Мислионик

  Ближи се пети октобар, дан победе над диктатором Милошевићем. Године беспоштедне борбе. Санкције, глад, сиромаштво, рат, смрт, бомбардовање, хапшења, пребијања, потказивања, притисци, претње, презир, шверц горива, цигарета, хране,крађа, полтронство, издаје... То је неки кратки опис живота под Милошевићем.  Деведесете су ми и данас језиве када их се сетим. Био сам један од активиста против режима. У мојој кући Бранко Ђица и ја смо тајно штампали новине против власти. Само ми знамо колико је било опасно допремити припрему за штампу. Није то била флеш меморија ко данас, то је био паус папир на ком је све одштампано. Изгубио сам младост у деведесетим. Покренуо сам радио који су ми угасили брзо само што сам пустио џинглове СПО-а. Вук Драшковић нам је одговорио просто: '' А шта ја ту могу ''. Оставио нас је као говна, ни реч да каже ни глас да се чује због гашења фреквенције. Имао сам мали предајник у кући. Емитовао рок музику и хтео да у догледно време од тога створим једа...

 Да би данас добио посао у Србији мораш лизати дупе политичарима. Кад мало дубље проанализирамо ову методологију долазимо до значајних информација. Реч лизинг потиче од енглеске речи lease што значи изнајмити, рентирати, узети под закуп. Али у случају оних који лижу дупета због посла заправо они себе дају под закуп на употребу некој странци. СНС чланство на лизинг или ренту користи врх странке за употребу митинга, лепљења плаката, сакупљања капиларних гласова итд. Рецимо председник општине Пожега зовне председника општине Косјерић. Здраво Жарко! Шта радиш? Ако, ако само напред. Него треба да ми изнајмиш ових твојих чланова на лизинг. Ма правимо неки скуп, отварамо клозет нови код аутобуске. Ма стрпај за један аутобус. Е хвала друже...  Мада смисао лизинга осликава се у Аристотеловој тврдњи: '' Истинско богатство није у власништву над имовином, већ у праву да се она користи ''. И баш се тога СНС и држи. За ЕУ имају доказ да су њихови чланови у сопственом власништву али д...

 Лето на одласку плаче јесењим лишћем. Нестрпљиве јакне из ормара гурају се која ће прва изаћи напоље. Топла обућа нестрпљиво цупка. Само су гаће равнодушне према свему... Јесењу дани нижу и сећања. Имају они тај неки чар успомена. Седиш и гледаш како лист скочи са гране и лети ослобођен од годишњег добра. Довољно је радио читаву сезону. Пржио се на сунцу, киснуо на киши, дрмусајући се на ветру. Пред последњи скок са гране колеге листови му вичу да пази на  трње, боде се много. Циљај маховину! А кад лист падне на маховину склапа уморне очи утонувши у сан... Јесен ме затиче у лутању. Изгубио сам мисли и тражим их по беспућу празног простора и времена. Покушавам да пронађем смисао свега али он се упорно игра са мном жмурке. Као да није довољно што је јесен сама по себи сетна ево и кише. А на киши плешу сенке прошлости. Изненада се појаве лица оних којих више нема. Флешбекови прошлости  нижу се по сценарију јесени. Поново ради биоскоп вичу кишне капи пре него што се олупају ...

 Данас видех на фејсбуку један коментар да су се двоје иж исте куће удомили у државне јасле. Мала је ово чаршија па се све дозна. Кажу да је то преко странке и да ти иксани немају одговарајуће школе за та радна места... Ништа ново, ништа непознато. И није ме брига ко се запослио и шта је радио да би добио посао. Оно што је мене разочарало је појава људи који то оправдавају. Да би вам било јасно о чему се ради ево и фотке. Коментар је тужан јер одсликава данашње стање свести једне младе особе која оправдава страначко запошљавање. Њој је сасвим нормално да неко лиже дупе неком политичару. Па шта има везе добиће посао. Па и проститутка рашири ноге и у себи каже ма брига ме чим овај сврши посао имаћу кинту у џепу. Замислите лопова који краде од неког нешто а ви му кажете то брате! Кради, снашао си се шта има ко да те криви, таква је ситуација.  Ова млада особа којој сам сакрио идентитет јер заиста ми је жао да се  даље види ова срамота, уопште не капира шта је одговорност и ш...

