Мислионик

                Уморна... На дохват руке ... На пољубац до ње... Стојим као бреза по којој спавају птице певалице... Умио бих јој лице осмехом... Уморна и тако лепа наспрам замућеног неба облацима... Тако призорна као неко чудо... Она седи а ја бих је у наручју однео далеко од гужве, далеко од сваког бола... Уморна... Она... Лепа и нежна, моја љубав неизбежна...   30.4.2013.г.  Иван Стефановић

Извињавам се на писању истине, жао ми је што је запарала уши, жао ми је што је забљеснула очи кртице. Жао ми је другари што вам не одговара моје писање, жао ми је што је политика изнад пријатељства. Жао ми је што не могу да се савијем толико ради ситних потрепштина. Извињавам се свима који не воле то што зборим, што сам свој и мислима вијорим. Не тражим ништа, не треба ми ништа, некад је слађа тврда кора поноса него препун сто гозбе срама. Извињавам се на свим речима, прошлим , садашњим и будућим, ма извињавам се и на овим речима сад што читате. Знамо се ми одавно, увек сам остајао сам на ледини против свих док сте ви чучали дубоко у позадини викајући то брате! Када се битка завршила, ледину сте попунили машући победничким заставама. Они који битку бију увек буду поражени од оних што се крију... Писао сам ових дана доста о политичким збивањима у Косјерићу. Било је велике пажње и посете на '' Мислионику ''. Но, запита се човек '' чему'' ??? Најезда скакав...

И онда се појавила парола младост - искуство - поштење. Сви су гледали тог озареног старца међ' том омладином лепом. Слика је била прелепа, чак је погођена оштрина, експозиција ма тип топ. Тај делић секунде остао је трајно на фотографији а онда су се сви разишли. Младост је остала на бироу за незапослене, старост и даље седи на знаменитим функцијама а они средњег доба шиште у себи јер су гласали за ту дивну фотографију... Хајде да се запитамо, шта је боље у Србији, у Косјерићу након силних избора и власти? Како се осећате као грађани? Колико је вас било на летовањима? Колико вас  вози нов аутомобил? Колико вас прима плату преко 40.000 динара? Колико вас нема посао? Колико вас не може да купи лекове? Колико вас дугује прехрамбеним продавницама? Колико вас је купило ново одело? Безбројна питања која треба да себи поставите пре него што заокружите неки странку. То су основна питања за све људе у овом граду и у Србији. Шта смо добили после сваке власти? Даме и господо, радници и сељаци...

Не могу да прећутим неке ствари које нам се дешавају у Косјерићу. Политичке странке воде битке на неки смешан начин препуцавајући се по интернету и кулоарима. У свим тим препуцавањима нигде не видим излаз из кризе. Као љубоморна деца једни на друге упиру прстом а око њих надвила се криза и опште расуло живота. Шта ће нам избори??? Не, искрено речено, шта ће нам избори кад избора немамо!!! Собзиром каква је структура људи у свим странкама, нама се смеши боље сутра ево цркава од смеха... ДС - ЖУТИ види се да су дигли руке од изборне трке па су потурили потрошни кадар. Ти људи ће проћи лоше на изборима и градски лоби (бизнис лоби) имаће сва права да их почисти из странке. Знају жути да ће изгубити на овим изборима, али исто тако знају да је идући мандат њихов 100% јер собзиром шта нас чека са новом влашћу то је неминовно. Основана странка и Расима Љајића у Косјерићу, покренута је од стране старих комуниста који су некад овде дрмали за време Тита и Слобе Милошевића. А ове наше овце потрчал...

Самоћа... Куцање сата на зиду у тишини четири зида. Бесциљни погледи и зурење у празно. Титраји срца прех захуктавање нервозе. Неукротиве мисли, слутње и наде... Који је човек сам на свету? Ох та самоћа у сред мравињака од људи. Како је човек сам уз сву ту буку речи? Невезујући ум уз Бога, човек се удаљава од светла. Ходајући у тмини самоћа стегне својим рукама ум а срце задрхти од  те језе... Како растерати мрак у уму? Како огрејати срце на студени самоће? Довољно је упорно обраћање кроз молитву , упорно као куцање сата на зиду у соби. Господ помилуј... Спаси Боже душу моју, спаси Боже људе твоје. Тај величанствени ум може да запали свећу у мраку самоће а исто тако једним дахом угаси пламен. Ма где се налазио човек, дал у самоћи или у гужви, без Бога у уму вазда ће бити сам и немоћан. Како смо ми мали људи тако немоћни без Њега?  Човек без Бога је као змај без конопца, ветрови га носе на све стране сурвајући га у амбис. Ако се изгуби веза са Богом, где ће људска душа завршити? Бесциљн...

