Мислионик

То што је поплава однела два мостића  некако ћемо пребродити, али то што је политика однела многе мостове пријатељства е то ћемо годинама плаћати. Поплава је природна непогода која се просто деси. Политика је поплава која рони брег многих људскости. Косјерић је био брег али сада је једно мало брдашце којег је поткопавала вода политике. Шћућурен и стидан живи неки свој живот препуштен погрешним изборима. Јесам оштар критичар многих власти. Јесам оштро критиковао Милијана Стојанића као политичара, никад као човека који има свој интимни живот. Не мешам приватан живот са политичким. Али никако да се отмем утиску да он заправо ништа није крив. Да ли је он сам по својој вољи засео као председник општине Косјерић? Није господо бирачи. Ви сте најодговорнији за све власти које су нас задесиле. Бирач је јединка која уопште не узима за озбиљно свој положај. Са њим се млатара разним методама. Али опет није крива ни телевизија, ни новине, ни Јанко ни Марко. За сваку лошу власт је одговоран само бир...

Под окриљем ноћи два човека су тихо радила... Тишину је реметио штампач пљуцкавац а њих два су помно пратили да ли ће се разлити мастило на паус папиру. Када би процес штампања био готов брзо би хватали папир и дували у њега. Треба то после носити у штампарију. Биле су то оне мрачне деведесете. Није било друштвенох мрежа, ма није бре било интернета. Појам је био и мобилни телефон. Ове две сподобе које су радиле  под окриљем ноћи заправо су штампале први билтен опозиције. Да вам не причам како се долазило до штамприје и доносило од ње у Косјерић. Ове две сподобе заправо су Бранко Остојић ђица и ја ( Иван Стефановић ) . Радили смо '' Реч СПО-а ''. То је оно време када је ова странка имала образ и част бар у свом чланству, оперативцима за разлику од лидера. Тако смо ми у то време пробијали медијски мрак. Данас је све другачије. Сада имаш друштвене мреже које преносе реч у секунди и до 100 000 људи! А у оно време један билтен од осам страна ишао је од руке до руке и чувао с...

Доста је било озбиљних тема. Морам вам приказати и кроз сарказам дешавања у Косјерићу. Искључиво за град Косјерић пошто је он највише по медијима погођен. А ми хвала Богу нисмо скоро ни осетили ову катастрофу... Ноћ... Телефон звони... Ало... Сунце те јебло надире Скрапеж а ти спаваш!!! Ко је бре то? Шта ко је, овде командант! Шта? Крш, трас, крц! Саговорник је нагло устао и закачио стону лампу па усплахирано рече: '' Извин'те господине Вучићу, нисам вас препознао, мислио сам да је онај кувар''... '' Који бре Вучић јебем ли ти зачин и сурутку, овде командант Кризног штаба Милијан!''.... Кризни штаб 04 сата ЈА као КОМАНДАНТ и поглавар у овом ванредном стању... Извин'те председниче ( глас члана штаба)... ПССТ! ЈА нисам председник ја сам командант! Шта ош' ? Није ванредно стање већ ситуација. Па шта? Па није то исто. Како није исто, па ја сам командант! Ђе су џакови? Немамо ( јави се члан штаба), како немамо? Па немамо, аааа па не може то тако, ...

Не знам кога нисам срео у мојој вароши а да није био зачуђен због чега смо ми остали у ванредној ситуацији. Тражили су одговор. Искрено сам им рекао да ни мени није ништа јасно... Да је ситуација лоша она је стварно лоша у селима али хвала Богу није као код осталих. Наш командант данима је водио '' медијску борбу '' ( њојзи хвала ). А сада прочитајте изјаву председника општине Косјерић. Ништа није додано, кориговано, пренето је у оригиналу до танчина. '' Морамо да се боримо за сваку врсту помоћи и свеће стране морамо, мада већ видим да има оних доколичара, разноразних писаца, разноразних критичара који ништа не раде, ништа нису видели. И с веће те стране морамо медијски да се држимо још увек. Пошто сам ја у медијима већ тријес година и добро баратам том материјом, по неки новинари те моје изјаве искривљују као последња информација у Блицу. Није то тако трагично али је добрим делом искривљено. Има ту и косјерских аутора и свега тога и ја се на то не обазирем. Заш...

