним протестом испред скупштине Србије? Седели су на степеницама и шта? Ништа... Док напредњаци очито подјебавају народ палећи бакље по зградама и имају дозволе за шетње у сред забране народ бесни и бес је огроман али ту енергију нема ко да поведе па смо сведени на то да бучемо, урламо од муке и беса док лидери опозиције не з...

Косјерић растура сваке вечери од двадесет часова и пет минута са бунтом правећи буку из својих домова. Та бука смета напредњачком картелу који покушава на неке смешне начине угушити бунт народа... Ја имам у комшилуку ( не из моје улице већ близу) неколико недојебаних Југословена који и данас дању жале за другом Титом па им Вучић дође као неки СФРЈ дилдо. Они би нас по кратком поступку јербо им кваримо онанију сваке вечери кад гледају дневник замишљајући Тита док буље у Вучића. Те еротске фантазије их воде до Трста како пију кафу и купују фармерице оног трулог Запада. Исти ти недојебани Југословени преко ноћи из братства и јединства осванули су у национализму па су псовали балије, усташе и шиптаре и бацали цвеће са мостова на тенкове. Неки су тих деведесетих година сишли са брда одма у канцеларије радикалне странке. Данас у двадесет и првом веку недојебани Југословени када нема рата маштају о Титу али са ограниченим деловањем без Хрвата, Муслимана и Шиптара. То су сад Српски Југослов...