Мислионик

Сутра идем да предам кључеве од студија и редакције. Радио Косјерић више не постоји. Још памтим 1994.г. Тада сам почео да радим емисију '' Чекајући петак''. Превише сам себе улагао у тај медиј. Ни сам не знам колико ми је пружио задовољства, среће али и туге, нервозе и стресова. Не жалим ни један дан проведен на том дивном послу. Кроз радио сам научио све. Мотивисао ме да напредујем у многим правцима. Стварао сам многе радијске емисије, стварао сам безбројне рекламне спотове. Унапређивао сам своје знање у рачунарима. Данас када се окренем иза себе могу само да се захвалим том радију што сам постао човек са знањем. [caption id="attachment_2528" align="aligncenter" width="556"] Студио Радио Косјерића[/caption] Кидисали су многе власти на овај мучени радио. Време Милошевића било је туробно и мучно. Забијали су нам у каблове шпенагле само да се не би чули. И то смо преживели. Даноноћни рад под сиренама и опасности од бомбардовања. Били смо уз ...

У кујни на смедеревцу кувало се одело у лонцу. Струје није било због честих рестрикција. Ушао сам војничком цокулом у своју кућу која је мирисала на прашак. И данас дању памтим тај мирис слободе који се ето затекао ту. Скинуо сам прљаву и масну униформу и отрчао у варош. Трагао сам за друштвом које напустих далеке 1992.г.  Нису били на кеју, нема их ни код спортског центра, нема их нигде... Вратио сам се кући мокар од ситне кише. Вртио сам бројчаник на Искрином зеленом телефону. Јављале су се мајке или баке. Душан, Марко, Митар, Драган, Зоран нису кући, још су на ратишту... [caption id="attachment_3631" align="aligncenter" width="660"] Фото: Иван Стефановић[/caption] Ту младост и полет су једног дана мобилисали у редовну војску. Те незреле крушке онако крупне и лепе убрали су преверемено и потрпали у аутобусе. Нико те ништа није ни питао... Мој пријатељ и најбољи друг служио је војни рок у Требињу. Били су окупирани. Падали су му саборци од снајпера. Трча...

Све је мање ангажованих песама на нашим просторима. Појави се ту и тамо по нека песма али такви бендови не добијаји ни минут медијског простора. Све је мање храбрих текстописаца. Зар је могуће да се не рађају наследници Боре Ђорђевића, Милана Младеновића, Бошка Обрадовића ( текстописац Атомаца ) итд. Све је више психоделичних текстова увијених у мистерије мрачних размишљања. Мрак, мрак и мрак. Сећам се изјаве Џонија Штулића: '' Ја док људима кроз песме отварам очи, Бајага им саветује да зажмуре ''... Ево да се подсетимо времена када су песме биле ангажоване, када су имале поруке и буђења... [youtube https://www.youtube.com/watch?v=Os2FgQj0XlM&w=420&h=315] Моје су небо везали жицом, по мом мозгу цртају шеме певао је Гиле из Оргазма... Колико су ове песме биле испред времена можемо просто закључити шта су певали тада и шта нам се дешава сада... Камо даље рођаче? Из пијеска вире крунисане главе. Што то раде? Прде у прашину...  Визионар једне деценије, Џони Штулић п...

Пердике поред куће мог друга Обра остариле су. Имам утисак да свака има забележену причу. Детињство смо провели пролазећи поред тих пердика. Кише, снегови, сунце начиниле су испуцале боре времена по њима. Нема више ни Цанета ни Дане. То су били људи који су увек са осмесима поздрављали. Их колико сам кафе попио са њима. Једноставно су нестали са животне сцене. И сваки пут када прођем поред тих пердика од дрвета наиђу успомене. Боже, нестају нам драги људи а ми настављамо некакав смушен живот трођећи га на разне проблеме. Нема више ни Марка кад пођеш даље тамо према Красовом пољу. Марко чувени оружар који је поправљао ловцима пушке. У том правцу према Красовом пољу сретао сам многе добре људе. И данас их срећем али све ређе. Они који су још живи некако их нема као некада. Мића Јесена сам скоро срео како шета по Красовом пољу. Није дуго ходао па како се опоравио просто је жељан корачања по орању и око орања, уздуж и попреко. А играли смо са њим фудбал и одбојку. У Пантићима на његовој ли...