Да се показало да нису  тек онако осниване локалне радио станице имали смо прилику ових дана то и да чујемо. Зна се ко коси а ко воду носи! Желим да изразим захвалност и подршку колегама који су професионално радили свој посао у увим тешким ситуацијама. Наравно, писаћу о Радио Косјерићу јер осећам да ми је то дужност. А и морам! Не желим да се не зна због разних ситација колико је ова медијска кућа радила посла за време ове катастрофе. Код нас није било никаквих присних разговора са политичарима. Нема пристрасних интервјуа. Информације су долазиле на сваких десет минута. Укључења, материјал са терена, монтажа, дневни прегледи збивања... У овој хајци садашње власти у Србији где желе да се отарасе медија из државних оквира показало се заправо колико је потребно да свака локална самоуправа има своју радио станицу. Новинари и читава екипа која је радила на вестима знала је да се носи са целокупном причом која нас је задесила. Не смемо да заборавимо колико нам треба објективан медиј који се...

Јутро... Птице су уз шум кише певале славећи нови дан. Деда Марко у штали храни стоку. Устаје он пре зоре увек. Шајкача накривљена, избледела од времена на сунцу и киши. Погледао је у небо и завапио кад ће стати киша? Плашио се за судбину воћа и поврћа. Жуљевите руке је згрчио око дршке вила. Шта ће? Навикао је да носи бреме живота... Шта год наиђе сељак дочека истом снагом. Деценијама све мање наиђе радости, стално удари неки зулум. Те вечери деда Марко легао је са неким немиром. Предосећале су старе кости нешто, а севају болови ко муње... А онда је водена неман  кренула...  Стока се узнемирила, а у селима као да је у једном тренутку наступила мукла тишина. Затресло се све. Вода крши тарабе, улази у свињце, штале, ево је и у кућу пошла гром је убио да је убио! Наједном све оне злокобне приче о потопу тако су постале стварне. Вапила су села за помоћ. Град Косјерић немо и престрашено посматрао је реку Скрапеж како се надима и хоће да прогута све. Спасиоци су кренули за села. Борба је би...

У овој несрећи која нас је задесила примећујем многе ствари које не би требало да се дешавају... Као да смо запали у неку замку прошлости. Делимо се на ове и оне. Једни призивају Југославију други праве завере а трећи се чудом чуде. Но, чујем један баналан пример злонамерне пријаве да је један трговац поскупео воду а то није истина. Са друге стране делимо се на неке патриоте и домољубе ( ко што би рекли браћа хрвати ) који за сада умерено поручују обрачуне са онима који другачије мисле. Ове појаве немају сад никакве везе ни са Вучићем, ни са Вељом, Синишом, Чанком, ова појава испливава од нас самих. Ја сам патриота и разјапљених уста упирем прстом на ове и оне да су домаћи издајници. Ја као велики патриЈота везе немам основна знања из историје своје отаџбине али сам гласан и то се подразумева да сам у праву. Овај партиЈотизам је продукт деведесетих година. Набуџен, шљаштав, параноичан, кајласт, надуван и сл. Везе он нема са патриотизмом. Док су се једни сасвим нормално латили  лопата и...

Поштовани пријатељи и читаоци Мислионика. Блог ће наставити са радом. Но, пошто је ванредна ситуација у земљи, желим да поручим да свако ко може нека помогне нашим селима у Косјерићу.  Морамо људе помоћи. Критички осврти биће изостављени док се не прогласи нормализација државе тј. скине ванредна ситуација са снаге. Не желим да ометам рад Кризног штаба и да неко погрешно тумачи моја писања. До тада, усмеримо су снагу да помогнемо наше суграђане којима је поплава начинила штету. Са поштовањем Иван Стефановић 20.5.2014.г.

