Мислионик

Господе... Надвило се тамно небо над нашим душама. Завијају авети, шкрипају зубима звериња у људском облику. Лажни пророци, лицемерни пастири, превртљиви родољуби све су гласнији и гласнији само да надјачају шапат молитве праведника. Ено их Господе по трговима, раскрсницама, храмовима, народним домовима. Ено их са пуним устима отровних речи да обмањују народ. Кажу да је срце душе парче земље. А земља је Боже мој дом црва који поједу тело. Господе непрестано изврћу Твој пут, учење и суштину спасења. Ти си Господе творац наших душа и оне Теби припадају. Господе мој, преко патриотизма и разних других облика на све начине покушавају да нам те отму из ума... Напољу Господе изашао сав могући шљам, посрнућа и проклетства. Нико ни да чује беседу о Теби али Твоје име говоре сваки час. Мењају те Господе за пропадљивост, стављају те у оно што њима одговара, казивају слатке речи које пале мржњу а не мир и љубав. Говоре за себе да су Твој народ а да су сви остали незнабошци и сотоне. Не сећају се Т...

У овим временима тмине смутне су одлуке, речи, правци, расуђивања и надања. Никад више муке, никад више тишине у сред те буке, никад веће тмине и веће провалије. Усисава те мрак, мрцваре те искушења и сваким даном све си слабији да се одупреш... Где је утеха? У људима је више нема. У владарима не постоји! У вођама вође нема. У словима реч бледа. У лекарима танке утехе. У науци само таштина. Па где је утеха? Да ли је дошло време где ће утеха бити вреднија од сувог злата? Стигло је то време а да још увек нисмо свесни. Утеха је попут воде да утоли жеђ. Тражиш је по изворима али тамо сада тече прљава и бљутава. Изједа те унутрашњи немир, страхови, бриге, ројеви питања. Заспао би али сан неће на очи. Одустао би али ти се не одустаје, побегао би али немаш где. Ноге боле од трагања, ум измрцварен без одговора. Где је та утеха Боже? А онда сав исцеђен, обезвређен, поломљен, скрхан, утупљен, преморен сетиш се Бога као последње наде. Пре тога си се склањао од свега, смејали су ти се ако Господа ...

Надвили се тамни облаци над земљом Србијом. Тама на сваком ћошку разума. Злокобне шкрипе зуба, режања мржње вребају на сваком углу. Нигде светла... Да ли је ово крај свега? Сваки покушај праведника да се правда успостави бива крваво претучена. Ни Богу не можеш да се молиш у Србији а да ти се не појаве они који ће и њу да узвикују машући тољагом. И да клечиш молећи се Господу прегазиће те '' браниоци '' вере. Одузимају ти реч, одузимају ти духовни мир, кидају ти сваки покушај утехе. Деца проклетих звецкају ланцима, палицама, бодежима. Потомци оних који су се одрекли Бога зарад две деценије материјалног мира. Скуп одмор платише наши стари и предадоше се идолопоклоништву лажи. У Србији немаш више право на сопственост. Ако си заљубљен на све начине ће се потрудити да ти љубав униште. Ако си здрав на све начине ће те разболети. Ако си паметан заглупиће те глупи. Ако си веран  Богу намлатиће те браниоци вере. Ако си начитан одузеће ти књиге. Ако си насмејан одузеће т...

Други дан протеста протекао је чудно бар мени који сам деценију провео против једног режима. Овај протест све више личи на обрачун навијача него на протест против режима. Као да не постоји организација која је основ свега. И поред силног искуства дозвољавамо да протесте преузму они које треба да рушимо. Народ се окупи, полиција се сјати и чим са мало смрачи дан полете каменице, дивља се а онда полиција крене са сузавцима и пендречењем. Имали сте прилику да видите како доста њих покушавају да спрече оне који све време нападају полицију камењем и сличним стварима. Али све је то узалуд. Председник има стару стратегију да убаци своје који ће да праве хаос... Питам се јавно који су циљеви протеста? Не можемо нешто радити без плана, без одређене екипе људи која координира протест. Ако немамо организацију онда ни борба неће имати никакав исход осим победе оних које рушимо. У Србији се тренутно дешава хаос али и даље без критичне масе народа што доводи у питање целу причу. Без критичне масе...

Јуче се дигао народ јер је многима прекипело лицемерје ове власти а томе је највише допринео наступ председника Србије који се одавно понаша бахато. Када је изјавио да ће се поново увести полицијски час тада је и народ прокључао. Док у Србији ковид 19 масовно хара и док људи умиру председник покушава да спере са себе одговорност. Свега овога не би било да се нису одржали избори, да се нису одржавали скупови попут дербија и сл. И сада наједном испада народ крив за све што је крајњи безобразлук од Вучића до његове марионете Брнабићке и целе те гарнитуре на власти. Синоћ смо видели бес народа али и бес униформисаних лица у оклопима, штитовима, коњицом, сузавцима, шок бомбама итд. Било је то мучно гледати како Вучићева полиција, полиција СНС-а а не Србије бије свој народ којем је све дозлогрдило. Нисам синоћ видео полицију Србије, то су само лица која бране режим и носе униформе државе Србије. Немојте се заваравати да у диктатури полиција или војска брани свој народ. Зар нисте научили из ...

Нема новог дана а да није гори од оног претходног. Нема драги моји читаоци више ни мало међупоштовања и савести која би устукнула ову безобраштину која нам се дешава по целој држави. Нема драги моји ни мало достојанства које би подвикнуло '' доста више ''!!! Содома и Гомора слила се у Србију она страшна где људи умиру, где правдољубљиви носе букагије а истиноговорницима зашивају уста. Чисту истину полију говнима лажи и без икаквог осећања наставе даље. То је земља Србија и то је њен народ који је обрглио фарисеје, трговце душама, лопове и лажове. Онај други део народа ћути уплашено надајући се да ће тамо неко трећи стати на пут пропасти а трећих све мање и мање јер немају снагу масе која дрхти. То је право стање у којој се налази Србија... Тешко болеснима јер немају лека, тешко лекарима јер немају лека да лече. Тешко просветарима јер не могу учити децу племенитим доктринама, тешко ђацима да науче праве вредности, тешко знању и струци када је глупаци кроје Законима....