Мислионик

Драги народе, чланови странки... Ви што вам све пролази и долази без вашег одобрења. Ви пасивци, ћутолози, интелектуалци, срби, верници, учитељи, ђаци, студенти, радници, сељаци... Тони Блер је постао саветник Александру Вучићу! Онај што се хвалио по целом свету да је издејствовао бомбардовање Србије. Онај што је успео да обезбеди смрт нашој деци, нашем народу. Онај што нам је обезбедио сирене, нестанке струје, бежање у склоништа. Онај што нам је омогућио мобилизације, плач, страх и неизвесност. Онај што нам је издејствовао рат! Е тај Тони Блер је сада главни човек који саветује Вучића! Тај човек сада шетка Београдом. Цео свет се спрда са Србијом и србима као људима који немају више части! https://www.youtube.com/embed/hk4SV08cA64 "> КЛИКНИ МЕ На видео снимку можете да видите како почиње прича, сирене, експлозије. Захваљујући издајничкој влади Србије данас нам се шетка онај који се хвалио да нам је издејствовао смрт! И шта се дешава? Ништа!!! Сви ћутите, гледате ТВ и слежете ра...

И поред голе истине како се живи у Косјерићу и поред километарских текстова са чињеницама, иста прича и даље тече уз помоћ медија. На Политици он лајн освануо је интервју са Милијаном Стојанићем. До доше не треба да се изненадите, они су пуно пута стварали медијску слику о њему за време његове каријере кувара. Убеђен сам да је неки лик измислио причу како од анонимуса створити медијску '' звезду ''. И убеђен сам да је то урадио неки новинар... Но, то није ни битно... Ево првог пасуса из Политике: '' Ни врхунска кулинарска сналажљивост, ни све „златне кутлаче” и силно искуство Милијана Стојанића, актуелног председника општине Косјерић, нису довољни да овдашња годинама пресољена „буџет-чорба” већ једном буде укусна. Штавише, постаје све теже овој локалној самоуправи да „свари” голем буџетски минус, где је износ пара које недостају за основне потребе достигао половину укупног годишњег прихода. Авет банкрота се, стога, озбиљно надвио над Косјерићем.'' Врхунс...

Село гори а баба се чешља... Није у питању серија Радоша Бајића али имамо сличну ситуацију коју би могли да преформулишемо: '' Косјерић тоне а кувар у Грчкој се чешља''... Председник отишао у приватном аранжману да кува у Грчкој, ваљда опет то неко међузвездано такмичење за које нико није чуо а цео свет га зна... Отишао човек и гледа своја посла. Ја немам пара да одем ни до Пожеге, шта ћу, нисам функционер. Ближи се дан општине па је сада настала фрка. Одштампано 100 позивница али ту је настао проблем! Дошао Милијан и видео позивницу па нашао валинку, нема њега у потпису већ само председника Скупштине. Брука! Позивнице одштампане и плаћене. Ништа то не ваља ајде поново да се штампа. Нормално је да председник Скупштине позива на тај дан али сујета је зајебата работа... Читава гунгула око једног парчета картона. Они мучени не знају ни да направе пишљиве позивнице. И шта рећи више о способности ове власти? Па ово је трагедија. Више није ни смешно, постало је жалосно. И как...

Бунт је почео... Млади људи решили да праве емисију на Радио Косјерићу. Синоћ је емитована прва и оно што ја могу рећи у своје име је да сам уживао јер емисија има концепт, смисао и циљ. Велика је ствар што су се ту нашли старији који каналишу енергију младих људи и усмеравају их на прави начин. Емисија је почела са мојим старим џинглом: '' Последње уточиште културних садржаја '', који је настао у време одбране радија од намере да се угаси за време мандата Драгана Вујадиновића. И заиста показало се да је Радио Косјерић остао последње уточиште младима да се изразе. На жалост и то ће све бити кратког даха јер ближи се крај рока приватизације и овај медиј биће угашен заувек... Емисија '' Бунт '' подсетила ме да нека боља времена када је имало више простора за овакве садржаје. Сећам се првих емисија које су имале бунт у себи. Од Чекајућег Петка који је био првенац Радио Косјерића и који је ушао у урбану легенду. Касније су долазили и други млади људи да раде...

