Мислионик

Као да је јуче било... Уплашени грађани на улицама... Данима је вршена кампања о загађености општине Косјерић од стране фабрике цемента Титан. Агресивна кампања данима је опседала мештане ове општине. Медијска слика Косјерића постала је тамна и злосутна. Као некад за време поплава када је бивши председник општине Косјерић изјавио да је Косјерић под водом па је изазвао општи хаос забринутих људи који живе ван. ЕПК је у једном моменту приказао Косјерић као зомбиленд где живи мртваци ходе улицама вароши.  Изнајмљени авион кружио је над општином бацајући летке. После тога смо их налазили свуда по шумама и рекама, надам се да су се до сада распали и разложили у природном систему... Кампања је кружила данима. Сви они који се нису слагали са ставом ЕПК-а били су вређани, вршени су на њих притисци па и претње. Лично сам називан фашистом. Да не причам какве су све бљувотине сервирали о мени јер им нисам био по вољи. Па су се људи свађали по крсним славама. Па су прозивани ра...

Јутро, пет часова и двадесет минута. По старом времену било би шест сати али по овом новом сам усто ко аветиња. Џаба што сам променио време на часовницима кад у глави нисам. Дакле, морам и себе да променим, убедим како је сада пет сати и да је рано за устајање. Покушао сам, није да нисам али џаба, неће сан на очи па то ти је... У Србији од промена једино је померање времена успешно. Вратили смо сат уназад али време је вазда испред нас. Ми смо толико вратили време уназад да су ово деведесете у прошлом веку. Једини проблем је то што у огледалу видим старијег лика и што је Војислав Шешељ дебљи. Нема Слобе Милошевића, нема бомбардовања али нас редовно бомбардују преко медија разним срањима. Вучић је на власти, није министар код Милошевића, сад је председник Србије. Мора да је Вулин пронашао тајно ЈНА складиште са временском машином. Сео човек и вратио се у доба Јула. Колико је човек смотан није знао себе да постави за председника Србије. Но, када се вратио из прошлости није више имао д...

И после Тита Тито! Орило се у Косјерском мини аутобусу који се запутио за Краљево на рођендан странке маршала. Старија госпођа пензионерка гласно је певала '' И јаааа сам виђела Тита маршала легенду ту, слободотворца човека тог, друга и борцаааа ''... Сви скочише да виде шта би са госпођом а она им са пода добацује '' не брините, добро сам, испала ми протеза ''... Пензионери општине Косјерић у мини бусу кренули су раздрагано на екскурзију у Краљево на десетогодишњицу рођендана СНС-а. Циљни задатак је да буду истоварени пред халом и глуме масу која не може да уђе јербо је унутар препуно, што би рекли крцато. Друг Јовица комесар НОР-а преко мегафона причао је у аутобусу. Мегафон пишти јер је појачан до даске, има доста глувих ал' шта је ту је. '' Другови и другарице, ово је као некад када смо били млади па ишли на слет дугу Титу.'' Баби једној крете суза споменица. Јовица комесар настави: '' Наш крајни задатак је да чинимо...

Запратите мој канал '' One Vision '' биће пуно нових занимљивих саджаја и различитих тема...

Сећате ли се оне старе дечје песмице '' Тата купи ми ауто '' где стихови кажу: '' Тата купи ми ауто, бицикл и ромобил. Купи ми меду и зеку, колица југовинил ''... То нам је било симпатично а сада изгледа невино. Но, што би бенд Булдожер рекао у песми '' Ново, ново, ново врјеме старо срање ''. Данас би песма ишла другачије: '' Тата купи ми ајфон најновији модел. Продај њиву и шљиву за 200 грама пластике и ако шта остане и модерне патике.'' Деца су данас жртве маркетинга који је створен захваљујући лајковима на фејсбуку. Друштвене мреже помно прате све оно што кликћемо и на основу тога стварају маркетиншке стратегије па се рецимо мени који сам кликнуо на сатове непрестано појављују рекламе сатова. Није битно где сте кликнули, на фејсбуку се обавезно појаве баш рекламе за оно што сте јурцали по интернету. То је први доказ да више не постоји интима на интернету. Све алгоритам прати и преусмерава за тржиште. Но, ни маторци...

