Мислионик

 У јеку борбе против режима сви смо пошли за студентима. Ону су то везивно ткиво које је повукло родитеље, баке и деке, рођаке. Студенти су својим херојским борбама и маршевима пробудили успавани народ који је угледао у њима светло. Политичари су у међувремену покушавали да их обесмисле показавши извесну љубомору али и забринутост. Наједном више није битна застава странке већ само она једна једина на којој вијори слобода.  Борба још траје и оставља видне последице по све нас. Умор, тензије, непрестани притисци власти доводе нас некад до нервоза. Окупирани смо и даље криминалном влашћу и немамо тај луксуз да се делимо на ове или оне. Појединац нема места у овој причи јер ова борба је виша и већа од сваког појединца. Већа је ова борба од сваке политичке странке!  Хајде да будемо реални. У овој борби појављују се извесне групације десничарских и левичарских струја које покушавају да постану значајнији победници на крају рата. Искрен да будем кења ми се од десничара и левичар...

Завршили су се избори у Косјерићу. Они мучни, отети од народа од стране проклетника. Проклетници су дошли са дивизијом наоружаних полицајаца, са мањом дивизијом криминалаца да би поставили локалне дрипце да владају.  Сада је дошло време да се као све стиша, да време заборавом прекрију крваве намере, да се помиримо са судбином клетом, а локални дрипци наставе своје угодне животе. Хајде прво да ућуткамо цркву, да је начнемо, да више не видимо на скуповима мантије. Задатак успешно обављен. Власт задовољна, неће јебати никог у мантији како је то у жару беса председник обећавао. А и стигло му је извињавање понизно телефонско. Можда у стилу: Не знам шта ми је било, али више нећу, само да ми се не пољуља моје царство... Опозиција жудно чека скупштинске седнице, да води борбу у четири зида. Ту борбу ће нам препричавати. Опозиција нема времена да организује блокаде у сред општих блокада по држави. Можда није надлежна да организује народ који је гласао за 13 одборника. Важно је сликање, важн...

  Нећу да ти се јавим, нећу и не могу. Стајао си уз оне који су вребали да ме бију. Заборави на комшијско добро јутро, добар дан и добро вече јер ти мени не пожеле ништа добро осим да од мене направе богаља. Изабрао си страну комшија, суграђанине, земљаче. Стао си уз оне што желе да нас побију, прегазе, унаказе. Због твоје користи стао си на страну плаћених батинаша, криминалаца који су ме вребали у мраку. Не само мене него и све око мене и са мном.  Нећу ти ући у твоју продавницу, нећу ти помоћи да унесеш нови кауч, нећу те видети јер за мене више не постојиш. Ти си мој непријатељ којег сам некад сматрао пријатељем, али увидех да си на страни оних што чекаше да нас побију. Не мрзим те, не могу нисам таквог кова, али ћу те удаљити од себе јер ми ти желиш зло... Нису ово биле наивне политичке свађе да би после избора било као да се ништа десило није. Ових дана ви сте нам довели највећи олош у Косјерић који је хтео да нас бије, убије!!! Нису нам шетали са стране гости добрих нам...

Србија постоји све док јој се поштен народ бори праведношћу. Не памтим већу борбу него ових дана у Косјерићу. Чаршија нам је била окупирана људским олошем без икаквог морала, без икакве свести и савести. Поновљени избори на бирачком месту Елан били су јуче на ивици рата. Државна машинерија против голоруког народа.  Ветерани 2.0 Немам речи да вам опишем горчину мештана општине Косјерић. Немам више оправдања ни за какве људе који су подржавали ово зло, ову људску злобу. Немам никаквих више аргумената да ублажим бес и позовем на моралне вредности. Ми смо јуче имали против себе најгору врсту људске палости. Свесни да ћемо остати сами у овој борби, отказујемо помоћ блокадерских бајкера и ратних ветерана. Били смо свесни да ако наши дођу, да ће се у Косјерићу десити рат и то рат пун крви. Ово зло које је на страни власти било је спремно и жедно наше крви.  То су лицемери најгоре врсте, то су људи који су одавно постали демонско власништво... Довели су лажне ратне ветеране и лажне ба...