 Више не могу да разумем нашу цркву у Србији. Реторика свештенства се претворила у политику. Не чује се у проповедима Христос спаситељ. Све време се проповеда Косово као Српска душа. Изгледа да се сад мора говорити Помаже Косово! Косово ти помогло! Јер испада да је Косово неко божанство ком се мора приклањати и клањати и веровати у њега... Косово јесте део наше историје али није ни божанство нити душа Србина. Те пролетерске пароле у паковању СПЦ-а пролазе код оних који уопште не схватају да је православна црква Христова и да постоји само ради Њега. Ништа! Али ништа не сме бити важније и прече од Христа. Ако си верник мораш то схватити. Ако си атеиста онда немаш шта да тражиш у читању ове приче. Црква је поманитала. Понаша се бахато, осионо и само фале одреди инквизиције. Зашто је то тако заиста не знам али оно што видим не личи више ни мало на ону цркву која је окупљала верни народ да се моли Христу за спасење душа. Црква нам се претворила у странку која кокетира и са најгором врст...

Налактила се ноћ на мој прозор. Вири кроз ролетне и чека да заспим. Иза ње поспани лампион отаљава ноћну смену расвете. У мојој глави марширају стихови заборављене песме. '' Када страшне буре запрете да разбију твој мали брод. Када речи штуре покушају да нађу изговор, једна рука тражи те и жели да ти да, додир нежности за бар милион година ''... Не знам одакле су се појавили ови стихови у мојим мислима. Некадашња Ју рок мисија и песма '' За милион година ''. Имам још увек малу сингл плочу. Можда је усамљени дечак на бициклу откључао ове речи. Тражио је погледом децу за игру а деце није било а игре на претек. Његова бујна машта данас није могла бити реализована у стварности... Јутрос сам обавио рутинске обавезе. Продавница, намернице, формална климања главом пролазницима. Журио сам кући. Из неког разлога људи ме пуно замарају у последње време. Ретки су они који још у себи носе ону искру срдачности. Да ли сте приметили да је све мање оних разговора који на...

 Нормално је да се народ зими греје на нешто. Али у Србији имамо сасвим другачију врсту зиме. Познато је да се народ ложи на свашта нешто а да је главни фурунџија Вучић. Али ни то није тема ове приче... Ако си члан СНС-а онда нема зиме. То је иначе народна пошалица кад се нешто обезбеди па се каже ма сад нема зиме. Централно грејање СНС - Саџгај - Наложи - Сагори има по неким информацијама око седамсто хиљада корисника. За њих нема зиме а за остале се не зна. У Косјерићу рецимо имају субвенције за оне који немају зиме овог лета, јесени и зиме. Распишеш конкурс за субвенције '' скотови на прелет ''. Услов субвенције је да имаш довољно капиларних гласова који ти дају извесне бодове да се накачиш на СНС централно грејање. Ко сакупи највише сигурних гласова тај добија субвенције '' скотови на прелет ''. Претходно продаш у старо гвожђе оне старе жуте и зарђале ставове како би прихватио нове. Чим се прикључиш на централно грејање топлане СНС-а више за тебе нем...

 Пала магла на сокаке па се куће извирују овог јутра у мојој улици. Пси лају а каравана нема на видику. Комшија певац Павароти успео је и овог јутра да ме пробуди око пет часова. Не знам зашто сам помислио на лонац. Прогноза времена обећава сунчано време али све зависи да ли ће неко склонити поклопац од магле над чаршијом... Кренућу касније до у град не би ли случајно налетео на порцију разговора у пролазу. Све је ређе чаврљање и срдачно јављање. Као да смо  сви љути једни на друге па нам је мрско рећи добро јутро или добар дан. Не умемо више ни да глумимо срдачне поздраве.  Прелећем преко наслова медија. Косово, таблице, полиција, хероји, издајници, страни плаћеници, добри Вучић - лош Ђилас. Класична дневна затупљивања су и даље на снази. Ту су љубитељи Несторовића а и они који нису. Битно је да имамо и даље исте глупе теме око којих ћемо да се препиремо. У међувремену пензионери су примили пет хиљада и девет стотина динара. Паре од малине полако се круне. Задовољни лока...

