Мислионик

 Петнаестог септембра одржала се и моја изложба фотографија '' Људи у објективу ''. Тридесет година сам фотографисао људе на улици, неким догађањима и сл. Истрпео бројна подсмевања мојих суграђана што носим фотоапарат у рукама. Али кренимо редом...   Једне вечери седећи код мог пријатеља Аца Јанковића - Гила, нешто смо почели да причамо о Косјерићу, фоткама и наједном се некако извукла реч '' изложба ''. Тада сам послао поруку мом пријатељу Предрагу Диковићу да ли би могла да се одржи изложба у просторијама АКЦ - а? Наравно Дика је рекао да би то волео да се деси...   Кренуо сам са припремом, разврставањем фотографија, корекцијама у фотошопу јер било је фотографија са веома малом резолуцијом, па је било оних на негативима. Све је то требало утегнути и одштампати. Мој мучени Епсон штампач је зрео за инвалидску пензију. Али успео је да одради посао и одштампа око шездесетак фотографија А4 формата на фотографском папиру. Муке сам мучио око механичких кваров...

 Имао сам ту част да у договору са свештеницима забележим славу Цркве у Косјерићу - Рођење Пресвете Богородице. Давне 1994. године моја прва репортажа за Радио Косјерић била је на дан Рођења Пресвете Богородице. Тада сам и покренуо радијску емисију '' Вера светих ''. Након толико година ево ме на новом задатку, да што верније забележим овај лепи и свети празник посвећен Мајци Божијој... Не користим блиц и трудим се да што мање узнемиравам молитвен народ на Литургији са фотоапаратом. Све мора бити брзо, ненаметљиво и ефикасно. А заиста је у исто време прелепо бележити овако дивне тренутке где смо се сви сабрали у молитви Господу. Светло које се промаљало са прозорчића давало је довољно лепоте да све изгледа лепо. Мирис тамјана уз лепе гласове хора док се наши свештеници усрдно моле Господу и Мајци Божијој. Сви смо ми дошли са својим слабостима, гресима да иштемо од Бога спасење. Улазимо у храм Божији посвећен Богородици са великом надом и такви стојимо молитвено. Много р...