Ни слутио нисам да ће Србија постати тмина Европске Уније. Тмина о којој је педесетих писао Ава Јустин Поповић. Тмина се навукла на очи нашег народа. Бес завладао умом у безнађу немоћи. Бес је пробудио оно најгоре у нама.... Безочна политика у малим срединама као за време деведесетих се надвила и бива још гора из дана у дан. Навукла се претња над мојом главом. Тешко је данас причати истину, мада истина је вазда бивала прогоњена од почетка света. Ипак, померене су границе пристојности.  У политичким странкама окупили се људи и кидишу једни на друге, шаљу се погане речи, чине се зла дела, распад братства је толико велик да ће ускоро доћи до праска. Наслућивао сам тмину пред изборе. Толико речи написаних о љубави, вери и апела да се морамо држати заједно ми срби јер разједињени смо слабашни као перце на ветру. Узалуд прича, нико више не слуша, нико се више не осврће, никог није брига... Важно је да се бори за неку правду изврнуту и злокобну, за неку правду из престижа, из похлепе. То је н...

Да је кампања почела може се видети по неким Фејсбук страницама и неким форумчићима где се ДС и ЛДП заједно боре против осталих. Разумем ја политику и да су политичари такви какви јесу али оно што се у Косјерићу сада дешава је да приђеш и пљунеш лицемерје које се испољава ових дана. У име својих апетита, ДС и ЛДП на све начине покушавају да прикажу данашњу власт као најгоре икада. Можда ће тако да буде, за сада су они били ти који су били најгори икада! Али нећу вам о томе писати, ово што ћу вам сада писати је једно разоткривање похлепе и очајне борбе за гласове које раде ове две странке. Прво ћу вам показати слику са полигона где су неки изломили једну кућицу за децу. Ево и слике : [caption id="attachment_300" align="aligncenter" width="500"] Слика са ДС странице Фејсбука[/caption] Од како знам за себе пијане будале и надркани ђилкоши су ломили овакве ствари по полигону и нико се до тада није освртао на ове појаве. За време ДС-а исто је било поломљених с...

Затвори очи и љуби ме... Држи ме за руке и не пуштај ме... Толико те волим да бојим се... Јер док те љубим, мислим сањам те... Не отварам очи, да не пробудим се јер љубим те, јер љубим те... Иван Стефановић [caption id="attachment_296" align="alignleft" width="300"] Рођенданска торта од шаргарепе, од моје Лавице лепе[/caption]

Утеха... Вечита потражња за тим леком у човеки бива. У данима туге, несреће и бола утеха је тако тражена а мало нађена. Пријатељи који теше изговарају речи : '' Не плачи, проћи ће, буди јак, буди јака''... Дивно је имати пријатеље али утеха од њих не бива права ма колико нам чудно то звучало. Ко утеши човека у данима тишине и безнађа а да га и не види? О каква је то тајна? Ма колико невоље било у човеку кроз бол отворе се духовне очи, наступи кајање и вапај у молитви. До бола и невоље слабо ко завапи Богу за своје грехе, јер човек у радости земаљској служи лепој кући, лепом оделу, лепим аутомобилима, служи пред светом истицајући своје квалитете и сл. И тако човек из дана у дан живи служећи пролазном богатству, срља у грех и равнодушност не видевши како навлачи над собом тамне облаке туге и бола...  Утеха, та свеопшта мисао човечија једино може доћи од Господа Бога нашег Исуса Христа. У оном часу Син Божији распет на крсту тражио је утехо али не од људи већ од Оца својег...

