Мислионик

Купио сам дрвене бојице да шкрабам дугу по папиру на коцкице. Цртао сам облаке и птице и озеленио дрво и прво нацртао клупу на којој би седели она и ја. Не није сцена кад Џулија Робертс са Хју Грантом прескаче капију да би ушли у парк бајки, ово је можда давна жеља да побегнеш од свега. Невешт сам цртач, свака ми линија води своју политику. Али знам да се играм светлом и да моју шкработину фотографишем и претворим у Арт причу која се игра на сенкама јефтиних стоних лампи које мењају професионалну фото расвету. Неки буџе југића ја буџим фото расвету, сви смо буџисти. Шта си ти у Србији? Ја сам припадник Буџихадиста. Наш покрет има дугу историју је ми све буџимо. Буџиста прво упали неку скаламерију па кад нешто поквари он узме упутство за употребу. Данас се све буџи, буџе се бракови више него југић распали којег гањају по рупчагама сеоских сокака. Буџиста би југа бацио на ауто отпад али нема пара да купи нови па га буџи како би га одвезао од тачке А до тачке Б. Слично вам је то са браков...

Ратне корачнице које нам свира новокомпоновани бенд СНС-а ( одбегли чланови СРС-а) нису ништа ново јер Вучић из дана у дан све више личи на себе оног Шешељевог малог. Дуго времена је успевао да потисне самог себе али изгледа да онај прави он надјачава овог новог њега... Невероватно је то колико се враћају деведесете и колико је примитивизам постао јак. Најгоре и најжалосније је то да много грађана Србије верује у те приче. Ми смо ко у оном вицу кад се миш напије ракије па почне да се курчи и виче '' мац, мац, мац ''...  Но, очито да је неко Вучићу дао да се зајебава по Косову па више личимо на виц кад слон и миш иду мостом а миш се окрене слону и каже: '' Јеботе ала тресемо ''. Проблем је само што увек тај слон остави миша на сред моста да га поједу мачке... Не знам ко може да верује да смо ми војна сила у региону. Министар војни Мистер Бин ( Вулин ) одаје опаког војног стручњака али у некој комедији попут '' Голи пиштољи ''. [caption id=...

Долази један пријатељ из Шведске и каже ево ме у центру Косјерића, где си ти? Ја му кажем ево ме код апотеке. Он после пет минута зове и каже које апотеке ја сам три обишао а тебе нема? Па ја сам код ове државне виш ове приватне, е видим те ти си код оне лево која се налази преко пута ове десне. А та десна је преко пута ове што има иза апотеку, е ту  сам ја... И тако апотеке у Косјери замрсе ситуацију да то није здраво. Наравно ова прича о пријатељу из Шведске је имагинарна али апотеке су стварне. Ми у Косјерићу малом месту које из године у годину се смањује имамо 5 апотека! Ситуација је код нас замршена. Код нас има највише кафана, кладионица и апотека и ту су негде пекаре. Просечни грађанин Косјерића може да се пропије и потроши све паре на кафану или да се ода коцки. Има и солуцију да се навуче на лекове за живце или да се преједа са пецивима и набије холестерол. Мада је ту и све повезано. Онај који препије оде у апотеку да купи нешто против жгаравице. Онај који иде у коцкарницу оде...

Косово и привођење Ђурића је бум вест која ће се неколико дана вфртети до имбецилности. По друштвеним мрежама звецка оружије, клали би се и убијали зверски и једни, други и трећи... И шта рећи кад видиш како се лако манипулише народ? Сетиш се деведесетих и свих оних мучних сцена да те душа заболи. Црни барјаци играли су на ветру на све стране. Мешала се кукања мајки и овде, тамо и онамо. Та кукњава била је идентична, ниси могао да препозан са које је стране, један је бол за погинулим сином, мужем, оцем... И сада би неко да се тај сценарио понови. Ко је толико бездушан да хушка поново крволиптање зарад политике коју све стране изгубе на крају? Колико треба крви и гробова да научимо лекцију? Шта још треба свима нама да схватимо погибију политике која нас поново уводи у исти чемер ко деведесетих? Мрцвари нас прошлост славна и гробови давно забрављени, вуче нас Косово у бездан као црна рупа у свемиру. Плаћамо животима непрестано пир моћника. Градимо будућност тумарајући по прошлости. Не пр...