[caption id="attachment_2029" align="aligncenter" width="500"] Photo BY: Ivan Stefanović[/caption] [caption id="attachment_2030" align="aligncenter" width="500"] Photo BY: Ivan Stefanović[/caption] [caption id="attachment_2031" align="aligncenter" width="500"] Photo BY: Ivan Stefanović[/caption] [caption id="attachment_2032" align="aligncenter" width="500"] Photo BY: Ivan Stefanović[/caption] [caption id="attachment_2033" align="aligncenter" width="500"] Photo BY: Ivan Stefanović[/caption] [caption id="attachment_2034" align="aligncenter" width="500"] Photo BY: Ivan Stefanović[/caption] [caption id="attachment_2035" align="aligncenter" width="500"] Photo BY: Ivan Stefanović[/caption] [caption id="attachment_2036" align="aligncenter" width="500...

И удари дажд! Излише се реке носећи све оно што смо несавесно бацали у њих. Сада то ђубре носи све пред собом, мостове, мостиће. Не смемо кривити реке, ми смо једини кривци. Гуме, флаше, канте, кршеви од кола плутају овом поплавом и заустављају се на мостовима и праве брану. Вода прави огромно оптерећење због тога и долази до пуцања. За овакве ситуације једино је крив човек! [caption id="attachment_2023" align="aligncenter" width="500"] Косјерић 14.5.2014. фото: Иван Стефановић[/caption] Сваки пут од сада када баците неко ђубре по обалама река и потока знајте да правите и учествујете у катастрофи која се деси кад тад! Шта треба још да се деси да би сви ми научили важну лекцију понашања у свом окружењу? Чудимо се овој катастрофи! Јао забога милог одакле ово ђубре силно? Понашамо се као да смо пали са крушке. Немарни према природи добијамо то што и заслужујемо. Надам се да ће народ извући неку поуку на свим овом данашњим дешавањима... [caption id="att...

Мислио сам да је Вучић бог и батина у СНС-у. Али није... Стварно сам мислио да је он шеф - шефчна напредњака. Ипак ствари су другачије... У Косјерићу власт напредњака све ради контра од Вучићевих прича преко медија. А Александар изричито говораше нама преко телевизија да неће бити страначких запошљавања. Косјерић је јачи од Вучића! Они запошљавају своје страначке људе по предузећима. Неверујете? Па проверите господо. Ево имамо нова два случаја. Донета је одлука да се двоје страначких људи запосли и то СНС-а! А стварно сам мислио да је Вучић шеф у странци али ипак Милијан је фаца и колико видим не јебава Вучића ни 2%. Ипак је то светски кувар, шта је за њега неки Вучко? Пих! Мала маца. Вучић је морао да прогута и оних 100 радних места за један дан које пред њим обећа Милијан. Препород Косјерића је такође слушао у обећањима на тржном центру лично Вучић. А у свом експозеу Вучић наведе лош пример да један председник општине која је пред банкротом тражи паре за кошаркашки клуб уместо да реш...

Окружен сам птицама... Редовно добијају храну. Прво су почели врапчићи па сенице а данас под прозор долазе голубови, свраке па и по неки гавран. Одомоћиле се птице јер помно су посматрале ситуацију. Данас су ме посетила два шумска голуба а видим меркају и две гугутке. Имам срећу да је иза моје куће зеленило. Немам потпуну срећу да живим далеко од гужве. Додир са природом чини ме човеком. Све ми је потаман. На жалост то напајање брзо троше разни енергетски вампири ( читај баксузи ). Озлојеђењи људи вазда те жацкају оним заједљивим погледима, отровним речима и сл. Највећа си мета ако виде да из тебе исијава позитива. То ти нико неће опростити. Зашто да неко ремети ову озлојеђену идилу која влада? Стварно срамота... Јутарње буђење добијам од птица, узвраћају ми песмом свако зрно које им поклоним. Захвално ми певају а ја седнем и слушам па се некако разнежим. Такав сам од рођења, увек сам волео природу. Некако сам у њој слободан као код куће. Међусобно се поштујемо и то је традиција. Када ...