Мислионик

  Јутро је освануло над чаршијом Косјерића. Седео сам дуго без речи, без снаге да почнем писање овог текста. Синоћни  догађаји измрцварили су ово срце у ком се трудим да зацарим Христа. Не могу да се отргнем од сцена, од гомиле претњи, увреда и мржње од људи које не познајем. Стао сам да помогнем у раздвајању и спречавању сукоба. Окренут леђима онима који желе да нас бију а лицем према својим суграђанима који су видно били погођени провокацијама. Горчина у људима покренула је бес, чак и они који су вазда мирни синоћ су кренули ка онима који не живе овде а изазивају мештане Косјерића.  Алекса је ударен песницом. Та песница је песница овог режима. Кукавица се крије иза власти, пуштен је као кер да режи, уједа за друге. Гомила се горчина у људима који виде шта се дешава. Окупили смо се у центру чаршије да дамо подршку Алекси да осети нашу љубав, да не осети безнађе самоће, да га рањивост не савлада. Дечак је одржао потресан говор о љубави без икакве мржње, напротив био је бе...

  Субота, чаршија живи неким својим наметнутим ритмом политике. Размилели се активисти општином, деле пакете, неки непознати људи обилазе нам дворишта, носе спискове са информацијама ко смо и шта смо. Тај дан сам кренуо да снимам активисте '' Уједињених ''. Млади људи са осмесима без икаквих притисака посећују своје суграђане. Немају гепек пун кутија наменских садржаја, нити информације колико живи људи у кућама и ког су годишта. Једна старија жена осмехује се и каже: '' О децо моја, коначно да се појави неко домаћи и наш. Неки дан ми дођоше неки људи мргодни ко да су пошли да ме пљачкају ''. Слушам ту жену и схватам колико су наши избори у Србији постали изопачени одвратни. Да ли се неко пита када му дође страно лице пред врата, одакле теби списак мештана и шта тражи моје име и презиме на том папиру? Ко сте ви? Те суботе сам видео пуно људи који живе заборављени, очајни у својој немоћи али ипак имају снаге да нас саслушају. Питали смо их како су, те две...

Баба - бака која се експлоатише у кампањи излила је зло из себе на младе људе. Медијски отров и интерес помутили су јој разум. Нема ништа горе и погубније по душу кад се у срцу зацари злоба. Председник Србије Александар Вучић успео је да народ увуче у тешке поделе. Да ли му је то Патријарх Порфирије осудио? Да ли је покушао да му каже да је то грех, проклетство? Никад нећемо сазнати.  Злоба доминира код нас у Косјерићу. Лицемерје се кити, хвалише, гордост се пува и размеће, злоба режи и сикће. Оболели од фарисејства, политичари на власти чине демонизам својим делима. То је истина која ће их ипак на крају питати како ћете се оправдати пред Богом. Неће вам помоћи ни да уложите билијарде пара у цркве, Бог једино тражи покајање.  Замислите само ове који ботују у какав су се демонизам увалили јер осуђују, лажу, чине кривоклетства, наносе мржње, зла људима. Чему ли се ви надате? Проћи ће брзо живот, а пред Бога ће стати сви у једном реду и они земаљски великаши и сиромаси, свако ће ...

 Види како су се напредњаци размилели општином Косјерић. Као вредни мрави раде и даривају народ. Човек би помислио како је све дивно, како је све у духу доброте. Али није тако!  Урадише кажу путеве по селима, супер! А од којих пара се то рођаче ради?  Да нису функционери решили да из својих џепова часте народ? Па нису! Кад видим асфалт који се пуши док га ваљак ваља, ја видим 200 грама кафе скоро 500 динара. Размишљам како ће се после тог асфалта кафе мање пушити на столовима због скупоће. А види колико кошта опрани кромпир? Куку мени сваки дан цене скачу. Ту су и рачуни који дивљају. Верујем да напредњаци умиру од смеха док народ слави асфалт. Види будала, и даље не капирају да све они плаћају и да ми располажемо њиховом зарадом. Маторци су се усрали од страха, а јесмо их добро застрашили да мисле ако ми одемо неће бити пензија. А разни директори из градова долазе и носају дарове неопредељенима. Нико да се пита одакле теби ти спискови, и како ти знаш ко живи у мојој кући...