На општинском Већу требало је да се усвоји измене и допуне уговора о оснивању туристичке регије западне Србије. Међутим, дошло је до тога да у изгласавању дође до нерешеног резултата, четири ЗА и четири ПРОТИВ. Самим тим одлука није донешена... То доводи ТОК ( Туристичка организација Косјерић ) до незгодне ситуације. Ако не припадаш у регији западне Србије немаш простор промоције туризма општине и пуно тога још што унапређује туризам Косјерића... Зашто је дошло до нерешеног резултата? Пошто сви околишу истину рећи ћу вам о чему се ту ради. Овај резултат произвео је чист инат! Писао сам вам већ да је у СНС-у Косјерић подељена екипа која је за Милијана Стојанића и она која је против. Сада вам је већ јасније како је дошло до нерешеног резултата. Она екипа која није гласала је против Милијана Стојанића. То је екипа која је бацила око на директорско место Елана, није им било довољно то што су ту добили радно место, сад хоће напредак фуинкције, ваљда што су у Напредној странци и напредак се ...

Телевизија Б92 пре неколико дана била је у Косјерићу. Питали су грађане како живе? Собзиром да сам био ту и чуо негодовање људи и погледавши њихов прилог за програм смејао сам се јадној причи слободе медија. Да ми је неко причао да ће Б92 да постане једна уплашена маца која се не разликује од РТС-а и Пинка не бих му веровао... Сад ми је тако драго што нисам пристао да ме снимају. Био сам проклето управу када сам им рекао да не желим дати изјаву коју ће ми искасапити и од мене направити грађанина који подржава ову власт... Неке грађане нису ни ставили у прилог а оне што јесу искасапили су им реченице које говоре право стање како се овде живи. Уместо да пусте стварност они је препричавају. И тако се то ради у режимским медијима, препричаш истину тако што ћеш је ублажити и замутити својим речима а пустићеш оно што ти мислиш да ти неће направити проблем са режимом. Јадно и бедно српско новинарство! А онда чувени Милијан Стојанић даје завршну реч где је наравно крива претходна власт. Собзир...

Поштовани бирачи, грађани општине Косјерић. Собзиром да ће у догледно време доћи до нових избора али и да се десе регуларни, ја започињем кампању. Желим да вам предочим своје планове и циљеве као будућег председника општине Косјерић... 22 јуна неке године, 1000 радних места за један (1) дан! Ово није празна прича! Ово је стварност данашњице. Отворићу у Косјерићу фабрику кондома. Фабрика ће имати паролу '' Нема бума код наших гума ''...  Фабрика ће бити паднам светским брендовима. Правићемо кондоме свих укуса и изгледа. На сваком паковању писаће: '' Јебите се ''... 15 августа неке године, 200 радних места за један ( 1 ) дан! Отварам фабрику за израду картонских насеља. Куће од картона! Желите кућу за пола сата? Ники проблем! 1 Септембра неке године, Косјерић постаје метропола! Арапи су решили да нам направе пустињу у којој ћемо правити мале Оазе. Планирамо посипање песка по Дурском пољу. Шеик Наглув хоће да нам направи и пирамиду. Ту ћемо запослити много ...

Када је схватио да му не иде више прича са тунелом на Буковима, Европолисом на брду Град и са 100 радних места за један дан, председник општине сео је са својим саветницима и одржао један историјски састанак... Закључено је да општина Косјерић не може отварати нова радна места, не може имати ни тај тунел а ни Европолис. Сходно ситуацији у општини, саветници су ангажовали Милијана Стојанића да се покрене у јединој опцији која ће спашавати грађане. Отвара се ЈАВНА КУХИЊА! Пошто је власт из општине Косјерић створила повољне услове за ову делатност сада је и прави тренутак да се Милијан покаже као врсни кувар... [caption id="attachment_3134" align="aligncenter" width="660"] Председник лично служи сиротињу...[/caption] Председник Скупштине да не испадне како ништа неће радити одмах се латио инструмента и док се служи храна сиротињи он им пева тихо да им бар мука иде уз песму... Ево и песме коју обавезно свира: [youtube https://www.youtube.com/watch?v=Rfu8Hj-N9...

Све је већ постало јасно! Народ је коначно почео да схвата да је ово најнеспособнија власт у историји Србије. Почео је то да схвата и народ општине Косјерић. Никада нисмо имали горе људе на власти и себичније. Схватили су да немају решење за спас ове општине а ипак седе у фотељама и бране их разним небулозним причама. Читам како Вучић сада има план Б! Ови наши нису имали ни А а ни Ш. Њима је све време једини спас био тако што кукају на прошлу власт. Исплакаше горке сузе судбине клете и пресушише им очи. Толико су плакали због наслеђених дугова да нису имали појма где ударају. Па су дизали нове кредите и направили нова задужења. Све што су радили је да копирају оне претходне. Све што су пљунули на претходне од њих су преузели систем како запослити своје кадрове и како дићи нове кредите. Они претходни бар нешто урадише а ови садашњи једино што успевају је да некако намикаре пара за плате. Из дана у дан све је више присутно сиромаштво због идиотских реформи Вучића. Обећање лудом радовање!...

