Мислионик

Dal' me čuješ, dal' me čuješ kroz mračnu noć, daleku, ja umirem, do veka plačem 11 da budem s tobom, ko zna reć' https://lyricstranslate.com/sr/sailing-plovim.html-0  Недеља се пробудила уз небеске трубадуре грмљавине. Киша је лупкала о чинеле олука док су прозори плакали кишне капи. А у глави из неког разлога запевао је Род Стјуарт : '' Ја сад пловим, ја сад пловим преко мора дому свом. Ја сад пловим, водама олујним да будем крај те' , будем слободан... '' Небом је запарала светлица као знак да је ту и чека сањаре да крену на пут. Нема више шта да се каже ни да се укаже, ни да се покаже. Представе су завршене, чудима нико више не верује. Почела је евакуација гласова из пустиње... '' Ја сад летим, ја сад летим као птица преко неба. Ја сад летим, крај облака високих да будем с тобом, будем слободан ''... Скривена у крошњама дрвећа најлепша птица пева. Слетела је на грану као нота на линије нотне свеске. Узалуд је тражиш јер видети је не...

  Јунаци мог одрастања, они који су клесали моју личност, полако одлазе са животне сцене. Деветнаестог маја ове године, напустио нас је један од најважнијих — мој учитељ Винг Чун Кунг Фу вештине, Славко Трунтић . Те вечери, када ме је стигла вест да га више нема, изашао сам напоље и потпуно сам, затворених очију, одрадио прву форму: Сиу Ним Тау . Сваки покрет био је посвећен њему. Као да је стајао ту и шапутао ми корекције које ми је усађивао још од осамдесетих година прошлог века. Путовање ка себи: Од Косјерића до загребачке гаражи Мој први сусрет са Славком био је мој први додир са великим градом и другачијом културом. Авантура је почињала возом: Косјерић–Београд–Загреб. Након првог тренинга у фискултурној сали, Славко је осетио моју посвећеност. Сазнавши да сам превалио толики пут, позвао ме је у своју чувену гаражу. За моје дечачке очи, та гаража је била Шаолин храм . Дрвена лутка, лептир мачеви, нунчаке и мирис дисциплине. Три сата је Славко посветио само мени. На растанку ме ...

 Одузмите реч која има смисао. Сасеците у корену реченице које нешто значе. Искорените мудрости, спалите књиге и направите логорску ватру. Око ватре заиграјте коло а сутра од пепела и гарежи почните писати своју историју, своја правила и своје мудрости. Нова поколења живеће на вашим митовима и легендама које сте осмислили како би владавина ваша што дуже трајала... Одсеците главе бистама знаменитих људи наше историје. Поскидајте слике уметника и обавезно од њих направите неку бижутерију. Све је завера, све је отров друштва. Све што смо до сада веровали то није добро по нас. Од сутра вероваћемо нашој истини коју смо сами написали једног дана победивши све оно што смо имали вековима.  Кроз попове беседимо нашу политику и будимо већи од самог Бога. А у име Његово спремимо ломаче да спалимо његове пророке... Заглупимо народ до те мере како би грмљавину прогласили чудом. У страху људи сами себи постављају бодљикаву жицу за сопствене логоре. Створимо бесмисао као смисао и дајмо народ...

 У глави ми трешти Џа или Бу са песмом '' Као да ничег није ни било ''. Песма се појавила у рутинској шетњи до продавнице. Ногу пред ногу са ранцем на леђима проверавајући у џепу да ли сам понео цедуљче са списком за куповину. Улице јутри су у већини случајева празне. Беле Раде ми машу са травњака не знајући да колико данас биће обезглављене тримерима. Немилосрдна борба против траве зујалицама по цео дан траје... Као да ничег није ни било... Формални поздрави ретким пролазницима. Нагнути саобраћајни знак као да је пијан ко летва док га проматра обогаљена рампа у инвалидској пензији железничких шина. Нервозни лик са цигаром у устима чека да пређем улицу. Бесан је ваљда јер седи у бесним колима. Стисно је гас за пар метара џаде па кочницу. То је паланачко курчење за оронуле куће, незаинтересоване пензосе што у цегеру носе кило леба и јогурт.  Као да ничег није ни било... На киоску дневна штампа блеји са масним насловима клозетских вести. У једном ћошку шћућурене књиге диг...

 На танкој нити виси громада. Њише је ветар над главама пролазника. Кад ће да падне нико не зна јер су пролазнике убедили да неће. Данима су забринути суседи упозоравали на стену што виси о концу. Буџет је мали за тако велики подухват. За говорницом народни одборник изјавио је '' да ваљда неће пасти у нашем мандату ''. Опозиционе снаге нису мариле за овај случај. Ако победе и стена падне криви ће бити они пре њих. Народ се подсмевао групици забринутих. Ево их они докони људи. Ко о чему они о стени. А стена се њише над главама људи који су испод ње ухватили дебелу ладовину. Ко вас је платио да нам склоните стену? Видите да је атракција места? Ви сте издајници овог места! Гракћу заваљени у столице у дебелом хладу стене. А она се љушка данима висећи на танкој нити... Они што су данима упозоравали сваки пут били су прегласани и исмејани. И дигли су руке од свега. Одселили су се... Народ је живео своју колотечину. Нико више није ометао дебели лад под стеном. Једног дана танк...

 Лепа је ова наша чаршија... Ујутру се буди уз жубор Скрапежа а увече заспи на изгубљеним сновима. Гледам је са Крстина од Микачиног вајата па ми срце заигра на славне дане којих више нема... На Скрапешком мосту старији момци са једне и друге стране ослоњени на ограду гледају лепе жене. Клинци су по  ћошковима заиграни својим играма. Брачни парови шетају елегантно обучени распредајући о протеклој недељи. Испод жалосне врбе дечаци свирају гитаре а на полигону играју се фудбал, одбојка и кошарка... Лепа је била ова наша чаршија... Не знаш ти дечко мој шта су биле године које су квалитетни људи чинили живима. Ниси био рођен у времену када су овим улицама ходали песници, глумци, музичари, спортисти, професори, учитељи, васпитачи, лекари, мајстори и сав тај неки свет који је нешто градио својим рукама. Ти си се родио у време када су барабе освојиле ову чаршију у довели је до чекаонице смрти... А лепа је била ова чаршија... Људи су је чинили лепом јер су је волели. Онај ко воли свој...