Мислионик

Рече ми ономад један човек: '' Иване, брате, оће да те за главу скрате, па те блате, блате о Иване брате''! Па се ја мало замислим и у себи кажем: '' Могао сам бити цар ал' ко да кувару лиже чмар! Живео бих мирно и тихо само по некад да  дулим кару оном музичару, ал брате не могу ти ја то па макар брез посла осто! Остајте тамо а ја вамо, па да се ко људим цимамо. Не окрећи се ЈА стиже мрачна демократија... Но, сад без риме да се изразим изразито изражајно! Могао сам ја да гледам оне неке довежене из пичке материне када ондаК носаше Вучића, мајице, пикслице, оловке и качкете. Мого сам и да седим и гледам заједно са Новосрбијанцима, ДССовцима и Напредњацима како момци са Косова равна и тјеком наше велелепне домовине по Косјерићу лемају неистомишљенике, Мого сам! Ал нисам мого!!! А да сам мого их па ђе би мени сад  крај био, ма какав крај, ја бих садево њима одрађиво доста тога а они би ме тапшали и рекли : '' Браво Иво''!!! А ја би свршаво јер...

Србија ће у ЕУ 2020 године. Тако нам је реко Александар Вучић. Ако и не уђемо у њу он може рећи: '' Па шта ако сам вас слагао ја сам најмање обећао година за улазак, остали су увек говорили за 13 година, десет а ја бре само за непуних седам''! Ево читам по Фејсбуку како се ГМО навелико уводи у Србију, читам и онако немоћно правим гримасе смеха... Па нашем народу можеш о томе причати до бесвести он те неће чути ни разумети. Кад се појави по маркетима, драгсторима повољно месо има сви да навале да купују. Месина бато! Кркај! Ма има да ти кажу : '' Ћути, не свирај... Видиш бре како је јефтино''! Ми смо народ јефтиних аршина. Ми прво све прихватимо оберучке а после када нам се деси срање од живота ми копамо тражећи узрок. Кога је брига за ту неку ГМО грану? Кога је брига што се по небу прашимо и уништавају нам се воћне и поврћне културе? '' Ај не свирај курцу! Видиш ли ти кол'ки је купус, парадајиз? Онај наш старински био ки песничица''! ...

Напредњаци обележили петогодишњицу свог постојања... Скупио се народ као некад пред Миром и Слобом. Кличе, туче балонима, вришти...  Преплавили Вучић и Тома све медије у земљи... Слет у Арени је почео...   Циркус у правом светлу... Изјава Вучића: '' Вратили смо народу веру у Србију ''! Какву веру? Коју веру несрећниче?  Јел веру да сваког дана имамо све мање пара да преживимо? Јел веру у Биро за незапослене? Јел веру у губљење Косова? Јел веру у дизање кредита како би купили огрев за зиму? Јел веру у гашење слободних медија? Јел веру у то да си сад супер са Чедом Јовановићем? Јел веру у то што си био тешки радикал, ратни хушкач све са твојим бившим шефом?  То је та вера у Србију која ти је Вучићу празна као конзерва. Народ ти све мање има посла, све је више гладних, све је више крађа по прехрамбеним продавницама, еј Вучићу, народ мучени на брзака у продавници поједе нешто и изађе из ње, краде народ због глади! И то је та твоја вера коју си нам вратио. Ти си нама изглед...

Е па народе морам опет да пишем о демократији... Просто ми је ова тема постала излизана јер код нас демократија значи колико и потрошен кондом. Мало, мало колеге ми ( поједине) набаце како им је рекао овај, онај из општинских органа ( нису полни али муда јесу ) да сам ја највећи проблем за фирму јер пишем на блогу о власти. И већ сам почео да се нервирам колико је то јадно и смешно ако мисле да ћу због тога да ућутим. Чекам их да кажу јавно '' затварамо Радио Косјерић због тога што Иван Стефановић пише против нас''!!! А онда нека се чешкају по глави када им нагрну новинари... Јајарска посла... Ајде да заплашимо Иванове колеге па нек они врше притисак на њега! Ајде да он осети ту непријатност. Е па господо заиста сте се зајебали... Ја имам права да пишем своје мишљење о вама као факторима на власти. То је моја приватна ствар а да је среће ко што није, Радио Косјерић би смео да напише и лоше потезе било које власти и то објави. Али ви сте постали диктатори, мали  зли пату...

Нисам ни слутио да ће '' Мислионик '' постати овако читан... А почетна идеја је била да моја писања поставим на једно место као што је ово... Чак је и име спонтано дошло. Хтео сам да будем неки вид светионика који у мрачним водама помаже да се неко не насука и разбије од стене. И наједном блесну идеја па да! Светионик преточити у МИСЛИОНИК. Срећу ме људи на улици и предлажу теме, неки су најавили и своје доприносе у изношењу истине. Са друге стране, политичари се труде да ме забране. Било је покушаја да се насилно упадне на блог. Било је претњи, пљувања и вређања али ништа им то није помогло, Мислионик их је одувао! Каже ми један другар из једне странке: '' Синоћ слушам дебату о твом писању... Није им свеједно кад се појаве наслови, али има видног олакшања што неки нису били на дневном реду твог писанија''! Имам информације да све што пишем '' ОНИ '' уредно копирају и ажурирају у архиву. Вршени су притисци на мог директора у Радију да ми ...