Знаш кад ти некаква језна направи спуст низ груди па изазове чудан осећај у стомаку? Тако то увек бива на неку помисао која падне из ко зна ког разлога, а помисао је да ће ми те неко неким путем одвојити... Ни сам не могу да замислим кораке а да ти ниси ту око мене са својим ликом који плеше наспрам мојих очију... Изазиваш чуђење посматрача јер си моја душа која је само за моје очи дошла да ме спроведе кроз ово минско поље мојих наивности. Било какав изазов искушења брзо ме враћа теби јер просто не можеш раздвојити оно ребро које ти је намењено. Када се та ребра споје она су нераскидива. Ти си наслов мојих песама, моја Лавица, моја Лејди и сва она мистерија коју нико не може да докучи... Недодирљив сам душом осим за тебе. То је тако некако и није лако када са свих страна сви би да вирну и чимну тај неки делић те красоте... Али та спојена ребра која се траже како би се надоместила имају тај чудни спој који заболи и на помисао да се од њих раставиш. То је сигнална лампица која упозорава ...

НЕМАШ ГДЕ ДА СЕ ПОКРЕНЕШ Добро јутро, добар дан град је тако досадан. Перспектива нестала надања су престала... Испунили своје жеље па засели у фотеље, док сад све пропада њима се ту допада. реф: Немаш где да се окренеш, немаш где да се покренеш. Немаш где да се окренеш, немаш где да се покренеш, немаш где... Глуп је сада посто јачи, нико неће да се качи. Трпи,ћути само гутај Постајеш социјални случај. Редовно са сада склањаш, горим од себе клањаш. Дно дна сад на врху паметан изгубио сврху... 16.02.2015.г. Иван Стефановић [youtube https://www.youtube.com/watch?v=3YpcOVAAsm4&w=560&h=315]

Крсна слава у Србији... Гости долазе... Добро ми дошао! Боље те нашао домаћине! Цмок, цмок, цмок... Гости стану пред кољиво, сврнче крст руком, узму мало вина, мало колача и кољиво. Гости већ заракијани, галаме... Хране и пића у изобиљу. Икона светитеља и Мајке Божије висе на зиду... А онда почиње стварност... Па ђе си ти курче липови? Шта си то скомољо? Мора да си нешто јебо или те је нешто јебало!!! Рече припит лик са масним уснама од прасетине... Свећа стоји на сред стола и гори... Дим дувана направио завесу. Крене тако прича, алкохол порумени лица, мало поремети оштрину слике у очима. Заборави се и разлог доласка али битно је да се једе и пије уз масне приче разних тема које обавезно као украс имају јебетање, напушавање, полизавање од курца, пичке, дупета...  То је наша стварност... Наши манири који су нам у ушима заживели па нам не сметају... Прихватили смо у изражавањима курац, пичку и дупе као основне поштапалице шале, критике и љутње. Курац, пичка и дупе су толико присутни у ре...

Стој Џони, стој! Јурио сам за Л.А женом Џима Морисона... Док лутам заборављеним градом прати ме риф Џон Лорда Child In Time... Вриштао бих као у песми. Тражим данима изгубљени звук са којим сам имао смисао летења. Ко је угасио Маршала? Зашто каблови нису на старом лампашу? Свирка је отказана пре две деценије само ми то нисмо знали док смо путовали, нико нам није јавио... Одрастао сам уз звуке Дорса, Парпла, Флојда, Атомаца, Смака, Чорбе, ЕКВ-а, Стонса и читаве лепезе златног времена рок музике... Имали смо прегршт покрета, идеја и порука. Данас смо сведени на затуцавање вијуга уз дебилизацију штурих текстова. Рокерице су почели да носе народњаци, поцепане фармерице продају се и по вашарима док смо их ми цепали и правили неки свој фазон. Хтели смо ново да изгледа бледо а сада то просто можеш да купиш... Док смо својим рукама бледели фармерке животи су нам били живих боја, оног дана када су нам продавали бледо такви су нам постали и животи... У мрак смо одведени, у мрак смо стигли препла...