Шта ти је заборав, а колико пре 10 година а то се некако подудара са десетогодишњицом постојања СНС-а, Вучић, Николић, Мартиновић, Вулин и остала болумента на власти грмели су против ЕУ и НАТО-а. Сећам се Вучића као радикала који препотентно са говорнице у Скупштини Србије са презиром гледа жутаће поданике сотонске ЕУ и аспидског НАТО-а. Данас после десет година исти они дочекују на аеродорому аспиде и сотоне са хлебом и сољу... Оног дана када је прво Николић напустио СРС па Вучић, створила се најгора политичка опција по Србију названа СНС. Радикали су преобукли одела и ускочили у жуте одоре. Када упарите радикала са демократом добијете напредњака. Тадићевци су се радовали стварањем СНС-а како је СРС убијен али нису били свесни да су створили монструма. Радикали су у Скупштини Србије клели Николића и Вучића ако се сећате. Знате ко је једино могао да се опусти? Па Тома и Александар јер су скинули са себе бреме радикалско и кренули '' демократским '' путем у победу ...

Носите ову пјесму задњи пут у једну улицу крај ријеке, заувек забрањену само за моје кораке... Дугмићи се чују негде у даљини док корачам низ улицу која није крај реке... На бандери залепљена умрлица, нема више мог комшије чика Раћа. Сретали смо се успутно и попричали о свему. Све је мање тих успутних милих људи, све ће бити мање срдачних разговора... Замишљен ходим не примећујући људе... Далек у мислима, разгледам неке призоре које нико не види. Повремено препричам ту и тамо слепима када сиђем са високе горе видике. Док силазим низ запуштене шљивике и оронуле тарабе поздравља ме паук са распете мреже. Покупим по коју опалу јабуку што мирише опојно са хиљаду окрепљујућих укуса. Над главом откуцава стари сат којег упорно навијам свако вече. Прати ме подсећајући да свако има своје време постојања. Ветар листа странице Новог завета и шапуће речи беседе разносећи их далеко до свих ушију па ко чује чује... На пању сеница кљуном туче у зрно кукуруза док се креје отимају око палог ораха...

Прослава у центру пажње, хвалоспеви и карање противника. У центру пажње као и сваки дан вођа самоуверено прича климачима главе. Све је као под конац, еуфорија кључа, заставе вијоре... Ако кажеш нешто што није по вољи руље одмах си човек који мрачи. Тек кад прође неко време оно што си критиковао а био критикован због критике постане у људима мишљење које прихватају као своје али када они то схвате увек буде касно... Упадамо несвесно у неки вид фашизма. Обрачунавамо се са неистомишљеницима сурово без икаквог смисла.  Ниси по вољи партијашима, ниси по вољи навијачима. Приморавају те да се осећаш као они. Рецимо мени ништа није значила победа наших одбојкашица јер живим у држави која обезвређује институције, знање, достојанство па и спорт. Нисам заинтересован за успехе у шамарању лопте преко мреже. Нисам се осетио усхићено ни еуфорично због њихове победе. Нисам писао по фејсбуку '' То Српкиње, јебале сте мајку свима ''. Нисам вам ја од те еуфорије. Сваки дан видим нешто што...

Господо, госпође, момци и девојке... Да! Наше одбојкашице су победиле. Респект од мене. Али дивна децо на спортском терену раздвојеном мрежом. Хвала вам! Али ја се не радујем као сви остали. Сваки пут када се у Србији кличе победи спортиста на светској сцени ми сматрамо нашом победом. Али... То проклето није тачно... Са муком тренирате, дођете до тог финала и победите не због мене, Јанка, Марка и осталих. Вас носи тај мотив репрезентације али ипак је то ваш труд и вештина. А ми у Србији кличемо. Има један баксуз, говно од човека што не кличе а радује се вашим успесима. Радује се јер је спортиста али не кличе јер нема смила клицати у држави која умире... Драга децо срчана. Спорт престаје да има смисао када му навијачи из дана у дан умиру од глади, болести и неправде. Ви јесте победиле и то је понос. Али ја као човек који из дана у дан гледам људе који од муке више не брљају по контејнерима ноћу него по сред бела дана тражећи храну, не могу да кличем успеху спорта. Знате, спорт је забав...