Несхватљива је људска похлепа и бахатост. Људи немају храбрости да признају своје грешке. Уместо тога терају до имбецилности своју неправду  и покушавају на силу да је прогурају као правду... Ових дана сам имао прилике гледам својим очима такав пример безобразлука. Људи су почели да користе туђе имање без икаквог питања и одобрења власника који не живи ту. Неко је пре много година скинуо капију, склонио оградицу и прокрчио себи пут. Онда су се ту придружили други. У једном моменту тај плац постао је раскрсница. Пиче аутомобили, комбији, џипови, квадови мотори. После кише то буде ругло од блата.  Онда се дрзну па покраду камење које је стављено од стране комшија да би спречили разношење блата по улици. Па почиње курчење, бахатост и неко глумљење силе. Онда дође власница имања, дође геометар и утврди јој њену територију. Сутрадан комшије похрле са све метром да премеравају њен плац без икакве логике и одобрења. Вуци - потегни али џаба. Осванули су бетонски диреци и ограда. ...

  Пандемија ковида  пробудила је у човечанству страх. Неко се побринуо да у првом налету изађе у јавност теорија завере. Када се та пандемија попримила у велики број људи кренула је друга страна она вакцинисана. И на крају добили смо страх и подељено друштво.  Примио си вакцину али ниси заштићен. Прими и ти вакцину па да будемо сви вакцинисани и незаштићени али са мање '' последица ''. У принципу сви смо угрожени да ли били вакцинисани или не. У временима као што су ова сада моћ непроверених информација је огроман. Са једне стране и само здравство изазвало је огромну конфузију код народа. У почетку пандемије ковид је био најсмешнији вирус у историји да би за кратко време наш председник Србије почео да прича о гробљима и опасности. Некако је то било јако чудно гледати Вучића како нас упозорава о опасности ковида а још нам стоји у сећању његово церекање са Несторовићем о најсмешнијем вирусу.  Ради ли вакцина или не? Кажу да ради тако што смањи последице ако се заразиш ...

  Држава нам је у ропцу. Народ постаје нервозан и зао. Полако се и оне најмање битанге претварају у велике. Свака шуша узима законе у своје руке. Цивилизован човек постаје угрожена врста... Треба ли шта још писати? Ни сам више не знам... Људи упадају у психоделију сопствених илузија. И ако су разоткривени у лошим поступцима они не стају, они још горе гризу јер нема оне разумне већине која ће их зауставити. Ако мислите да је то безазлено онда ни ви сами нисте свесни у ком стадијуму нам се друштво налази. Отимање од других је прећутно. Ко се успротиви ајде да га изгазимо. Све оно што Вучићева власт ради опозицији то сад раде и ова најмања шуша према онима који се успротиве њиховом злу. Хаде да га облатимо да данима причамо најбизарније лажи. Хајде да лажима оправдамо наше зле поступке. И то тако штека и штека док неки појединац не буде пукао и направио хаос. И хаос се призива. Можда је баш тај хаос цунами који ће почистити све пред собом.  Не ваља никако дјете! Тако једном рече ...

Морам да вам испричам једну причу у којој сам ја главна улога. Пошто имам једног комшију сценаристу који упорно жели да ја будем главна филмска звезда његове приче решио сам да му изађем у сусрет. Дакле ово је прича о мени Ивану Стафановићу. Ја сам у том његовом сценарију добио више улога у којим ни Спилберг не може да се снађе али добро, ајде некако да му помогнем... Ја сам иначе брица. Шишам људе. Кажу да сам лаке руке и воли народ да долази код мене кући и ако сам ја отишао у пензију али шта ћеш старе муштерије долазе код мене, а и ваља који динар ућарити на ову беспарицу. Поред моје куће ђе шишам народ има једна ливада неке жене из Њемачке. Е ја сам ту направио пут да моје муштерије могу да пролазе. Ко у оној песми Здравка Чолића '' Продужи даље ''. Падне киша а ђе има воде има и блата. И муштерије кад прођу аутом они штрцну блато на кућу мог комшије. И тако то неко време буде. Чујем ја они гунђају док бришу зид и прозорче куће. Помислим их какве рђе од људи. Шта им...

Да ли ће или неће бити ковид пропусница? Диже се ларма и ових који то неће и ових који то хоће. Неће Србадија аусвајсе, ево и Саша Радуловић и Бошко галаме о томе. Можда су мало више цирнули вина из Вучићевог подрума. Но шалу на страну хајде да мало усмеримо пажњу на аусвајс... Живимо одавно у земљи аусвајса само што се аусвајс зове чланска карта. Чланска карта у даљем тексту аусвајс заживела је још за време Тита. Ко је био друг члан са црвеним аусвајсом ( чланском ) тај је могао да кући и скући. Ко није е тај је морао добро да запне. И од тада па до сада аусвајс постоји и преко њега добијаш повољности у систему. За време Слободана Милошевића СПС аусвајс је омогућавао да се бројни обогате, курче, бахате и стварају своје империје. Онда се десила демократија па су постојали разнобојни аусвајси од плавих до жутих. Временом и жути аусвајси су исто функционисали као и за време друга Тита. Е онда су дошла времена СНС аусвајса и они су коначно попримили сав свој смисао постојања... Постанеш д...