Хватао сам акорде по њеном врату, под прстима звуци среће, песма се дуго чула кроз пенџере дубоко у ноћ. На слепо  свирка у тоталном мраку, рутина руши окове. На старом искуству погађао сам жице стварајући нову песму. Цигара жижи у пиксли чекајући нови уздах да испуни плућа димом. Мирише брља у полупразној боци и сећање на давно заборављене стихове. Запали воштану свећу да сенке украсе зидове. Можда ће плес да почне између мене и опсене да сам створио нешто што покреће свет до истине. Не то је само трип како каже младалачки сленг. Превише маште и усхићења док чекам твоје дланове. Сваки минут ко сат је дуг ослушкујем кораке. Отвари врата и стисни се уз мене толико јако да постанемо целина два бића што лутају. Зипујмо се душо моја и шифрујмо приступе, ово су похлепна времена. Крвопије оштре зубе да сисају вратове. Сакријмо се испод ћебета и сакријмо трагове... Напољу керови јуре имагинарне зверове, пијани лик гази смрзнути снег  пушећи јефтину крџу мрнџајући неразумни монолог. На небу та...

Одгледајте и подсетите се свега... [youtube https://www.youtube.com/watch?v=nsYMhllkcUY&w=560&h=315]

Видиш ли где сам то сад, у ком сам добу? Чудне ми птице, да знаш, сновима језде. Јер сам сувише млад да мислим о гробу, а већ сам сувише стар да бројим звезде... Стихови Балашевића пливају Панонским морем у мојој глави. Можда је ово ноћ када сам препливао Дунав у том неком имагинарном свету по сценарију давних жеља да се склоним од свега. Под мишком пар књига, на глави сламнати шешир док платнене старке газе по прашини ја грицкам киселицу на дохват руке... Видиш ли где смо то сад? У Ком сам добу? Уместо да је давно урамљена слика остварених дечачких снова ја и даље маштам да ћу једном кренути њима. На сваком кораку снове ти руше разни пицопевци. Сваки буздован сада је клише, све нормално се прецртава или брише... У ком сам добу? Сувише сам млад  да се предам, сувише сам стар да започињем нове борбе. И још се питам у ком сам то добу? Све мање стихове пишем, у ретким приликама са гитаре прашину бришем.  Као да ће песма нова да никне и то траје неки тренутак који нестане схвативши да нема...

Рођен сам у Југославији оној Титовој а пунолетство ме задесило на распаду државе. Сазревање и момковање прошло је уз ратове, сирене за узбуну и распад друге оне мале спрчене Југославије. Последња нада у боље сутра и бескрајне борбе пала је у воду после оне наше револуције. Надали смо се променама али промене политичари нису дозволили. Од тада па до сада посматрам трагедију свог народа... Нисам бирао земљу у којој ћу се родити, да сам неким случајем рођен у Данској и даље бих био човек само са више могућности да се развијам и напредујем у талентима. Како сам старији све више имам питања а одговори су ту само што су незгодни у садашњици. Замишљам паралелни свет два Ивана Стефановића, један живи у Србији а други у рецимо Норвешкој. Овај у Србији бави се фотографијом али не може од тога да живи. Онај други бави се уметничком фотографијом и има прегршт отворених могућности да од тога живи. Овај у Србији носи фотоапарат и народ га гледа чудно. Неки сумњају да фотка за мурију, други коментари...

Слободан Милошевић данас у Србији оживљава на многе начине. Све је исто само њега нема. Поново је завладала она параноја деведесетих где је свако ко није уз власт петоколонаш и домаћи издајник, и плаћеник. Поново је кич и шунд на пиједесталу институција, поново нам јаше аутократија и диктатура. Опет живимо ко последња беда и поново имамо оне сулуде љубитеље диктатора који су се претворили у сендвичаре, некад су то били јуловци и социјалисти. Поново нам зјапе исте але које су нас увукле у ратове и губљење младих живота ради политичких интрига ових црвених говнара. Моја генерација и генереције старије и млађе потрошиле су своју младост због лудака који су били до Газиместана Југословени велики браниоци братства и јединства а онда им је турбо Тито Слободан Милошевић са тог Газиместана ишчашио мозгове и сви су постали велики срби до душе црвени. Ако ви млађи мислите да је Милошевић херој онда ова Србија и треба да се прегази и нестане. Комунизам је после рата побио неистомишљнике и отео ту...