Дуго времена сам се двоумио али на крају сам ипак превагнуо да ће то бити мој посао. Стално сам у природи, фотографишем, снимам и радим преживљавање, сакупљање лековитог биља итд. Пошто посла у Косјерићу нема а свестан сам да би ме рад у погону неке фабрике потпуно креативно затупео одлучио сам да се посветим Влоговању или снимању разних видео прича које ћу објављивати на Youtube. Сваки почетак је тежак и неизвестан али собзиром да сам већ одавно у тој фази тежине и незивесности, зашто не бих своје знање покушао да претворим у нешто што ће другима користити а и мени. Пошто већ одавно имам свој видео канал посвећен борилачким вештинама и где имам снимака који су се гледали широм света, решио сам да тај канал преуредим и зваће се '' One Vision '' или по нашки речено '' Једна визија ''. Шта намеравам да снимам? Наравно да ћу и даље повремено снимати видео клипове на тему борилачких вештина. Али биће ту и других тема попут преживљавања у природи, Аи...

Кад на РТС пусте '' ваше право да знате све '' дођи ми да разлупам телевизор. Каква је то патетика, спрдање са нама који смо натерани да плаћамо ТВ претплату једном Јавном сервису једне власти. РТС је типичан пример аутократије. Јавни сервис свих грађана узима паре и приказује искључиво само једну страну што јасно показује лицемерје РТС-а. РТС је вазда био почучкуша сваке владавине. Ми просто немамо нормалну државу чије су институције имуне од политичких утицаја. Лично РТС не гледам али га плаћам. Одвратан осећај! Ја сам грађанин који не жели да слуша само једну страну власти, хоћу да чујем и опозицију. На основу приче једне и друге стране можда ћу имати своје мишљење. Овако, ми просто немамо објективност на РТС-у јер знамо коме служи. Због тога РТС треба да уведе систем скрембловања па ко хоће да га гледа нека плати. Ја нећу да плаћам Вучићеве наступе на Јавном сервису јер није мој председник. Ако ћу да плаћам нешто онда то мора задовољити и нас који нисмо у власти јер...

Тишина се развила атаром, она нека чудна што пара уши. Тек по неки лавеж џукаца у околини и по који ударац чекићем о даску. Дечја граја нестала је једног дана а и несташлуци су се претворили у морбидност. Старији брат гађа млађег јабукама. Као то је игра тако што одаламиш бураза у тинтару. Сва срећа па нема лубеница... Жене тресу грање, решиле да посатиру лишће и преузму посао јесени. Зато је најбоље имати вештачко. Кад гране пролеће ти изнесеш пластиканер који цвета све време. Овако дође јесен, ти бесомучно тресеш гране јербо је то сад неки модни тренд да је ружно лишће у дворишту.  Шта ће нам лишће? А јабуке мучене падају у понор и редовно се разбуцају о асфалт котрљајући се ко у инат баш онима што сматрају да је то ругло. Пу! Види јабука поред капије, фуј! Дај лопату! Штета што нема да се купи дезинтегратор... Ми у улици имамо контејнер који је инвалид. Остао је без два точкића којима се губи сваки траг. Разјапљених уста по цео дан стоји као да виче на неког. Разргаше га ни кривог н...

Народ је подељен по многим питањима. Свађамо се око Косова, патриотизма, цркве, нација, лекова, странки итд... А где је живот народе? Какав бре патриотизам, свађе и поделе када смо почели све више да гладујемо. Сваки дан неко умире од болести. Сваки дан све је тањи новчаник. Сваки дан дешавају нам се сулуде ствари. Медији нас затупљују, дневници улепшавају стварност, нижу се неки имагинарни успеси власти. Са друге стране, оне стварне слика је потпуно другачија. Лако се остаје без посла, лако се остаје без здравља, лако се потегне рука на некога, лако се прихвата лаж, лако се лаже... Тешко се живи, тешко се изборити са болестима, тешко се изборити са правдом. Све оно што нам је неопходно за живот заправо је тешко а све оно што нам је непотребно је тако лако... Паразити су у странкама које их удомљавају. Новац се троши на нераднике и неспособњаковиће. Највеће зло у Србији су странке и странчарење. Хајде да се сви запитамо која је странка икада ишта урадила нешто да се ми као грађани ове ...