  Тресла се гора, родио се миш! Тако се може описати данашњи '' устанак '' зелених. Помно сам пратио дешавања, сагледао из свих углова шта, ко и где и слободно ћу рећи да је устанак био на крају усранак... Било је свега и свачега и ничега!  Усранак је био хемијско чишћење флека од вина овима који су га испијали са СНС-ом. Зеленовић је покушао да себи да значај али на жалост постао је други Милан Стаматовић. Екипа од винске капљице је дала подршку овом '' устанку ''. Чим видиш такве ликове као што је Саша Радуловић, Бошко Обрадовић па и ове из '' Не давимо Београд '' знај да губиш време.  Интересантно је било гледати помешане левичаре и десничаре. Мада су то више две леве и две десне. Или што неко рече на твитеру '' зашто Вучић увек бира говорнике на опозиционим скуповима ''.  Еколошки устанак је некако и светски тренд али у Србији као да је неко неписано правило да увек после еко устанка неко се удоми и добије корист. Дана...

  Живимо у  времену друштвених лажи. Више нема здравог расуђивања ни чувања вредности. Сада ако пишем о општем добру људи ми се подсмевају као да причам о научној фантастици. Све што пишем маса њих оспорава јер им се не свиђа мој став о томе. Онда прође неко време и испостави се да је моје писање било потпуно тачно и оправдано е тада нема никог да се бар извини на вређањима. И шта год писао и на крају то било потпуно тачно све иде по старом. Сере, нема појма, млатач, нерадник итд. Људи просте не желе да подрже оне који се боре за истину и ништа им не траже за узврат. Таква су времена где су добронамерници изложени вређању а покварењаци се дижу на пиједестал победника... Варош Косјерића сам годинама фотографисао. Све те фотке сам објављивао и радио приче о једном животу наше свакодневнице. А онда су почели да ме прозивају на улици. Па смем ли ја да фоткам зграде, пролазнике. Па шта ја то фоткам и сл. Једног дана сам решио да никад више не фотографишем по Косјерићу. Моје фотогра...

 Јутарња рутина уз кафу. Напољу мусаво сунце израња иза брда пипајући ми лице кроз гране беле врбе. Знатижељно ме посматра сеница чекајући доручак од мрвица. Улазим у кућу, палим рачунар на дугме нећу ваљда бренером. Листам фејсбук на ком се прво појаве спасоносне гатаре које вам враћају одбегле љубави. Ту је по неки цитат Ива Андрића да се мало правимо паметни док у исто време куцкамо амин испод огласа за продају библије. Време је да се оде до продавнице... Ђаци буновно бауљају низ улице. Капуљаче на главама као општи тренд. Ганг стајлинг је у моди. Видели смо у Новом Саду да је стајлинг идеалан за напредњачка парадирања по улици. Сукћу аутомобили, нису избори већ тате и маме возе децу у школу. Не ваља шетати, ваља децу спровести од кућне капије до школске. Авантуре пешачења до школе све ће ређе бити. У продавници сам био бржи од неколико пензионера. Значајно сам их погледао као победник овог јутра. Нешто сте ми спори! Победа! Наравно спрдао сам се у себи. Али ипак ме је претекао ...

Ђаци ће певати химну пред час. Дакле време је да се уведе модерни комунизам и да се коначно друг Вучић прогласи за маршала. Једино га зеза то што би већина напредњака уз маршала наставила марширала краља Петра гарда. Јер Маршал и марширала  су некако повезани а и марш у... Ђаци да носе плаве блузе ко некад. Уместо титовки да се носе качкети СНС-а. Учитељице морају носати мантил плави да изгледају ко баба сера. Нема више да учитељица изгледа ко бомба па да очеви ђака повилене. Учитељи морају носити исто мантил, плави качкет и цокуле. А да! Учитељице морају носити оне чувене боросане. Председник одељенске заједнице носиће чин водника. Разредни или разредна чин поручника.  За сада деца ће певати '' Боже правде '' али реформом првог новог састанка Централног комитета СНС-а донеће се одлука да нам деца интонирају Митра Мирића '' Не може нам нико ништа ''.  Сваки дан у школи мораће ђаци да имају шести час под називом '' Волимо те отаџбино наша '...