Седи март је дан општине Косјерић. То је дан када председник општине одржи склепани демагошки говор. Вазда је то тако било и остаће. Овај актуелни председник причао је о Ани Брнабић премијерци Србије и наталитету. Логика председника је јача страна ;) Председник мисли да је Ана Брнабић добра вила која има чаробни штапић и једним потезом ову пропалу општину претвори у Лас Вегас. Председник је као и његов претходник толико причао бајке за време кампање да је и сам почео да верује у њих. Но, Ана Брнабић је овде најмање важна. Осврнимо се на наталитет о ком је председник говорио... Председник Општине Косјерић као прво није способан а ни писмен да створи повољне услове за просперитет породица које живе овде. Председник је дошао на власт не генијалним програмом за опоравак привреде Косјерића већ мукотрпним и даноноћним насипањима сокака и улица купујући тако гласове за СНС за време локалних избора. Председник је први дао пример младима како се долази до функције. Овде подизати децу да би гл...

Александар Вучић донео победу новом градоначелнику СНС-а у Београду. Александар Вучић донео победу у Севојну. Вучић је свима донео победу и самим тим Вучић је син свих народа и ред би био да се прогласи за новог Јосипа Броза Тита! Ако се питате зашто па ево да вам објасним... Вучић је као и Тито непобедив и сам је победио у НОР-у . Тито је био свемогућ као и Вучић. Ко је победио у Севојну? Па Вучић, ко би други? Пошто је овај вишестраначки систем у Србији прсо ко лајсна ред би био да се укину те странке и уведе једна једина партија СНС-а као КПЈ . Чему избори кад коштају много? Овако би имали једну партију црвене књижице која би сама бирала руководство. У Југославији ко није био друг члан тај није могао да напредује, а ево и сад нам је идентична ситуација. Нема више потребе да имамо сто странки кад је једна сасвим довољна. Вучић да се прогласи за доживотног владара Србије и да се уведе штафета јер нешто сендвичари морају радити кад се укину избори. Стадион ЈНА је ту таман за слет где ћ...

Данас на већ чувеној ливади званој Микачина било је препуно шареноликих призора, усхићења, смеха и радости. Основна школа '' Мито Игумановић '' и њени наставници организовали су санкање. Сасвим случајно сам налетео на овај прелеп призор и решио да одложим одлазак у дивљину како бих фоткао дечје изразе лица када се спуштају низ ливаду. Верујте ми одморио сам се данас и напунио енергијом коју си ми ова дивна деца подарила својим гестикулацијама и игром. Била је и музика са ди џејом. Уз ритмику музике санкање је било на правом нивоу. [caption id="attachment_19605" width="640"] Неуоморни клинци по ко зна колико пута су се спуштали низ Микачину ливаду.[/caption] [caption id="attachment_19606" width="640"] Чувааааај иде Коста :)[/caption] [caption id="attachment_19607" width="640"] Ловио сам спонтане призоре да бих вам пренео што верније атмосферу са санкања...[/caption] [caption id="attachment_19608" wi...

Београд у недељу има прилику да уздрма напредњачку империју. Али опозиција ко опозиција сујетна и оболела од егоизма поделила се на парампарчад. Ту је и политички шарлатан Бели који ће да чимне гласова таман да помогне Вучићу. Имамо ту разних коалиција, неке су и добре а неке су и чудне. Не могу да проценим колико ће ко да освоји у недељу али могу да наслутим почетак краја Вучићу. Ипак долази до презасићења веровали или не. Дуго траје ова медијска обмана да би могла још да се одржава. Београд ако не уздрма напредњачку власт онда како то увек бива спада на унутрашњост да покрене промене. Али, унутрашњост Србије никад није више посрнула и ћутала. Што рече једна млада госпођа, на телевизији све супер, ма смеши се будућност. Кад угасиш ТВ напољу југић не може да упали, једва издржиш месец да купиш шта ти треба, сто неких проблема...  Суочавамо се са немаштином, а са друге стране активисти СНС-а на безобразан начин нас кураже да ће бити боље. Дефиниција је о куковом лету... Каже један човек...