Још сам под утисцима књиге '' Инсајдер моја прича '' од ауторке Бранкице Станковић. Лично нисам никад нешто екстра волео Б92 али деведесетих овај медиј нам је био од великог значаја за време режима Милошевића. И мој медиј је био један од ретких у Србију који је имао слободу говора... Оно што сам проживео кроз исповест Бранкице читајући један њен тежак период где је било опасно нашалити се на рачун политичара а она је кренула путем којим ретко ко сме и жели поћи.  Чињеница је да се вазда муљало, мувало, отимало и крало деведесетих а онда после '' револуције '' они који су имали један милион сада имаму милијарду ( буквално речено). Политичари су се овајдили и вајде  свакодневно, ја теби ти мени... Није то тајна, није то чак више ни ненормално на жалост. Србија је постала равнодушна... Свестан сам колико је Бранкица имала проблема јер сам и ја неке осетио на својој кожи, наравно моји проблеми су мизерија наспрам њених. Док сам радио ауторску емисију на Ради...

Некуд је кренула мисао мислећи да ће наћи причу али је нема... Ноге су прошетале тело тражећи мир али га нема... Одлутале мисли, одлутале ноге негде у неки свет без лица, без звука, без икакве мисли... Као да је ум направио себи одмор од свега... Захватим са извора живу воду па је пренесем речима до успаваних умова. Умивам данима оне у коми. Будим их али узалуд, знам да су будни али немају храбрости да истину погледају у очи... Могао бих одмах рећи о чему се ради али смисао би изгубила тежину своје сврхе. Мораш у свом уму обитавати вазда уз Њега како би прошетао тим вечитим чежњама када се животна игра заврши... Ако се умно приближиш бар уз Његове хаљине и дотакне те ветар док пролази од ње, видећеш на земљи да УМ држи душу, срце, љубав и да је он део Њега дат теби да се осамосталиш како би прошао кроз свет осећања, бола и среће... Збуњен УМ стално се заигра у свету играчака које му се сервирају на земљи... Као дете када се заигра па изгуби мајку из вида док су у продавници. Брже потрч...

Не морам да будем експерт за економију како бих видео сопствену финансијску пропаст, не само моју, ту су моји пријатељи, окружење... Грцамо у дуговима, подижемо кредит како би га спалили зимус на дрва, угаљ и сл. Одеш у банку свестан да си најебо али мораш. На меници све ти се каже: '' Пристајем без протеста ''. Ово пишемо на меници и мени делује као капитулација слободе, човечности... Није ли нам вазда овако као што изјављујемо банкама? Пристајемо без протеста на све и ево где смо стигли... Можда Александар Вучић и Ивица Дачић на телевизији изгледају уверљиво масама када изгледају онако забринуто и кад кажу да ће се ухватити у коштац са кризом. Али драги моји грађани Србије, све то пада у воду ако скинемо поглед са ТВ екрана и усмеримо ga на локалну власт у градовима где живимо. Шта ту има обећавајуће? Какви су кадрови и људи које поставише на власт Вучић и Дачић? Лакрдијаши који су за време избора млатарали такве небулозе да мислим ни Вучић неби баш то прогутао...  И...

Сутра је чувени пети октобар! Дан када је Србија била намагарчена уз подршку сањајућег народа уз клику и вику готов је! Оног дана када смо рекли да је готов нисмо ни слутили да смо ми готови. Деценију проведосмо како би скинули са власти Милошевића и Баба Јулу. Деценију сањасмо бајке о нормалном животу, а онда нам се десила демократија и сви смо умрли духом у једном даху...  Багериста Џо и његов багер били су симбол протеста а онда зтајахаше нас као последње магарце са шаргарепом на мотци и водају нас по безумљу пропасти. Као да ничег није било и као да револуција није била ту тог петог октобра. Велимир Илић кренуо из Чачка са народом, барикаде младих и старих. Неизвесност шта ће бити са нама. Онај присутни страх је у ствари била слутња за тамну будућност а не отпор СПС-а и пендрека... Десило се то да данас живимо у Србији где су на власт главни они које смо рушили а да са њима у кохабитацији ординирају Веља Илић, Млађен Динкић, Вук Драшковић, једно време и жутаћи, па по локалу ДСС да ...

Тешко време за маторе пријатељу мој... Јутрос слушам на радију  Џонија и размишљам колико се нама ништа није изменило на боље када нам ови стихови седамдесетих и даље поручују протест. Но, протеста је све мање, све је мање здравих порука, све је мање ангажованих текстова, све је мање Џонија, Чорби и Милана... Интелектуални текстови, хумор је склоњен испод прљавог тепиха јефтиних певаљки, свираца и кловнова. Опада ниво самосвесности, достојанства и како је кренуло то ће бити смештено у неки архив времена... Тешко време мој Џони не само за маторе него за све узрасте... Тешко време за пробој идеја, речи, покрета, све је тешко и све се оспорава... На трон су засели креативни сиромаси којима најобичнији текст о власти изгледа као револуција са кукама и мотикама. АКо се бавиш неким хобијем одмах су ту дежурни критичари који све знају и ако никада нису се тиме бавили они имају читаву алеју речи критике и оспоравања. Људи духом превремено постају непокретни старци. Не чуди ме више ништа јер ст...