Мислионик

 Можеш сипати у бистру реку све твоје отрове, а она ће својим током да их раслаби и поново себе учини чистом. Србија је дуго времена постала бара у коју су изливали токсични отпад радикализма мржње, изопаченог национализма, поганих реторика, бљутавих лажи. Та бара устајала створила је гомиле зомби напредњачких сподоба - ћацади.  Они су наша бистра вода која тече Србијом, они су оно светло након тешке и тамне ноћи, па када очи угледају рађање сунца заплачу од љубави према новом дану. Деца! Ми их зовемо деца, а заправо су то људескаре и колоси храбрих, паметних и кротких.  Студенти су река која долази са чистог  извора. То је та љубав која буди срца, то је та кап воде која враћа у живот после тешке суше. Они су дошли из будућности у садашњост како би нас извели заглављене у прошлости!  Деца - студенти из Новог Пазара стигла су синоћ пешице у Косјерић. Никад веће емоције и љубави није букнуо овом чаршијом из срца наших грађана. Како да будеш равнодушан пред њима ко...

 Живимо у времену где је обесмишљена логика, где су морални аршини у прашини. Годинама смо урушавали систем вредности да би сада Србија изгледала као Содома и Гомора. Препустили смо једноумљу власт која нас комада непрекидно и оставља пустош иза себе. Криминал постаје угледан, зликовац праведник а лажов управља истином. На крају и цркву су преузели у своје руке... Има ли краја овој агонији друштва где је живот постао тешка патња, страх и неизвесност од новог сутра? Патријарх Порфирије делује као страначки послушник који формално управља црквом и спроводи налоге владајуће партије. Око њега су и послушне владике које чувају своје тронове зарад сопствености не марећи више за истинском вером. Где је Господ браћо монаси са жезлом? Где је неустрашивост за Христом? Где је ваша вера устоличени монаси? Зар црква да саучествује у мучењу свог народа? Зар црква да буде саучесник раме уз раме криминалаца? Зар је то Апостолска црква Патријарху православне цркве у Србији? Направили сте своје личн...