Хтео бих ја да останем овде али ме терају све време. Све што бих почео да градим они су ми брзо рушили. Стварају од ове вароши пустињу где нећеш моћи ништа да урадиш. Секу сво дрвеће живота, скрећу корита река, загађују ти ваздух... Како ћеш да ствараш живот у пустињи? Одузимају ти из дана у дан све потребне услове. Себи су створили мале оазе а из њих нам заповедају док нама ветар сипа песак у очи. Сваким даном нам поручују да се стрпимо, да ће бит боље а сваким даном све нестаје. Од плодне земље ствара се јаловина на којој ништа више неће нићи... [caption id="attachment_2463" align="aligncenter" width="400"] Модни детаљ наше будућности...[/caption] Из дана у дан све је већи притисак над главом у глави и око ње. Ројеви питања облећу ум. Немоћ се осећа на сваком кораку. Последњи промили надања бледе. Сваким даном чујеш неко умро, неко остао без посла, неко се разболео. Нигде лепих вести. А ми и даље ћутимо, чекамо нешто што доћи неће... Ништа неће доћи сам...

Чујем ја тако свремена на време какви су коментари функционера општине Косјерић на моја писања о њима. Љуте се страшно. Није им пријатно. Боли их та такозвана моја ''неправедна прозивка''. Проста је прича са моје стране... Не седим на последњем спрату општине. Не посматрам људе са те висине. Живим са обичним људима који немају никаквих додира са влашћу, а све је више оних који су незадовољни а чланови су Нове Србије, ДСС-а и СНС-а. Сами ми се обраћају, ваљда почињу да схватају праву истину. Треба ли да се ћути? По аршинима ове власти наравно да треба, али по аршинима народа не сме никако. Господо из власти, било би мање критика да се боље живи, али ми све горе и горе живимо. Нас уопште не занима ко је на власти, нас занима колико ви знате и колико сте учинили да нам буде боље. То је суштина једног народа и једне власти. Ви се понашате као уцвељене стрине. Болећиви сте на критике, као да сте божанства која нико не сме критиковати. Ви никако да схватите суштину вашег рада...

Све је више оних који одлазе из Србије. Дозлогрдило људима да трпе овај мизерни живот где се више ништа не цени. На власти су засели зевзеци и разни геаци. Више и не крију да нераде за народ већ само за сопствене користи. А Косјерић? Косјерић постаје све мањи и мањи, све тањи и тањи. А власт у њему чешка оне лоптице у гаћама... Најодговорнији је народ за целокупну ситуацију. Народ је тај лаковерни апарат који гласањем доводи овакве као што сад имамо на власти. А они који су на власти оперисани су од гриже савести. Њима су битне њихове плате и одређени послићи који се завршавају захваљујући положајима. Све време слушамо Милијана Стојанића како прича о неким пословима и шансама. Човек просто не сме да каже да је немоћан и да нема решење. Ако би то рекао онда би се повело питање: '' Шта тражиш ти на том месту''? Овако сви они причају неку демагогију и бледе изговоре како би остали на државној сиси. А то што ми смртници из дана у дан све горе живимо њих то није брига. Да им...

Жалите за Титовим добом? Било као лепо! Волели се народи. Могао си ово, могао си оно! Па шта би? Како ћопави одапе папке ви се покласте. А да, нисте ви криви, то је неко вама наместио да се мрзите и кољете. Приграбили сте комунизам као божанство и Бога заменили за Тита. Е тај ваш Бог био је смртник. Своју правду делио је пендрецима, стрељањима и прогонима. Да би тај ваш '' рај '' заживео, многи поштени људи, домаћини били су побијени како би ви могли да се на њиховим местима башкарите. Ма било вам је супер! Права одлука да се определите за Тита! Ишли сте на море, добијали посао, фабрике ницале а сељаци главом без обзира бежали су са њива и огњишта у тај Титов рај. А онда једног дана Тито одапе! Народ и конзументи његовог раја нису знали да је Југославија добијала огромне паре од смрдљиве Америке. Да, оне државе коју сте сви мрзели. И дошао дан када се одмор на летовалишту завршио. Дошло време да се плате рачуни. Фабрике су почеле да нестају, куповали су их за ситне паре...

Већ неколико дана сабирам и одузимам. Плата је смањена и подељена на два дела. Оно што мало имаш разделили су па не можеш да саставиш крај са крајем. Имам један кредит који сам морао да подигнем и после неколико месеци сазнаш да ће ти се фирма угасити 1 јуна 2015.г. Схватиш да си упао у машину која ће те цедити до краја... Престао сам да купујем неке ствари што су ми требале, једноставно оно што волим да се бавим више неће моћи да се надограђује. Рачунар са којим радим аудио и видео обраду већ је на издисају, стигле га године. Аирсофт опрема може да се заборави, то што имам имам а даље да набављам могу само да сањам. Добро је да сам купио два комплета жица за гитару. Кафану сам одавно већ заборавио. Гардеробу чувам ко очи у глави. И поред тога што сам увек живео неким скромним животом и нисам имао неке прохтеве ВУЧИЋ ме доведе до дувара! Да баш тај Вучић који је дошао на велика врата у Србију. Како он дође одма се осети по новчанику а што се тиче будућности човек нам је донео сиромаштв...