Решио сам да будем страни плаћеник. У мојој Србији одавно немам посла па ко велим ред би био да се некако удомим. Власт ме сматра издајником па нешто размишљам што ја то не бих уновчио.  И одма се латим писанија... Драги, драге стране службе, Сороше, Пета колоно, Западна сило, унутрашњи непријатељи и спољни. Желим да вам се прикључим у подривању сопствене државе. Ја сам од Слоба Милошевића ваш плаћеник а нисте ми ни динара дали што значи да ми дугујете дебеле паре. И још се водим као издајник,  а ви господо са Запада још долара нисте уплатили што је срамота! Па не радим ја у '' Путевима '' да ми касне плате или не дај боже ко некад код Италијана у Косјери. Јесте ли ви пропали? Ја редовно подривам државу а ви и даље ни цента не дајете. Да нисам добио отказ? Да ли сам подобан, да није комшија Стево рекао да сам се приклонио Русима? Господо Сороши и стране службе, да ли ви мени књижите радни стаж? Оћу ли ја добити пензију какву као ортодоксни страни плаћеник? Па и ТВ Пинк,...

Гледам Палму како за говорницом маше кесицом са пилећим ногицама. Руља му аплаудира јер је то генијална вештина Вучића да продаје Кинезима пилеће ногице које ми Срби не једемо. Затуцаност народа је на врхунцу. Они који су аплаудирали пилећим ногицама су реално стање свести народа у овој држави. Прво су причали о папцима сад о пилећим ногицама, шта је следеће на реду као епохијално решење економских проблема државе? Можда скакавци. Ајде народе сви на ливаде да се ватају скакавци и продају Кинезима. Глупост царује, неукуси владају, барабе држе придике о моралним вредностима. Ствара се пародија живота као реалност. Да ли смо ми нормални или смо прсли као лајсне када још трпимо ова подјебавања политичара? Они се са нама спрдају! Еј, човек маше кесицом пилећих ногица као да је изумео свемирски брод који је бржи од светлости. Добро да не продају и пилећа говна за ђубрење Кинезима, могао је и са кесицом гована да маше а присутни би му аплаудирали. Већ могу да замислим како Палма каже народу у...

Често ме људи питају у вези борилачких вештина, клубова, шта и како и сл. Људи не познају материју и често имају формирано мишљење преко Холивудских филмова... Морамо бити свесни да постоје они који подучавају реалну самоодбрану и они који подучавају фолклорно - лепршаво. Да се разумемо, није све реално ако пише на реклами '' Реални Аикидо, Реални Карате '' итд. Реална борба је препуна енергије, конфузије, адреналина, страха и лудости, беса и немоћи, дакле микс емотивних осећаја. Реална борба или по нашки речено туча није исто што и спаринг у сали за вежбање. Због тога имамо оне који подучавају ученике техникама самоодбране на пример хватање за руку, врат и сл. Некад то функционише а у већини случајева уопште не функционише. Није исто када те спаринг партнер хвата за врат или онај који хоће да те удави. Ако ниси стекао реалну рефлексију, напамет научене лекције су потпуно неупотребљиве. Зашто један боксер са лакоћом премлати аикидисту, каратисту или кунг фу вежбача? Зат...

Већ дуже

Имате чланове странки који су класични и оне са посебним потребама. Члан странке са посебним потребама мора да добије функцију или радно место јербо се он не може уклопити у класично чланство. Многи прелетачи болују од Алцхајмерове болести, чим се ушалтају у други табор ничега се не сећају од пре. И они су чланови са посебним потребама и због тога вазда имају неку функцију. Ево Расим Љајић је школски пример члана са посебним потребама. Њему свака власт изађе у сусрет и обезбеди му неку функцију. А шта'ш Љајо мучени је члан са посебним потребама, воли власт више но леба да једе. Сличан је и Додик, само што он пати од заборавности јер не зна се коју власт у Србији није похвалио а одлазећу попљувао и он је политичар са посебним потребама... Архимед је давно рекао '' Дајте ми ослонац и померићу Земљу ''.  Занимљиво је то што и Тачи и Вучић тренутно траже ослонац како би померили границе земље. Полугу власти имају још само ослонац да набаве и потврдиће Архимеда.  Мада се...

