Мислионик

Прође много година од како сам био запослен. Те давне 2015.г. моје колеге и ја смо били на један безочан начин истерани са својих радних места. Прича је позната и не бих сад да је понављам. Од тада па до данас сам у неку руку жртва политичког прогона. Дуго година писао сам истину која ме је пуно коштала. Мислионик је био екстремно читан али у исто време ја сам био екстремно омражен. На сваку моју истину по мени су пуцали из свих расположивих средстава лагања. Створена је слика о мени да сам млатач, будала и нерадник - лезилебовић. Прогласили су ме они који су ме истерали са посла и  спречавали да нађем посао. Називан сам фашистом, проданом душом. У време оног лажног еколошког покрета ( ЕПК ) пришивали су ми да сам се продао фабрици Титан и да ћу добити радно место. Ево прођоше године ја и даље посао тражим, а лажови ни лук јели, ни лук мирисали. Сви су се лепо удомили и позапошљавали. Која је цена истине у Србији? Прескупа је по борце а јефтина је за све остале које боле стражњица ...

 Кроз чаршију ногу пред ногу ходим ка нашој лепој цркви. Сумрак је прекрива да се ушушка пред ноћ. Полако идем да ми корак буде у кораку молитве. Три пута обрнем бројаницу до храма Божијег од моје куће. Тачно се уклопи пред капијом цркве. Тридесет и три пута по три пута '' Господе Исусе Христе помилуј ме грешног ''. Удостој ме Господе благодаћу својом да уђем у Твој храм. Та мисао сваки пут узлети из мене у оној малој уличици где одмах угледаш врата цркве. Вечерња служба у нашој малој, лепој цркви у Косјерићу има то нешто посебно. Нема нас много али смо пуног срца и наде у спасење. Сваки Божији дан у 17 часова огласе се звона растерујући тмину и позивајући верни народ на молитву. Није далеко од наших домова. Здраво је прошетати, благодатно је по душу доћи и Богу се помолити тих неких двадесетак минута. Ту је стварна молитва, ту је стварно спасење а не оно куцкање амина на друштвеним мрежама. Дођи и певај са нама амин у цркви јер ту је стварна благодат. Дођи и стани у хр...

 Божић ми је увек био посебан празник са благодаћу мира и оном слаткошћу која трепери у ваздуху. Породично окупљање за столом, шапат молитве и мирис тамјана. Ове године дочекао сам Божић без своје породице али се слаткост није загубила, напротив цео дом био је испуњен предивним миром Господњим. Прескочио сам традиције и обичаје, држао сам се искључиво вере у Бога. Нисам донео бадњак, није ми кућа мирисала на печено прасе, није ми испод стола вирила слама. Кућа је овог Божића била испуњена захвалношћу Богу, покајању и праштању. И благодат мира била је награда и ако сам мислио да ће ме туга за својим ближњима притискати за овај дивни празник. Није се то десило јер ми је срце певало са љубављу а ум се ушушкао у Господу... Нисам пратио бадњак у чаршији, просто ми душа није хтела буку ни испразне разговоре, ни празнословне доскочице. То није слављење рођења Спаситеља Сина Божијег. Узнемиравају ме покличи у бој, узнемиравају ми душу истицања нације, узнемиравају ми душу материјалистички ...