Код Маслаћа у кафићу проводили смо једно здраво дружење уз рок музику. Буцо је био газда а ја сам пуштао музику. Нешто не могу да превалим име Ди Џеј јер појавом тих титула умрло је једно доба када су људи стварали ангажоване песме, сањали отворених очију и били у стању да подигну људима свест на виши ниво. Дакле био сам код Буца пуштач музике ;) Пуштала се у то време мјуза попут Рибље Чорбе, Парпла, Дорса, Кербера, ЕКВ-а итд. Били смо заклети да док смо ми ту неће бити народњака. Једне прилике ушао у кафић тип пун лове и тражи да му пустимо неки народњак. Наравно да смо га одбили. Он понуди 100 марака Буцу да пустимо му песму. Буцо каже: '' Питај музичког уредника ако он одобри и ја сам одобрио''... Наравно да сам га онако ладњака одбио и ако нисам имао ни динара у џепу али част је част... [caption id="attachment_3617" align="aligncenter" width="660"] Време дружења и свирке.[/caption] У то време буде тај догађај легендаран. Кафић је био у...

Неколико пута сам хтео да прекинем са писањем о политичким збивањима како у општини Косјерић тако и у Србији. Онда ми је стизало на десетине порука да наставим. Два пута сам одустао од одустајања али ово је трећи пут и он је дефинитиван. Од ове објаве престајем писање о политици. Ако се питате зашто? Ево и мог одговора... Почео сам да пишем јер нисам имао где да искажем своје незадовољство због бројних неправди које су се дешавале, које се дешавају и које ће се тек дешавати. Признајем, уопште у почетку нисам ни сањао да ће Мислионик придобити толико читалаца. У почетку сам био пресрећан што сам имао дневно 50 људи у просеку. Након шест месеци Мислионик је доживео бум! И све је то лепо. Да живим негде у иностранству можда бих и живео од писања или би стекао уважен статус блогера. Али ја живим у Србији, тачније у једној заосталој средини где добијеш титулу лудака само зато што пишеш о неправди. Чак сам постао имун на разне сплетке, лажи, пљувања од стране оних који су били коментарисани ...

Велика светла су давно погашена и кроз паучину времена назирем хиљаде руку у ваздуху. Био је то риф тренутка једног косијанера на пролазу у свет Милана Младеновића. Тада смо се ошишали и јуришали негде тамо у неком правцу где смо мислили да нас чека слобода... И ми смо запишавали круг који смо смислили уз задах јефтиног пива од ког те сутрадан боле ноге. Ако сам негде стигао било је изнутра. Држали смо се Миланове строфе као пјани плота. Хладно сечиво пролазило је образима, било је то прво бријање. Постајали смо старији клинци из краја. Грамофонске плоче биле су још увек актуелне док неки рођак из Немачке није донео компакт дискове. Тексас јакне што блеђе уз јефтине парфеме свирали смо чисто али нас је прегазило време... [caption id="attachment_3595" align="aligncenter" width="660"] Фото: Иван Стефановић[/caption] Онда је једног дана заурлала сирена... Била је то узбуна, неки су се клели да је почео рат, а ми смо се смејали лупетању уплашеног чиче. Било н...

ПРЕДСЕДНИКУ ОПШТИНЕ КОСЈЕРИЋ ЗАМЕНИКУ ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНЕ ПРЕДСЕДНИКУ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ВЕЋУ ОПШТИНЕ КОСЈЕРИЋ ОДБОРНИЦИМА ОПШТИНЕ КОСЈЕРИЋ ПРЕДМЕТ: Генерални штрајк ЈП ‚‚Информативни центар Косјерић‚‚ Поштовани Сви запослени у ‚‚Јавном предузећу Информативни центар Косјерић‚‚ у понедељак 10.08.2015.године ступиће у генерални штрајк .Према закону о штрајку члан 9. испоштоваћемо минимум процеса рада. ОБРАЗЛОЖЕЊЕ Као што вам је познато Јавно предузеће ‚‚Информативни центар Косјерић‚‚ није ушло у процес приватизације ,јер Скупштина Општине Косјерић као наш оснивач и власник , није на време доставила потврду о промени модела продаје капитала . Сходно томе од Агенције за приватизацију добили смо уредбу о преносу капитала на запослене без накнаде, а пошто само један запослени има право на бесплатне акције (а и он не жели да их узме) аутоматски ће доћи до гашења предузећа. Јавно предузеће ‚‚Информативни центар Косјерић‚‚ је урадило програм решавања вишка запослених у поступку приватизације за ...