Мислионик

 Затиче ме јутро са минусом. Мраз се одомаћио у нашим крајевима. Испијам кафу док кроз прозор посматрам озебле гране јабуке и ораха... Сећања почињу да ми лутају у далеке прошлости можда због тога што ми Аки из Парног Ваљка певуши са небеса мени омиљену '' Париз ''.  '' Никада није да некако није. Слаба је утјеха кад мален под звездама живиш од сјећања. И вријеме се мјења са лошега на горе. Ајде да склопимо очи да гледамо боје. '' Склопио сам очи овог јутра да пресањам дан. Видим младића пуног снаге како заводи девојке са гитаром. На Скрапешком мосту пише своју прву песму која ће постати хит. Вечити сањар једног дана је изгорео као Икару крила близу сунца. Није пао са висине, само је стао или одустао. Склонио се са сцене далеко од погледа. Урбана легенда каже да ће се једног дана вратити са новом песмом која ће променити читав свет... '' Кажите тко нам је украо наду и зашто ја никад нећу видјети Париз? Кажите тко нам је однио сан? Ал' кажите ...

Једном ће ти шапнути на уво да је крај близу. Чућеш то као хук ветра, као скакутања врапца по окну прозора. Нећеш видети шаптача, нећеш му осетити ни дах, ни мирис а просто ћеш знати ко је то... Схватићеш да је мало времена а ипак таман да у смирености завршиш све оно што је битно  за крај. Уронићеш у оно што си увек био све време живота. Гласници стрпљиво одлажу последње речи на папиру као аманет и наду да ће глас разума допрети до што више глава. Одложићеш најомиљенију оловку или налив перо. Затворићеш странице свеске и ставити поред сата и ако те више време не занима. Свестан си да идеш у вечност... '' Једино смрт не чекам више. Схватио сам је. Она стиже, на неком перону сутрашњице. Већ је чујем. '' - Бранислав Вукотић После дужег времена неко је позвонио на моја врата. Да није поштар? Немогуће! Сви рачуни су стигли. Отварам врата а оно син Бана Вукотића. Пружа ми последњу Банетову књигу '' Када ме не буде било ''. Био сам ганут уједно и срећан да са...

Данима већ киши ја из дура опет одлазим у мол, и не знам више како од срца се не смијем предуго...   Сасвим криво вријеме за мене, пролазим без потребе, нису шансе свима једнаке, не можеш од истине...   Истина је само једна да је Аки Рахимовски данас напустио овај суморни свет. Бог га је позвао нараг. А где би био Аки сада него тамо где је љубав. Све време своје каријере певао нам је о љубави и миру. Био је то анђео са небеским гласом који нам је у овој тмини живота говорио да волимо једни друге. Његова мисија је завршена... Одлазе велики људи у задње време као да је Бог започео евакуацију. Можда нам се ближи пакао јер нисмо довољно слушали људе који су нам даривани као гласови разума. Можда смо и слушали али нисмо послушали. Можда смо и чули али нисмо озбиљно схватили... Опростите на сметњи! И ја бих радо нешто весело, ал' нема добрих вијести, горко ваљда тражи лагано. Сасвим криво вријеме за мене, пролазим без потребе. Све су боје сиво сребрне, чекаш љето, а зима је... ...

 Јуче сам свечано завршио једну фотографију за продају. Када би ме неки светски дизајнери питали како сте радили ову фотографију били би мало збуњени.. Зашто ћу вам испричати ову причу? Па зато што је фотографија већ нашла купце раном зором. Није то некаква зарада али прија видети. Креативни процес зависи од расположења. Многи уметници имају свој студио који је изолован од спољних утицаја. Имају сјајне услове за рад и креирање. Али код мене је то све другачије... Моје креације задњих годину дана су под притисцима проблема. Доживиш два смртна случаја у породици. Финансијски се патосираш. Треба набавити огрев, платити рачуне итд. Све то 24 сата вија изнад тебе и неда ти мира. И поред свега у мојој глави провири процеп стваралаштва. Сине у глави идеја и ја је по цео дан динстам. Јуче ујутру сечем дрва моторном тестером. Нацепам и унесем. Онда се латим акрилних боја да правим позадину за једну фотографију. Када то урадим оставим да се осуше боје. Тркнем до продавнице да уземем намерниц...