Читам текст који је објављен на линку РТС-а где пише следеће: '' Косјерићки крај већ годинама скреће пажњу бригом о својим културно историјским и природним добрима. Људи овога краја, а од људи све почиње, и у овим тегобним временима имају визију стабилне будућности. Зато емисија говори и о моделима опстанака и напретка целог подручја, јер је познато да је Косјерић једна од ретких општина у Србији која не пати од болести незапослености и миграције становништва према великим центрима.'' Докле ће више аматерски да износе нека приче о овој вароши? Или можда је то неко наручио да се овако пише? Заиста не могу да схватим одакле аутору приче овакве информације... Ми немамо визију будућности јер смо се заковали пре три деценије. Косјерић да је имао визују он би до сада био богат, урбан, препун културних догађаја и имао би више становника. Ова ноторна лаж да Косјерић не пати од болести незапослености и миграција становништва је срамотна! Да не испадне да само ја причам ево и да ...

Повела се прича о култури. Стицајем прилика био сам у том друштву. Сви причају о култури како је она неопходна и све се то своди на пуку констатацију. Кажу да немамо биоскоп, да немамо представе. Ја се сећам колико је било некад тих представа и филмова али временом све је то било без посетилаца. Пре него што би покренули биоскоп или позориште морамо се позабавити општом културом народа. Али како ти данас да утичеш на некога са културом кад тај проводи највише времена за телевизијом? Шта човек да каже када види да су и деца била на Гоци бенду у Марић сали? Деца су слушала оне чике како певају о швалерацији, инсинуацијама секса и радодајки. Како таквим људима да објасниш колико је битна култура детету? Да се разумемо, држава не брине за културу па како ће нека мала локална самоуправа да ишта поправи на културном пољу? Могла би али за то требају паре а политичари од тога немају никакве личне вајде... Шта вреди оном васпитачу у вртићу који покушава деци да предочи лепе манире кад то дете д...

Политичка сцена у општини Косјерић је мртва. Опозиција је само слово на папиру а и власт је добила такав статус... Нико ништа не ради за свој народ, сви су се позабавили својим јадом. Опозиција нема амбиција да крене на ову нерадећу власт а власт нема намеру да се склони јер ништа не ради... Актулена политика власти је да сви чувају своје позиције и ухлебљења. Нико више не сме ништа да каже. Сви су свесни у владајућој коалицији да нешто не штима, ма заправо ништа не штима. Можда су се неки из Нове Србије и покајали што су у дилу са СНС, можда су и ови из ДСС-а, али сви су упали у зачарани круг власти...  Нико се више не бори за опште добро, само се лече ситне појаве, ништа се не гледа даље. Увучени у своје себичлуке и страхове, ћуте и седе тамо где седе и чекају свој крај владавине у нади да ће бар нешто ућарити. Позната је чињеница да се СНС у Косјерићу није потпуно подмирио функцијама и апетитима. Сетимо се колико је било фрке око директора КЈП Елана. Опет ту има амбиција за то дирек...

Свака младост има и своју лудост. Млади људи пролазе кроз разне фазе. Но, данашње време је веома тешко за њих јер изгубљени су у овој тмини. Млади су преварени из генерацију и генерацију. Накарадна политика нас је довела да су све вредности постале мизерне. На жалост нема више правих узора који би мотивисали младе људе ка нечему... Данас су никле некакве нове фаце које немају харизму, манире, знање. Данас младима симбол бунта представљају криминалци, естрадни естамблишмент, лака зарада итд. Спорт је уништен бизнисом. Па више није мотив спорт као игра већ паре кроз игру... Шта млади људи имају у општини Косјерић? Где они могу овде да следе своје снове, интересовања и брусе таленте? На жалост нигде... Клинци су постали агресивни, прерано почињу да конзумирају алкохол, вутра је лако доступна, живе неким клошарско-приземним животима. Разочарани су сликом која их среће сваки дан. Родитељи се муче да зараде и ако су учили школе, били вредна и паметна деца а када су све то обавили држава им ј...