Решио сам да напишем оптимистичну причу о Косјерићу. Да не испадне стално негативишем, па ево... Магла стисла јутро у мојој вароши, бајковита и тиха попут баладе. Густа магла пала по улицама али дићи ће се и сунце ће огрејати. Пар сиромаха брља по контејнерима. Хвала богу нашли су остатке, неће бити гладни а и народ је добар па им оставља вишак хране у контејнерима. То народ ради да нико не види да су дародавци... Контејнери су заправо дискретна хуманост дародаваца. Из продавница људи излазе са полупразним цегерима, добро је! Народ коначно мисли на линију и не преждерава се. Ова скупоћа је заиста перфектна јер спречава да се бахатимо и угрожавамо своје здравље. Хвала богу да имамо овакву власт која мисли о нама... Отпад лежи поред канти. Добро је! Наша омладина играла се мини кошарке. Напредују, десет флашица поред канте али једна је у њој.  За коју годину успеваће да убаце све са пет метара. Коров никао поред рампе на индустријској прузи. Лепо је видети како зелениш прекрива металне ш...

Данас у Србији ако си опозиција ти си аутоматски грађанин другог реда. Нисам хвала Богу члан ни једне странке и ако сам давно, давно некад био активан у политичком животу. Имао сам прилике да видим све и неизмерно сам захвалан на том искуству. Никада више друг члан ни једне партије. Странка је превара, манипулација и ништа друго... У некој другој држави да пишем критички на потезе власти нико ме не би сматрао непријатељем. Културни људи би схватили да су све моје критике добронамерне. Код нас се то сматра издајом, плаћеником, говнетом, стоком, млатачем. Обично кажу за мене да ми ни једна власт не ваља. Они не схватају да ја не критикујем људе на личној основи већ њихова лоша дела.  Свака власт мора имати критику и анализу независних људи. Код нас тога више нема и ако има сви ми који то радимо смо изложени вређању, омаловажавању и разним другим притисцима. Аутократија СНС-а је заиста постала дегутантна - бљутава. Најгоре је нама који се усудимо да критикујемо локалне власти у малим мест...

Ох каве ли случајности у Косјери, све неки блиски власти типови добијају удомљења. Блага везе нисам имао да је била вел'ка битка око радног места у Топлани. Мислио сам да је Топлана свршила после утурања у функцију Урошевића чувеног напредњака. И запосли се еколошко чељаде, удоми се на једвите јаде. Ма случајно се тако подесило, није то политичка прича. Све је увек случајно и све се то увек некако намести да изгледа као муљажа а није. Вазда је то сплет околности ;) И тако удадосмо у Топлану еколошко чељаде а у водовод удомисмо коалициони споразум. Било је тешко, много вазелина се потрошило да што мање запиње. Кад може шегрт за инвестиције да се породично удоми што не би могла и ова боранија из Поповића вренџе, мада дјете ( Shit Man ) је СНС а тата у Поповићу. Мало је то замршена прича. У сваком случају два иксанчета на правди Бога добише посао у државним јаслама. Блага везе нисам имао да је био неки конкурс, бем ти труње, мого сам конкурисати и ја. Верујем да би данас чашћаво бар п...

Ових дана многи се такмиче да попљују петооктобарску револуцију. Лично сам био активни учесник у обарању диктатора Милошевића и његових поданика. Нисам заборавио то време да бих попљувао револуцију која се десила не због хира, не због неких спољних сила, већ због муке у којој смо живели. Прећено нам је као и данас што се прети. Хапшени смо као што и данас хапсе. Морао си да се учланиш у СПС да би добио посао, као и данас у СНС. Био је то заиста један мизерни живот у Србији. Данима смо слушали од радикала корачнице, о војводи Шешељу, о Аркану, Легији. Кордони полиције опкољавали су сваки наш покушај да се побунимо. Крвави рат, смрт, лелеци... Шверц горива, шверц свега само да преживиш. Сви који пљују петооктобарску револуцију нису свесни да пљују огромну силу која је изашла на улице. За разлику од деведесетих које су имале огроман број усправних људи са пркосом, данас имамо ћутљивце и кукавице. Поносан сам на све са којима сам деведесетих водио раме уз раме борбу против диктатора Милоше...