Устанак Ћутин постао је један УСРАНак. Викенд устанци постали су тужни јер не воде никуд. Писао сам о томе и упозоравао шта може да се деси али у њиховим очима ја сам хејтер. Устанак када се подигне деси се револуција. Ћута је успео да направи викенд устанке са блокадама које од суботе до суботе све јадније изгледају. Када је Црни напљескао оног кримоса Србија је била на самој ивици револуције али вође устанка нису то хтеле и то је очигледно... Око блокада врзмају се Бошко, Радул,Зеленовић итд. Ствар постаје све јаснија. Пошто - пото желе свој блок за изборе али народ је почео да увиђа у чему је квака па се исти народ почео склањати. Ту је и ДСС са ПОКС-ом. И пред изборе знате шта ће се дешавати? Неће ту бити битке против СНС-а, ове винопије из винарије СНС-а усмериће борбу против Ђиласа, Маринике и тог блока који је све време нападан од власти.  Позивали су народ да гласа '' НЕ '' на референдуму. Сви ми који смо бојкотовали знали смо да је то само још једна представа С...

Јутрос уз кафу листам друштвене мреже. Новак и референдум. ДА или НЕ? И код Новака било је то питање а ево и данас у Србији.  Ври народ и проглашава поново моралну победу Србије. Не мислим на референдум него на Новака. Новак је изгубио у Аустралији али је Србија победила морално. Тако смо и НАТО ономад разбили ко звечку а и Косовски бој. Ми никада не можемо изгубити и то морају ови сатанисти света да знају. И да се Новаков пораз уведе као нова светковина Српске победе, извињавам се СРБске. Ми се заправо делимо и на СРП - СРБ. А да је Новак победио Аустралијски систем ми Срби не би умели данас да се понашамо. Шта ћемо са победом сунце те јебло? Шта, победили смо стварно? Јашта! Ма то ми је сумњиво. Знао сам да је Новак лажан. Ма јашта, чим је то пуно пара то мора да је у њиховим клановима. Сигурно је примио вакцину, пичка једна издајничка. Е! Ипак је изгубио Ноле! Стварно? Сад прочитах. Маму им јебем сатанску. Само што је Србин. То Ноле Србине! ПОБЕДА маму вам јебем, победа је наша!...

 Гледам ових дана како се сироти народ ускомешао због Новака Ђоковића. Бес, мржња и лудило захватили су овај народ у превеликој мери. Отац Новака Ђоковића данима је лупетао небулозе о свом сину па га је чак поредио са Христом. Медији су све пратили ко да се ради о преносу да ли ће нас астероид ударити у планету и све потаманити или неће... Шта мени лично представља Новак Ђоковић? Спортиста који је успео у тенису великим трудом. Спортиста који је зарадио огроман новац. Тенисер којем је тенис посао. Створио је свој бренд од ког зарађује његова породица и породица његове супруге. Дакле успео је да створи велики капитал у свету разоноде и забаве. Спорт и јесте превенствено створен да забавља публику.  Руку на срце и боље је да нам хероји буду спортисти него разбојници и пси рата. Али са друге стране ти исти спортисти свесни или не свесни свог утицаја морау бити одговорни у свом понашању. Али то није тема ове приче... Новак Ђоковић игра тенис којег ја никад нисам волео јер ми је до...

  Не памтим много прошлост. Некако сам као дете вазда био усмерен ка ономе што се још није десило. Увек сам покушавао да пронађем рупу у процепу времена и вирнем. Свет сам посматрао очима детета и данас га тако посматрам. Упорно сам чувао тог дечака који је одрастао у човека са сновима. У обрисима сеђања памтим приче о мојим бабама и дедама. Знам само да су бака Борика очева мајка и бака Станимирка мајчина мајка прошле голготу живота. Борка је остала без супруга Уроша ког су убили комунисти само што није хтео да буде члан партије. Човек који је прошао глоготу Албаније као младић на крају бива убијен од политичких скотова. Други деда Драгојло бива покупљен са њиве. Швабе заишле и купиле редом народ на стрељање. Водили их на Букове. Сто за једног. Партизани убију немца на мотору. Оставе га крај пута. Немци пронађу убијеног и убију сто наших. Партизанска тактика идиотизма. Обе баке морале су да подижу децу. Обе по петоро деце. Гајиле су их са муком.  Сиромаштво те мале деце којим...