Ново време...
Прекривен маглом полако идем кући. У даљини нестварно пробија се риф гитаре. Queen - We Will Rock You надгласавао је туцаџијске монотоније из појединих кафана. Јабуке треском скачу са грана у суноврат трулежи чинећи тресак о лимене кровове. Негде тамо у Брези води се борба за рокен рол. Ноге ме више не носе у том правцу испричаних прича, лоше клонираног Евергрина. Но, чедна градска лица уграђују се у темеље култног рока док кријући у селу одврну трубаче и накриве шајкачу... Негде на пола пута до куће крену и Вива Лас Вегас, пошто сам већ био далеко нисам могао да растумачим која је верзија дал' Елвиса Прислија или ZZ TOP-a. Викенд локал патриоте певаће у понедељак Вива Лас Београд хвалећи се у кафани како су нешто епохијално урадили за Косјерић. Пијани клинац загрлио бандеру као рањени партизан на Козари. У крцатом кафићу клинци ђускају уз модерне звуке ритмичких машина. Ко је тај Елвис? Шта који курац Квин и какав море Лас Вегас? На цоклету код рампе седе клинци чекајући превоз...