Зуре у мене, посматрају ме... Ко сам ја, ко сам ја? Упиру прстом, то је онај Ко је он, ко је он?   Све што кажем директно у очи, умијем лаж и пљунем је у лице, о мени суде некакви кретени, дебеле жене и умни онанисти... Ко сам ја, ко сам ја? У овом граду, ко је он, ко је он? Да буде свој, да буде свој...   Из кафића аналитике из дневне политике. Гузице што имају мишљење, залепљене за столице. Говњиве мисли из септичког мозга о другима износе... Алаве приче, јоше једна гозба, чучавских боема... Ко сам ја, ко сам ја? У овом граду, ко је он, ко је он, да буде свој, да буде свој? (Ivan Stefanović 5 .8. 2012.g.)

Испија ме чежња ко вино сачека иза ћошка... Заврти ми у глави мисли о теби па се побркају речи из несвести до бескраја у неком тулуму ума... Осећања направила гужву као у метроу промичу, журе о чудне ли буре у овој чежњи за тобом... Наспрам чежње твој лик ко месец обасјан сунцем што вири иза земље и само он се види у том свемиру. Та чежња што бруси немиром срце сутрашњи дан дочека јачом љубави и колико ме она грлила вечерас јако толико ће ове руке тебе у рађању дана... (2.4.2013.г. Иван Стефановић)

Идеја посланика СПС-а Зорана Касаловића да грађани Србије који нису изашли пред матичара и нису искусили радост родитељства треба да уплате новац у фонд за обнављање становништва '' Дечји динар '', а која је протумачена као увиђење пореза на неожењене, неудате особе без деце изазвала је буру негодовања у јавности. Демографски аналитичари дошли су до закључка да би спровођење ове идеје у пракси значило да би порез требало да плати чак 1.719.959 особа у нашој земљи... [caption id="attachment_268" align="alignleft" width="300"] Вама је све потаман[/caption] Ништа ме не изненађује у овој држави која тлачи свој народ наметима и суманутим законима. Највише ме погађа чињеница да овај закон или предлог предлаже човек из СПС-а! Ја нисам ожењен, имам 41 годину живота. Када сам био млад морао сам да гледам ратове, стајао сам у реду за уље, брашно и хлеб. Моја породица гледала је како да скупи пара за хлеб. Онда је дошло и бомбардовање. Посла није ...

Таласи страсти смућују ме, велика туга и тегоба испуњава душу моју. О Пресвета, умири душу моју миром Сина Твога и душевну сумњу и тугу одагнај благодаћу Његовом. Буру мојих грехова који ме као ватрени црв пеку утишај и пламен његов угаси. Испуни, Пречиста, радошћу срце моје и разагнај маглу прегрешења мојих испред мене, јер ме она смућује. Просвети ме светлошћу Сина Твога. Изнеможе душа моја, све ми је тешко, па чак и молитва. Ево, хладан сам као стена, усне шапћу молитву, али срце је непокретно, покрила га је тегоба. Открави лед око душе моје и загреј срце моје љубављу Твојом. Не уздам се у заштиту људску, но припадам Теби, пречиста Владичице, не одбаци ме, но прими молитву слуге Твога. Туга ме обузела, не могу више да трпим навалу демонску; заштите немам, нити имам где да се заклоним јадан, и увек бивам у тој борби погођен, а утехе нигде немам, сем у Теби, Владичице света. О, надо и заштито свих који верују, не одбаци молитву моју. Амин. Пресвета Мајко Христова, Пречиста, Преблагосл...

Нема ме у том свету који почива данас... Просто сам се ишуњао кришом из те гужве. Не окрећем се, чујем како ме зове . Чујем улице, чујем оне кафане и гласове прошлих времена. Упорно идем и не желим да станем. Уморан од речи, уморан од бескрајних прича, отишао сам... Окренут леђима од света, пред очима прошлост низала је оне осмехе пријатеља којима сам беспоштедно по себе делио осмех и љубав... Од истих сада бежим... Где год сам доносио дарове за узврат добијах прекоре. Када сам другима давао они који су већ добили упорно су ме отимали ... Отимајући ме нису ни видели да су ме и отерали од себе... Нестваран сам у овом свету , сваким кораком остављам прстенове као каменчић кад бућне у воду... На дар додељен, беспоштедно подељен и раскомадан од гладне руље, угруван, раздеран отишао сам једног дана не познајући никога... Течем... Река сам коју упорно прљају они који би да пију из мене... Носећи у грудима љубав наилазио сам на барикаде, намргодивши се имитирајући свет отварали су ми врата . ...