Низ улицу крећем а у ушима ми пева Џони Штулић: Слобода није подметање закржљале форме, слобода није подметање идеолошки било какве форме... Боже, како је лепо бити слободан без пресије партијског комесара који постројава страначке послушнике. Немаш шефа који ти децидно говори: '' Скуп је обавезан '', нема оно мораш! Слободан сам у кораку, свести и жељи да победи опште добро. Сусрећем слободне људе који иду ка тржњаку наше Косјере. Долази нам познат глумац да нам помогне, сад већ можемо да кажемо наш Ненад Маричић. Затичем те осмехе младих људи који својом појавом подстичу пролеће у мом срцу. Загрлио бих ту дечурлију што ми буде наду да ће се живот у Србији променити.  Не треба ми кеса ситног шећера, пар конзерви сардина од странке, желим да радим, стварам и зарадим. Не треба ми асфалтирање партијско, хоћу да имам изабране људе у општини који ће све време да раде на поправци путева, комуникација. Не треба ми шатра и музика да у горњем крају седе политичари за сликање ка...

  Нервоза се може опипати овом чаршијом. Фаланга из врха долази бахато са својим моћима, окружена безбедњацима, док за њима иду локалне кљусине. Нису ово избори, ово је неки вид отпора где је држава постала непријатељ својим грађанима а у исто време та држава своје грађане проглашава непријатељима. Осећај немоћи намећу бахати послушници... Јуче је дошао у село Маковиште лик који је подсмевао Косјерић. Окупили смо се са студентима у чаршији да га дочекамо, да се заједно смејемо његовом цинизму. Били смо испред зграде општине , нас педесетак упорних. Неколико смелих радника изашло је да нам се придружи, остали су морали као мишеви да виркају кроз прозоре, док је већина морала по директиви да прави гужву у Маковишту под шатром. Јуче су зарадили своје плате тако што су правили масовност догађаја поводом бедног асфалта којег нису урадили за време мандата, већ сад пред изборе. Неки певач под шатром зурлао је песме, а народ седео је ждерући храну, џабана је тако слатка. Поред цркве, посна...

  А зли људи и опсенари напредоваће од зла на горе, варајући и варајући се. ( 2 Посл. Тимотеју 3:13.). Чини се да ови последњи дани времена у ком живимо зло постаје несношљиво. Можемо рећи окрутно. Србија је школски пример када човек у гордости опсеном лажи преокрене друге на пут греха. Зло се нагомилава поступцима и распламсава наше слабости којима чинимо неправду и постајемо слуге кнеза света... Борба за надмоћ, за власт да господариш другима је варање себе а кроз то варање вараћеш друге не би ли остварио своју побуну против Бога. Поносит човек није мио у очима Господа. Када се зло узвелича делима људи онда се мења читаво друштво. Морал постаје непријатељ, закон праведности уљез, а доброта постаје гоњена. Апостол Павле нам је то најбоље рекао у другој Посланици Тимотеју: Јер ће доћи време када здраве науке неће подносити, него ће по својим жељама окупити себи учитеље да их чешу по ушима, и одвратиће уши од истине, а окренути се бајкама. ( 2 Посл. Тимот. 4:3 ). Но, вратимо се на п...

 Општина Косјерић је у изборној трци где имамо имагинарну власт од наших мештана којом управљају људи са стране. То је класична прича политиканства која почива на отаџбинској управи СНС-а установљеној у СРС. Један шеф ком полажу рачуне сви. У случају општине Косјерић председник општине нема никакав утицај ни рејтинг у странци, он је више техничко лице странке које извршава задатке. За тај посао има своје предности и њему је то довољно. Из тог врзиног кола он не може изаћи хтео то или не... Слепа послушност почива на страху, на уступцима, на уценама итд. Пуно случајева постоји да власт има компромитујуће податке о некоме и тај неки мора да игра како странка свира. У суштини све се врти око пара... Изборна грозница у општини Косјерић већ показује бесмисао демократије, права гласа и наду да ће се они завршити поштено. У игри је новац у рукама што би рекао у песми Милан Младеновић. Косјерић нема индустрију која би га уздигла у срећно место за живот. То што има од фабрика је сведено на ...

  Дефинитивно су нервозни, напети и бесни. Напредњачки штандови преко пута хотела, са све балонима зјапили су без неког видног присуства заинтересованих грађана чаршије. Ту су били они који морају и они који треба да се покажу да би добили радно место.  Пошао сам у чаршију са намером да склоним мени драгог човека и активисту Милену која је сама дошла међу њих. Није ми била намера никог да провоцирам, мени то није у интересу. Мени је једини интерес био да Милена не буде сама међу плаћеним обожаватељима странке СНС. Срећом доле је био школован, уљудан кадар ДС-а који је сада кадар СНС-а. Он једини и може да води разговор са другима који нису за СНС. Срећом моја Миленица је кренула са мном. Видели сте у  лајву шта се дешавало. Мени је интересантан мој један бивши пријатељ, који је данима нападао СНС. Сад је на њиховој страни. Шта ће човек, бори се за будућност свог детета. Прогутао је кнедлу, стао за штанд и то је то. Али му је засметао телефон и снимање па се његов деран ви...